Bosna i Hercegovina postaće žrtva unutrašnjih borbi političkih lidera, rekao je srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić. Ovaj put niko, čak ni na silu, za krizu ne može da optuži Republiku Srpsku i njenog predsednika.
Problem je, izgleda, u Federaciji BiH, bošnjačko-hrvatskom entitetu. Razgovori između političkih lidera Bošnjaka i Hrvata u Mostaru, koje je pokušao da organizuje hrvatski član Predsedništva Dragan Čović, propali su zbog, kako je Ivanić rekao, nepoverenja između hrvatskih i bošnjačkih lidera, kao i sukoba na bošnjačkoj političkoj sceni.
Na svetu ima mnogo komplikovanih čvorova, ali bosanski je, čini se, jedan od najkomplikovanijih. Za njega ne važe lakonska rešenja, poput onog kada je Aleksandar Makedonski mačem presekao Gordijev čvor. Nije važno kako, važno je preseći ga, rekao je slavni osvajač i mačem rešio vekovnu zagonetku.
Kada bi se tako postupalo u BiH, bila bi narušena osetljiva ravnoteža snaga uspostavljena posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Sa druge strane, Bosna svakim danom sve dublje tone u krizu, a održavanje osetljive ravnoteže među posvađanim političarima postaje upitno.
Do sada, ako se može verovati zapadnim ali i bošnjačkim medijima i zvaničnicima, Republika Srpska bila je glavni krivac za sve loše u BiH. To je zato što je njihova propaganda moćnija, kaže banjalučki analitičar Anđelko Kozomara, koji podseća da je ambasador EU u BiH Lars Gunar Vigemark pre sedam dana izjavio da je za nepotpisivanje sporazuma o Transportnoj zajednici u Trstu odgovoran Savet ministara BiH, a ne RS, kako je iz Trsta svakodnevno bombardovana javnost.
„RS nije u poziciji da bilo šta opstruiše u BiH, jer je ona toliko dugo na svim mogućim crnim listama zapadnog sveta da nema nikakve mogućnosti da bilo šta zateže i povlači ručnu kočnicu nad bilo kakvim predlozima koji dolaze iz Brisela“, kaže Kozomara.
Prema Kozomarinim rečima, mostarski sastanak nije uspeo jer bošnjački lideri pokušavaju da, kako kaže, miniraju svaki pokušaj dogovora Milorada Dodika (koji je jedini prihvatio Čovićev poziv da dođe u Mostar) i Dragana Čovića, odnosno njihovih stranaka o zajedničkom izlasku na opšte izbore u BiH 2018.
„Podsećam da su prošle sedmice baš iz Mostara te dve stranke poslale jasnu poruku da će zajedno izaći na izbore na nivou BiH 2018. To, naravno ne odgovara SDA i Bakiru Izetbegoviću, pogotovo što on, prema Ustavu, više nema prava da se kandiduje za člana Predsedništva. On onda nastoji da izabere svog kandidata, tako da ucenjuje HDZ viškom glasova koji Bošnjaci imaju, da će oni ponovo birati Hrvata za člana Predsedništva ako HDZ ne pristane na ultimatume SDA“, objašnjava Kozomara.
Izetbegovićevo odbijanje da prisustvuje mostarskom sastanku jasna je poruka Draganu Čoviću da mu Izetbegović ne dozvoljava da postane, kako Kozomara kaže, lider promena u BiH.
Sa druge strane, iz Sarajeva se na krizu gleda drugačijim očima. Prema rečima Nihata Hebibovića, novinara portala „Vijesti.ba“, osovina Dodik—Čović odranije ima usaglašene stavove.
Dok Dodik podržava Čovićeve inicijative o izmeni izbornog zakona u BiH, Čović podržava sve Dodikove inicijative protiv Veća ministara. Hebibović navodi primer kada su ministri HDZ oborili sporazum o Transportnoj zajednici.
„Dodiku nije odgovaralo potpisivanje tog ugovora jer bi na taj način ministri iz reda srpskog naroda na državnom nivou, iz Saveza za promene (opozicije Dodikovom SNSD u RS) učinili nešto pozitivno. To je Dodikova politička pozicija, sam je rekao da će zagorčavati život predstavnicima Saveza za promene na državnom nivou“, objašnjava Hebibović.
Bošnjački politički predstavnici, Bakir Izetbegović i Fahrudin Radončić, ne žele da potpišu izmene izbornog zakona, jedino što Dodik i Čović nude.
Javna polemika o tome ko je prvi odbio da se pojavi na mostarskom sastanku ukazuje na to da Izetbegović i Radončić žele da jedan drugog gurnu u, kako Hebibović kaže, nezahvalno naručje Dodika i Čovića, što je deo njihovog ličnog sukoba. Međutim, ni jedan ni drugi ne žele i ne smeju da potpišu izmene izbornog zakona, kaže on.
Politička kriza u BiH izraženija je u Federaciji BiH, ali jednako se reflektuje na RS, kaže on, i podseća da je pre dva meseca postojala, kako kaže, realna mogućnost pada vlade RS, što bi umnogome promenilo političku scenu.
Za političku krizu u BiH nema brzog i adekvatnog rešenja, kaže Hebibović, jer u pravnom sistemu BiH ne postoji institucija prevremenih izbora. Jedino ostaje da se sačekaju izbori 2018. i nova preraspodela parlamentarnih snaga kako bi došlo do, kako Hebibović kaže, nekog kvalitetnog dogovora.
