Srpska lista pozvala je zvaničnike Evropske unije da javno objasne izjavu šefice Kancelarije EU na Kosovu i Metohiji Natalije Apostolove da etnički motivisani napadi na kosovske Srbe „počinju da izgledaju kao milo za drago“. Navodeći da je od 1. maja na Kosovu i Metohiji zabeleženo više od dvadeset napada na Srbe i njihovu imovinu, a da je napad na školu u Suvom Dolu kod Lipljana treći u kome su direktne žrtve deca srpske nacionalnosti, Srpska je izrazila „zgražavanje“ izjavom predstavnice EU uz ocenu da je „relativizacija zločina najbolji put njegovog ponavljanja“.
Kako tumačiti ovaku izjavu predstavnice EU na Kosovu i da li se ona može čitati kao stav cele EU, ali i pokriće za albanski plan B —ujedinjenje Kosova i Albanije?
Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović za Sputnjik kaže da ovakva izjava ne dolazi prvi put iz usta jednog zvaničnika međunarodne zajednice.
„Ta izjava je parafraziranje one čuvene fašističke izjave Bernarda Kušnera po dolasku na Kosovo i ubistva 14 srpskih žetelaca u Starom Grackom da je to osveta. Međutim, ova izjava je još gora jer dolazi 18 godina kasnije jer umesto da brane žrtvu, oni je i dalje krive. To je u maniru Hitlerove politike“, ocenjuje naš sagovornik.
Mirović veruje da bi naša vlast trebalo da se okrene ka delu EU koja nas podržava i koja želi da se uključi u proces rešavanja kosovskog pitanja, kao što je Španija. Kako navodi, to bi našu poziciju u pregovorima dodatno pojačalo ali i navelo možda i ostale članice koje ne priznaju Kosovo da se aktiviraju. U suprotnom, kaže on, lako može da se desi da ako stvari ostanu kako sada stoje, da se zaista iza svega krije plan da se Kosovo i Albanija ujedine i tako uđu u EU. Međutim, jedno ne mogu da dobiju čak i ako to urade.
„Mogu oni i da se ujedine i da Ramu proglase za kralja Albanije i Kosova, ali oni dokle god Srbija ne potpiše pravno obavezujući sporazum sa tom tvorevinom neće moći da uđu u UN. Znači, uzaludan im je posao“, navodi Mirović.
Poslanici „Srpske liste“ u utorak su pokušali da se sastanu sa ambasadorima Kvinte u Prištini kako bi zatražili odlučnu reakciju povodom poslednjih napada na Srbe, ali se ambasadori nisu pojavili.
Referendum za pripajanje Kosova Albaniji, ako Priština do kraja ove godine ne bude napredovala u međunarodnom pogledu, kao što je članstvo u UN, jesu plan B koji su Albanija i Kosovo najavili kao odgovor međunarodnoj zajednici. Nizom međusobnih ugovora oni su taj plan već počeli polako da realizuju, kao što je sistem „otvorenih granica“, po uzoru na Evropsku uniju.
Ova sinhronizovana akcija nije naivna, kako se čini na prvi pogled. Kosovo ni posle deset godina od proglašenja nezavisnosti nije bliže suverenitetu, onom koje imaju međunarodno priznate države. Ukoliko ne dobiju ono što žele, a to je priznanje od strane Srbije, bilo direktno ili indirektno, oni mogu da aktiviraju staru pretnju i održe referendum o pripajanju Albaniji.
Ramuš Haradinaj je, podsetimo, već državni praznik države Albanije, „ Dan zastave“, uveo kao državni praznik Kosova.
Najave Tačija da granice Albanije i Kosova treba da budu otvorene po uzoru na EU, već se ostvaruju, mada one ni sada praktično ne postoje. Te granice su sada uklonjene i na papiru, a to ne bi uradio da nije dobio zeleno svetlo sa strane.
