Da se Bosna i Hercegovina (BiH) nalazi u permanentnom stanju krize i nije nova vest. Međutim, ono što je novo jeste da ono što zaista potkopava funkcionisanje te države ne dolazi iz Republike Srpske (RS), kako na Zapadu glasi uvrežena matrica.
Opšti izbori u toj bivšoj jugoslovenskoj republici trebalo bi da se održe u oktobru. Međutim, hrvatski politički predstavnici već duže insistiraju na izmenama izbornog zakona, koji bi garantovali da će izabrani predstavnik hrvatskog naroda zaista to i biti.
Niko od hrvatskih političara iz BiH ne želi da se ponovi izbor nekog novog Željka Komšića, koji je za predstavnika hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH bio izabran bošnjačkim glasovima i nije zastupao interese naroda kojem pripada.
Predlog izmena izbornog zakona, koji je predložila HDZ, prošao je na glasanju u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, ali je oboren na glasanju u Predstavničkom domu 31. januara. U Predstavničkom domu nije prošao ni kontrapredlog SDA o izmenama izbornog zakona.
Utakmica između HDZ i SDA nastavlja se i pitanje je kakav će biti rezultat na kraju, u maju, kada će Centralna izborna komisija raspisati izbore.
Događaji kakav je ovaj od 31. januara ukazuju na jednu važnu činjenicu — da generator krize u BiH ne leži u Republici Srpskoj, koju zapadni deo međunarodne zajednice i bošnjačke partije konstantno optužuju za to. Jer problem sa izmenama izbornog zakona je dubok i sistemski.
Ključni problem u bosanskohercegovačkom političkom diskursu leži u neuređenim odnosima u Federaciji BiH, kaže banjalučki analitičar Predrag Ćeranić. To se reflektuje i na nivou BiH, tako da nema parlamentarne većine u skupštini, a i pitanje je do kada će Savet ministara moći da funkcioniše u punom kapacitetu, dodaje on.
„Stoga oni kojima RS nije na srcu nastoje da probleme prikažu na drugoj strani, odnosno da isfabrikuju određene događaje, kako bi se RS prikazala kao ’ružniji‘ deo BiH. U tom kontekstu treba posmatrati i niz nekih kreiranih afera, potpuno izmišljenih priča o stvaranju paravojnih formacija, naoružavanju RS, listi za odstrel koju pravi vladajući SNSD, i tako dalje“, objašnjava Ćeranić.
Prema njegovim rečima, generator problema nalazi se u Federaciji, drugom entitetu BiH, pogotovo kada je u pitanju izbor člana Predsedništva.
„Još postoje snage koje bi u Predsedništvu rado videle predstavnika iz reda hrvatskog naroda po uzoru na Željka Komšića ili nekog sličnog iz reda srpskog naroda, a da se legitimni predstavnici srpskog i hrvatskog naroda eliminišu na vrlo nekorektan i nedozvoljen način“, kaže Ćeranić.
Uočljivo je da se, kako teče haranga protiv predsednika Srpske Dodika, paralelno vodi, kako Ćeranić kaže, orkestrirana kampanja i protiv člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda Dragana Čovića, koja ima odjeka i u Hrvatskoj.
Na taj način želi se osporiti legitimitet srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, da bi na njihova mesta došle, kako kaže, političke marionete.
„To je, po meni, glavni problem u BiH, što se demokratski mehanizmi, demokratska volja srpskog i hrvatskog naroda želi obezvrediti i osujetiti pre predstojećih izbora“, kaže Ćeranić.
On ne veruje u mogućnost da se stvari razreše do maja.
Uz saglasnost da je u ovom trenutku Federacija generator krize, politikolog Radomir Nešković ukazuje na još jedan problem, a to je ustav federacije u kome, kako kaže, ima konstitutivnih grešaka, koje bi trebalo ispraviti. Međutim, prema Neškovićevim rečima, za to nema spremnosti.
Protivrečnosti između predloženih zakona i postojećih ustavnih rešenja čine veliku prepreku da se problem reši, smatra Nešković.
„HDZ pokušava to da ispravi sa izbornim zakonom, ali vi ne možete izbornim zakonom menjati postojeće ustavne članove. To je tu sve zapelo. Kako sada doneti izborni zakon i promeniti ga da bude u interesu Hrvata i garant ravnopravnosti naroda, a da se pritom ne povredi postojeći Ustav Federacije BiH. To je sada težak problem gde ljudi ne mogu da nađu rešenje“, kaže Nešković.
Prema postojećem ustavu, moguće je da birači, pripadnici jednog naroda, utiču na izbor člana Predsedništva u drugom narodu, dodaje on. Takozvane građanske partije, kao što je Komšićeva Demokratska fronta ili SDP BiH, prave problem, jer su, prema Neškovićevim rečima, prilično jake i mogu da utiču na izbor člana Predsedništva iz redova hrvatskog naroda, koji bi bio izabran legalno, ali se ne smatra legitimnim predstavnikom hrvatskog naroda.
Problem takođe, kaže Nešković, predstavlja i presuda Suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju „Sejdić — Finci“, prema kojoj i pripadnici manjina imaju pravo da se kandiduju za članove Predsedništva.
Hrvatski politički prvaci „kače“ se za ovu presudu i smatraju da, ako treba da se reši taj problem, treba da se reši i problem ravnopravne konstitutivnosti Hrvata.
Predlog izmena Izbornog zakona koji je predložio HDZ podrazumevao je da se članovi Predsedništva BiH iz Federacije BiH (bošnjački i hrvatski član) biraju neposredno na izborima, ali tako što bi se formirale tri ad hok izborne jedinice, jedna u kojoj dve trećine glasača čine Bošnjaci, druga gde su dve trećine glasača Hrvati, dok bi sva ostala područja bila treća izborna jedinica.
Bošnjački član Predsedništva, da bi bio izabran, trebalo bi da osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici sa većinski bošnjačkim glasačima i trećoj izbornoj jedinici, dok bi hrvatski član Predsedništva bio onaj ko bi osvojio najviše glasova u izbornoj jedinici sa hrvatskom većinom, plus trećoj izbornoj jedinici.
Međutim, ni time, prema Neškovićevom mišljenju, Hrvati ne bi postigli cilj, jer izborne jedinice ne mogu da seku granice kantona, jer teško je, kako kaže, sabrati kantone sa većinskim hrvatskim življem kako bi se obezbedilo da Bošnjaci ne mogu da utiču na izbor hrvatskog člana Predsedništva.
„Teško je to u praksi modelovati. U principu se svi slažu da postoji problem, da ga treba rešiti, ali kada ga praktično modelujete, ne možete da nađete rešenje“, kaže Nešković.
I kada bi bilo dobre volje, postoje objektivni problemi koji teško mogu da se reše političkim inženjeringom, dok uz nepostojanje dobre problem postaje nerešiv, napominje Nešković.
On upozorava da, ako se ne reši problem, vlast na nivou BiH može da bude blokirana nakon izbora.
