Ruski eksperti ocenjuju da bi ovo putovanje moglo da postane strateški važno za obe zemlje i da bi lideri dveju sila mogli da zacrtaju dugoročne planove saradnje. U planu je i potpisivanje čitavog niza bilateralnih, međudržavnih i komercijalnih ugovora, između ostalog i o saradnji u trgovini, energetici, kosmosu, kao i u drugim sferama. Jedno od ključnih pitanja je i učešće Moskve u globalnom projektu „Jedan pojas, jedan put“, koji je Putin nazvao „korisnom, važnom i perspektivnom inicijativom“.
Trenutno je Kina glavni spoljnotrgovinski partner Rusije. Trgovinska razmena između dve zemlje dostigla je sumu od 87 milijardi dolara u 2017. godini, što je za 31,5 odsto više nego godinu ranije. Povećane su i direktne kapitalne investicije iz Kine u rusku ekonomiju, a radi se i na velikim zajedničkim projektima, kao što su gasovod „Snaga Sibira“, „Jamal LNG“, izgradnji brzih pruga na relaciji Moskva—Peking itd.
Eksperti očekuju da bi mogao biti potpisan i sporazum o razvoju nalazišta tečnog prirodnog gasa „Arktik LNG 2“, gde sa ruske strane učestvuje kompanija „Novatek“.
Savez Rusija—Kina okrenuće stranicu unipolarnosti i pokrenuće svet ka multipolarnosti, smatra direktor Centra za geopolitičke ekspertize Valerij Korovin.
„Ekonomija je veoma važan aspekt naše saradnje. Mi živimo u ekonomsko koncentričnom svetu, zbog toga sve što se vrti oko ekonomije i proističe iz nje izaziva veliku pažnju i interesovanje. Kina je bezuslovni saveznik Rusije kada je reč o izgradnji multipolarnog modela svetskog poretka, a to je alternativa unipolarnosti koja nestaje pred našim očima. To je veoma važan strateški aspekt izgradnje ruskih odnosa sa Kinom. Kina se konačno okrenula ka multipolarnom svetu i strateškom partnerstvu sa Rusijom, nakon što je uvidela haotičnost i nepredvidivost američke politike. Amerika je u stanju konfuzije i nije u stanju da se nosi sa ulogom dominantne sile u svetu. Faktor Trampa je odigrao ključnu ulogu u preispitivanju Kine kada je reč o multipolarnosti i aktivnijoj saradnji sa Rusijom u svim oblastima. Kratko rečeno, savez Rusija—Kina ruši monopol Zapada u upravljanju svetom“, smatra ruski ekspert.
Sa njim se slaže i predsednik Rusko-kineskog analitičkog centra Sergej Sanakojev, koji kaže da Rusija i Kina imaju istu viziju sveta.
„Odnos Rusije i Kine je odnos strateškog partnerstva, koje po svom sadržaju odgovara vrsti savezničkih odnosa. U poslednjih 25 godina mi gradimo saradnju sa Kinom i imamo iste poglede na budućnost sveta. Nama je podjednako važno da svet bude policentričan, a ne jednocentričan. Ogroman broj sastanaka između Vladimira Putina i Si Đinpinga je dostigao istorijski rekord. Ova poseta nosi poseban karakter, a biće izgrađeni dugoročni planovi. Imamo najšire perspektive za saradnju, ne samo u političkoj sferi već i u sferi bezbednosti, ekologije i ekonomije. Vladimira Putina veoma vole u Kini, on tamo uživa nesvakidašnju popularnost. Stav Rusa prema Kini je veoma pozitivan, naši ljudi pozicioniraju Kinu kao partnera broj jedan“, kaže Sanakojev.
Kako je saopštio Kremlj, na sastanku dvojice lidera biće razmotren niz pitanja o rusko-kineskom partnerstvu, a takođe će razgovarati i o ključnim međunarodnim problemima, uključujući situaciju na Korejskom poluostrvu i situaciju oko iranskog nuklearnog programa posle izlaska SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana.
Putina je jutros ispred zdanja kineskog parlamenta u Pekingu dočekao kineski predsednik, a nakon što su intonirane himne dveju zemalja, kineski vojni orkestar je izveo i nekoliko kompozicija, među kojima i poznatu rusku pesmu — „Kaćušu“.
Putin je uoči puta u Peking otkrio i da je Si Đinping jedini svetski lider sa kojim je proslavio svoj rođendan, uz „čašicu votke i kobasicu“.
Ruski politikolog Vjačeslav Smirnov kaže da takvi lični odnosi imaju velikog uticaja na dijalog dveju zemalja.
„Mnogo toga u spoljnoj politici počiva upravo na ličnim simpatijama lidera država. To se ne odnosi samo na Rusiju i Kinu, to je vezano za ceo svet. Mnoga pitanja se grade na poverenju i razumevanju psihologije suseda. Takvi odnosi, naravno, nisu garancija da će izostati određene teškoće i nesporazumi, ali su velika garancija da globalnih, ozbiljnih sukoba između država neće biti. To jest, lični odnosi garantuju da će spoljnopolitički resori zemlje biti orjentisani na saradnju. Veoma je važno što upravo sa Kinom predsednik Putin ima normalne, poslovne i prijateljske odnose, jer ako pogledamo u budućnost mnogo toga zavisi od naše saradnje sa Kinezima. Smatram da će naši odnosi u budućnosti samo jačati“, uveren je ruski ekspert.
Po završetku današnjih zvaničnih pregovora u Pekingu, Putin i Đinping otići će u grad Tjencin, gde će večeras gledati hokejaški meč juniorskih reprezentacija Rusije i Kine, a već sutra će prisustvovati otvaranju 18. samita ŠOS-a.
Interesovanje medija za taj događaj je povećano zbog glasina da bi tamo mogao da dođe i lider Severne Koreje Kim Džong Un, koga očekuje susret sa Donaldom Trampom u Singapuru. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je rekao da tačnih informacija o dolasku severokorejskog lidera još nema. Kremlj je saopštio da u Putinovom rasporedu nije naznačen susret sa Kimom.
Ali, bez obzira na to da li će on doći ili ne, samit ŠOS-a je i sam po sebi veoma važan događaj. Posle pristupanja Indije i Pakistana, ta organizacija je postala najveća struktura regionalne saradnje u svetu, kako po teritoriji, tako i po broju stanovnika i obimu obuhvaćenih ekonomija.
Ukupna površina zemalja-članica je 30 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 60 odsto teritorije Evroazije. Ukupan broj stanovnika u ŠOS-u je tri milijarde i 40 miliona ljudi.
Zemlje članice ŠOS-a su: Rusija, Kina, Indija, Pakistan, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgizija.
Na samitu ŠOS-a Kina će predstaviti petogodišnji plan razvoja organizacije, a takođe će biti potpisano i nekoliko dokumenata o saradnji u poljoprivredi, turizmu i ekologiji, kao i u vezi sa carinskim pitanjima.
