Ipak se kreće. Sada se već sa većom izvesnošću može reći da će doći do istorijskog susreta Donalda Trampa i Kim Džong Una, prvog na najvišem nivou jednog američkog predsednika i lidera Severne Koreje. Konkretno, to bi trebalo da znači da primirje između dve Koreje, koje traje 65 godina, ima šansu da preraste u mir, a da gledanje preko nišana zvaničnika Vašingtona i Pjongjanga zameni ono za stolom.
Ono što je prvo objavio „Vašington post“, ali i štampa u Južnoj Koreji, nešto kasnije je potvrdio američki predsednik Donald Tramp — doskorašnji šef CIA, trenutno kandidat za američkog državnog sekretara Majk Pompeo tokom uskršnjih praznika u Pjongjangu se sastao sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.
„Sastanak je prošao veoma glatko i uspostavljeni su dobri odnosi. Denuklearizacija će biti odlična stvar za svet, ali i za Severnu Koreju“, napisao je Tramp, a gde bi drugo, nego na svom nalogu na Tviteru.
Susret Pompea i Kima je kontakt najvišeg nivoa između dve zemlje od 2000. godine, kada je tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt razgovarala sa Kim Džong Ilom, ocem sadašnjeg lidera. I direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper posetio je Severnu Koreju 2014. godine kako bi osigurao oslobađanje iz zatvora dva američka državljanina i tada se sastao sa zvaničnikom obaveštajne službe, podsetio je „Vašington post“.
Uz napomenu da Sjedinjene Države nemaju diplomatske odnose sa Severnom Korejom, list je naveo da je diplomatska misija Severne Koreje pri UN bila glavni kanal za poruke između Vašingtona i Pjongjanga.
Kakvu tajnu nosi suret Pompea i Kima održan u potaji, koji je prilično dugo, gotovo 20 dana, ostao tajna za široku javnost? Da li će tako glatko ići i razgovori na najvišem nivou, koji će, po rečima Trampa, pre biti održani početkom juna, nego krajem maja. Gde, još nije određeno. U igri je pet lokacija, preneli su američki mediji, ne precizirajući o kojima je reč, osim da nijedna nije u SAD. Naravno, ako se u međuvremenu stvari budu dobro odvijale.
Po oceni dobrog poznavaoca situacije u tom delu sveta Borislava Korkodelovića, ovo bi moglo da bude proleće ne jednog nego više samita u severoistočnoj Aziji, što govori o određenoj relaksaciji situacije koja je tamo stvorena poslednjih meseci. Tome, kako on ocenjuje za Sputnjik, pre svega treba zahvaliti izuzetno veštoj, upornoj, na momente i tvrdoglavoj diplomatiji predsednika Južne Koreje Mun Džae Ina. On napominje da se intenzivni razgovori odvijaju iza scene i da u njima uveliko učestvuje i Južna Koreja.
Na podsećanje da „Vašington post“ prenosi izjave neimenovanih zvaničnika prema kojima je Kim tokom susreta sa Pompeom potvrdio spremnost da pregovara o denuklearizaciji njegove zemlje, koju je i Tramp apostrofirao u svom tvitu, Korkodelović smatra da se može očekivati da počnu razgovori o procesu denuklearizacije.
On, međutim, smatra da će upravo na toj temi početi veliki problemi. Pitanje je šta bi to Severna Koreja u tom procesu mogla da dâ i zauzvrat da primi, po sistemu korak za korak.
„Amerikanci, naročito jastrebovi oko Trampa, drugačije vide proces denuklearizacije i pojam denuklearizacije u odnosu na Severnu Koreju, Kinu i Rusiju, pa čak i u odnosu na Južnu Koreju. SAD žele potpunu, jednokratnu, definitivnu i sveobuhvatnu denuklearizaciju“, ističe sagovornik Sputnjika.
On objašnjava da bi to, po viđenju SAD, trebalo da bude nalik onome što su Amerikanci ostvarili sa Libijom u vreme pukovnika Gadafija kada su dogovorili da čitav nuklearni program te zemlje bude razmontiran, utovaren u brodove i odvezen u SAD, gde je potom uništen.
Nedavno je i novi američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao da bi hteli da to bude ostvareno i u slučaju Severne Koreje.
„Pitanje je, međutim, da li će to ići tako glatko kako je to išlo sa izgleda pomalo naivnim Gadafijem“, konstatuje Korkodelović.
Ni poslanik u ruskoj Dumi Aleksandar Juščenko ne veruje da će Pjongjang pristati da odustane od nuklearnog programa, što je, kako smatra, osnovni zahtev Vašingtona.
„Severna Koreja je razvijala taj program kako bi druge zemlje poštovale njene interese, i mislim da je uspela u tome. Ranije Amerikanci nisu hteli da razgovaraju sa Pjongjangom, a sada sami prave korake u susret Severnoj Koreji“, istakao je on za Sputnjik.
A Korkodelović uz to podseća da i Južnokorejci imaju svoje gledište na proces denuklearizacije koji vide kao deo šireg procesa- uspostavljanja trajnog mira na Korejskom poluostrvu. Po njihovom viđenju to podrazumeva ekonomsku saradnju dve Koreje koje bi mirno živele jedna pored druge i intenzivno sarađivale na različitim poljima, napominje dobar poznavalac situacije u tom delu sveta. To bi, kako kaže, moglo da izgleda kao jedna ekonomska zajednica bez formiranja političke.
Trajni mir, odnosno prekid neprijateljstava dve Koreje će biti tema sastanka lidera dve Koreje, 27. aprila, čemu je, kako podseća, i Tramp „dao blagoslov“.
Na pitanje u kojoj meri je susret Kima i kineskog predsednika Si Đinpinga krajem marta u Pekingu doprineo ovakvom razvoju situacije, Korkodelović kaže da je to bio veoma značajan susret. On je podsetio da se otkako su na čelu svojih država, Kim od 2011, a Si od 2013, nikada nisu sreli. Govorilo se o pomalo zategnutim odnosima dveju država, zbog severnokorejskog programa nuklearnog raketnog naoružavanja.
Taj susret je na neki način ublažio pritisak koji Tramp, a i Južna Koreja u određenoj meri, vrše na Kima u pogledu eventualnih ustupaka koje bi on trebalo da učini u procesu denuklearizacije Severne Koreje, smatra sagovornik Sputnjika.
Najnovija vest je, kaže on, da će Si otići u zvaničnu posetu Pjongjangu.
„Kim sada u NR Kini ima ponovo čvrstog saveznika, što je i bio cilj njegove posete Pekingu. Ima nagoveštaja da bi, možda, posle samita sa južnokorejskim predsednikom Mun Džae Inom 27. aprila, pred susret sa Trampom, ukoliko sve bude teklo dobro, Kim Džong Un eventualno mogao da se sretne i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom negde u Rusiji“, rekao je Korkodelović.
Ukoliko sve bude išlo dobro. Jer kako je, doduše u šali, Tramp rekao novinarima o mogućem susretu sa Kimom — „imaćemo dobar sastanak ili nećemo imati dobar sastanak, ili uopšte nećemo imati sastanak. Zavisi šta će se dešavati“.
