U Bosni i Hercegovini periodi stabilnosti kratkotrajni su i gotovo neprimetni, dok su periodi kriza dugotrajni, oštri i stalno prete da razore krhku državnu tvorevinu stvorenu u jednoj američkoj avio-bazi u Ohaju.
Taman kada se stanje u BiH makar prividno primiri, nađe se neko ko će krizu podgrejati zapaljivom izjavom ili potezom kojim bode oči jednom od tri konstitutivna naroda. Taman kada građani odahnu, pojavi se neko da ih podseti da uzrečica „mirna Bosna“ samo za Bosnu ne važi.
Poslednja osoba koja je uzburkala strasti u BiH zove se general-major Anton Valdner, komandant EUFOR-a, mirovnih snaga EU u BiH. On je upozorio bosanskohercegovačke političke lidere da je EUFOR spreman da u kratkom roku interveniše ukoliko dođe do novih sukoba u BiH.
EUFOR ne predstavlja ozbiljniju vojnu snagu, u svom sastavu ima raspoređenih 800 vojnika, ali Valdner se nije ustručavao da zapreti i pozivanjem rezervnih snaga, ukoliko to bude potrebno.
Na Valdnerovu izjavu nadovezao se i njegov novopostavljeni kolega, operativni šef EUFOR general Džems Everard, koji je izjavio da postoji igra spoljnih uticaja u širem regionu Zapadnog Balkana i da u slučaju BiH te igre mogu uticati na napredak zemlje.
Čemu pretnje i zveckanje oružjem, i to od strane u BiH neizbežnog međunarodnog faktora u trenutku kada se u Bosni situacija smiruje? EUFOR se nije oglašavao ni povodom referenduma u Republici Srpskoj, niti je pustio glasa kada je Bakir Izetbegović izazvao skandal pokušajem da iznova pokrene tužbu protiv Srbije za navodni genocid. Ti trenuci činili su se mnogo opasnijim po stabilnost BiH od sadašnjeg.
Šta je, dakle, nagnalo dva generala da sada, posle svega, kada se situacija smiruje, zaprete bosanskohercegovačkim političarima?
Dekan Fakulteta za bezbednosne studije Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić kaže da bi voleo da su generali bili jasniji i da su rekli na kakvu bezbednosnu pretnju tačno misle.
„Šta su to bezbednosne pretnje koje bi dale povoda da EUFOR reaguje u BiH? Da li misle na povratnike sa sirijskog ratišta? Prema rečima ministra Mehtića, 226 građana BiH je otišlo u Siriju, 50 je poginulo, 46 se već vratilo, a 115 je još tamo. Da li je komandant EUFOR mislio na tu strukturu, koja bi u datom momentu mogla da, na podsticaj sa strane, otpočne neke sukobe u BiH? Da li misli na njih ili na „rastuću rusku pretnju“ koju mnogi evropski mediji potenciraju ukazujući da su ruske političke ambicije velike, da su zabrinjavajuće, da EU i NATO moraju reagovati kako bi se oni sprečili na Balkanu. Tu komandant EUFOR-a nije bio precizan, voleo bih da se u tom smislu izjasnio“, kaže Ćeranić.
On podseća na neefikasnost snaga EU u Siriji i pita se kako EUFOR misli da bude efikasan protiv iste strukture u BiH.
Ćeranić ne veruje da komanda EUFOR ima informacije o bezbednosnim pretnjama po BiH koje ne bi bile poznate i šire, ali ako ih znaju, bilo bi korisno da ih obelodane u smislu preventivnog sprečavanja.
„Ako znaju da neka ilegalna gerilska grupa sprema teroristički napad u BiH, bilo bi dobro da oni to kažu, imenuju ih u cilju osujećenja takvog napada. Jer ovom izjavom, koja je prilično neodređena i široka, daju prostor za nagađanja i za različite manipulacije“, objašnjava Ćeranić.
Jedine rezervne snage koje EUFOR ima je NATO, a najbliže NATO trupe su u Hrvatskoj, kaže Ćeranić.
Za banjalučkog vojnopolitičkog analitičara Gostimira Popovića, izjave generala EUFOR-a predstavljaju uobičajenu priču kojom oni na lokalnom nivou skreću pažnju na sebe.
„Treba imati u vidu nekoliko činjenica. EU nema svoje snage, nema svoj koncept bezbednosti i EUFOR se ne može nazivati nikakvim evropskim snagama, jer one praktično ne postoje čak ni u nekom zametku. To je jedna grupacija Južnog krila NATO-a koja ovde uporno pravi nered i na taj način skreće pažnju na sebe“, kaže Popović.
Čitava priča je, dodaje on, usmerena na samopromociju i da, možda, malo uplaši političare.
Ni Popović ne veruje da komandanti EUFOR-a imaju dodatne informacije o bezbednosnim pretnjama po BiH, koje ne zna niko drugi u BiH.
„Da li će biti sukoba ili ih neće biti, najmanje zavisi od snaga EUFOR-a, ako su to uopšte snage, već zavisi od onih koji deluju iz pozadine. To su, verovatno, NATO, SAD i neki drugi sistemi. EUFOR, kao organizacija, ne može se shvatiti ozbiljno“, zaključuje Popović.
