Poslanik Skupštine Kosova Iljir Deda izjavio je da su od evropskih predstavnika dobili poruku da demarkacija granice sa Srbijom treba da bude okončana u roku od četiri godine.
„Demarkacija kao termin neće nam nedostajati. U roku od četiri godine treba da završimo obeležavanje granice sa Srbijom“, kazao je Deda za prištinsku televiziju KTV.
Deda je poručio da EU očekuje da se proces okonča do 2021. godine, kako je rekao, međusobnim dijalogom ili putem arbitražnog suda.
Ono što može da bude zabrinjavajuće jeste da takvim zahtevom Evropska unija izlazi iz svoje uloge statusno neutralnog arbitra u dijalogu između Beograda i Prištine.
Za Dejana Mirovića, profesora međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ova izjava pokazatelj je, kako kaže, šizofrene politike Evropske unije prema Srbiji i Kosovu i Metohiji.
„Imamo pismo, to jest, diplomatsku notu Španije i imamo stav evropske birokratije ili većine u EU da treba da se napravi demarkacija takozvane granice između Srbije i Kosova. Meni to govori da oni nemaju konzistentnu spoljnu politiku, nego da većinski deo krši sva načela međunarodnog prava i krši ono što su prethodne vlasti neprestano tvrdile, da je EULEKS navodno statusno neutralan“, kaže Mirović.
Izjava je provokacija, dodaje Mirović, kao i pokazatelj da je spoljna politika EU prema Srbiji u haosu.
„To je nešto neviđeno u međunarodnom pravu, da jedna međunarodna organizacija nema jedinstven stav, a da jedan deo te međunarodne organizacije insistira na nezavisnom Kosovu, dok drugi, poput Španije, koja nije beznačajna zemlja, tvrdi potpuno suprotno“, zaključuje Mirović.
Prema rečima Dušana Janjića, direktora Foruma za etničke odnose, izjava Iljira Dede nije tačna. Iza nje stoje politički motivi, dodaje on. Dedinu izjavu Janjić karakteriše kao, kako kaže, zaključivanje.
Obaveze za demarkaciju granice sa Srbijom nema nigde, pa ni u Strategiji EU za Zapadni Balkan, kaže Janjić, a zbog specifičnosti situacije, biće predloženo i specifično rešenje.
„Iljir Deda je prekopirao rešenje sa Crnom Gorom i rešenje koje Srbija mora da ima sa BiH, Hrvatskom i Makedonijom. Što se tiče Kosova, znate da je po Briselskom sporazumu napravljen kompromis, granica/linija. Tako da klasične demarkacije neće biti, ali će biti neki specifičan mehanizam utvrđivanja granice/linije na nekoliko mesta — Kopaonik i tako dalje. Znači, Srbija nema obavezu da potpiše, što bi se iz Dedine izjave zaključilo, ugovor o granici sa Kosovom, jer nema uslova da ono bude priznato i neće biti priznato“, objašnjava Janjić.
On podseća da je Srbija 2001. godine prihvatila da se Kosovo vodi kao posebna statistička jedinica, a kada je između 2003. i 2005. godine popunjavala upitnik za prijem u EU, pristala je da se njeni podaci ne odnose na Kosovo.
„Dakle, u faktičkom smislu, Kosovo je isključeno iz Srbije. O njemu, što se tiče Srbije, nema ni podataka, niti Srbija ima bilo kakvu obavezu da odgovara za te podatke, pa, prema tome, nema ni podataka o teritoriji Kosova. Mi znamo da je to privremeno, ali to je tako dok se nešto ne promeni, bilo da Srbija prizna Kosovo ili ne, ali sigurno to neće biti za četiri godine i sigurno je da je jako teško reći kada će to biti“, kaže Janjić.
Drugi motiv za ovakvu izjavu Iljira Dede Janjić vidi u izjavama srpskih zvaničnika o pokušaju razgraničenja.
„Mislim da je tu ta inspiracija, jer u to je bila uključena i Tirana i pretpostavljam da sada Deda, kao pridruženi član vladajuće koalicije, održava tu priču“, zaključuje Janjić.
Dedina izjava nije tačna, ne samo zbog toga što je misija EU, kako Janjić kaže, statusno neutralna i ne samo zato što je nemoguće postići sporazum za četiri godine, već i stoga što Kosovo u Strategiji EU za Zapadni Balkan nije prošlo kao posebna država, ne samo zbog protivljenja Španije, već i zato što je to protivno Luksemburškim principima.
Za svaki dalji korak prema Kosovu EU će morati da traži posebno rešenje koje će morati da uvažava statusnu neutralnost, kaže Janjić.
