Da bi se sastao sa svojim južnokorejskim kolegom Mun Džae Inom, Kim Džong Un moraće da pređe graničnu liniju Južne Koreje, što će biti prvi takav prelaz jednog severnokorejskog vođe još od kraja Korejskog rata.
Ekspert Ruskog instituta strateških studija Vladimir Svedencov za Sputnjik kaže da je karakteristika samita dve Koreje činjenica da on, na neki način, predstavlja uvertiru u predstojeći susret lidera Severne Koreje i predsednika SAD.
„Za severnokorejskog šefa države najvažnije je da dođe do susreta sa Trampom, jer bi to posredno značilo priznanje političkog režima Pjongjanga, imajući u vidu da se sada Severna Koreja i SAD formalno nalaze u stanju rata. Ipak, smatram da Severna Koreja neće tek tako lako pristati na prekid svog nuklearnog programa, kako bi Korejsko poluostrvo dobilo status zone bez atomskog oružja, pa dalji razvoj situacije na Korejskom poluostrvu umnogome zavisi od toga šta će SAD ponuditi u zamenu Kim Džong Unu“, ocenjuje Svedencov.
I prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenjuje da je susret dva korejska lidera izuzetno značajan i da u mnogo čemu predstavlja presedan.
Kako kaže, ovo je treći sastanak lidera dve Koreje, a prethodna dva imao je otac Kim Džong Una sa tadašnjim predsednicima Južne Koreje, ali su oni bili bitno drugačiji.
„Od kako je na vlasti aktuelni severnokorejski lider, razvoj raketnog i nuklearnog programa Pjongjanga dostigao je neverovatan intenzitet i dao rezultate, što je Kim Džong Unu omogućilo da sa novih pozicija uđe u pregovore sa međunarodnom zajednicom, odnosno sa SAD i njenim saveznicima. Međutim, to je sa druge strane i zaoštrilo njihove odnose i dovelo na rub rata situaciju u regionu, s obzirom na burne reakcije i pretnje od strane američkog predsednika i članova njegove administracije. Zato je veoma važno za oba lidera da se ovim pregovorima otkloni mogućnost takvog razvoja događaja, odnosno upotreba sile, a ovo je takođe izvanredna prilika da Pjongjang i Seul potpišu mirovni ugovor, budući da nakon Korejskog rata (1950 — 1953) Pjongjang nije potpisao mirovni ugovor ni sa Južnom Korejom, niti sa SAD i Japanom“, smatra profesorka Mitrović.
Ona se slaže sa Vladimirom Svedencovom da je susret lidera dve Koreje svojevrsna priprema sa sastanak Trampa i Kim Džong Una, jer, podseća naša sagovornica, južnokorejski predsednik svoje akcije koordinira sa američkom administracijom i japanskom stranom.
„Severna Koreja je sada zadovoljna svojim novim statusom nuklearne sile i u mogućnosti je da zahteva mnogo toga, a ne samo humanitarnu pomoć kao što je to ranije bio slučaj. Dakle, ovaj susret jeste izuzetno značajan jer će obe strane moći da iznesu svoj dugoročni cilj i svoja očekivanja u pogledu međusobnih odnosa. Međutim, takođe ne treba imati ni prevelika očekivanja, budući da je ovo ipak prvi sastanak, koji će dati smernice i šire okvire budućeg razvoja događaja“, primećuje profesorka Mitrović.
Kako kaže, cilj lidera Pjongjanga je da se Severna Koreja prihvati kao ravnopravan učesnik međunarodnih dogovora i da joj se garantuje bezbednost i nemešanje u rad aktuelnog režima.
„Iako su Kim Džong Una opisivali kao mladog, potpuno nespremnog čoveka koji na bizarne načine ubija sve oko sebe, on se pokazao kao veoma promišljen lider. Bio je veoma umešan u proceni do koje mere sme da rizikuje i da vuče veoma riskantne poteze, jer je sada došao u pregovaračku poziciju lidera zemlje koja je nesumnjivo nuklearna sila. On sada želi mir i stabilnost i da se svom narodu predstavi kao lider novog doba koji će Severnu Koreju da pomiri sa svetom i da nađe načina da sa tim svetom sarađuje“, objašnjava profesorka Mitrović.
Vladimir Svedencov veruje da će tokom samita dve Koreje najverovatnije biti reči o ekonomskom razvoju i projektima koji bi uključili još neke susedne države pored Severne i Južne Koreje, možda Rusiju i Kinu.
„Ima sasvim dovoljno veoma interesantnih projekata o kojima se govori poslednjih godina ili čak i decenija i od kojih se može početi saradnja. Ali jasno je da je za početak realizacije bilo kojeg ozbiljnog ekonomskog ili infrastrukturnog projekta, pre svega potrebno ostvariti mirnu koegzistenciju, bez nuklearnog oružja. Osim toga, bilo bi verovatno logično i da se radi na jačanju perspektiva daljeg i dubljeg ujedinjenja naroda Severne i Južne Koreje, ali o tome već oni sami moraju da odluče“, zaključuje Svedencov za Sputnjik.
