Bosnom nikad niko nije uspeo da vlada, već mu se to samo tako činilo. Ovako je prvi predsednik Bosne i Hercegovine rahmetli Alija Izetbegović odgovorio svojevremeno na pitanje — ko vlada Bosnom.
Bakir Izetbegović, sin pomenutog Alije i lider najveće bošnjačke stranke u Bosni SDA, očito nije mnogo pazio na reči svoga oca, u suprotnom se ne bi našao danas u situaciji da mu sami Bošnjaci govore da on nije — Bosna.
Izetbegović mlađi, na političkoj sceni BiH što uz oca što sam, opstaje 27 godina. Ali gubitak Srebrenice, loš plasman na lokalnim izborima, i napokon, loš tajming za priču o reviziji tužbe protiv Srbije za genocid, učinile su da deo Bošnjaka Bakira više ne vidi kao svog lidera.
Ni hvalisanje „bliskom vezom“ sa Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske, Bakiru ne ide naruku, posebno u trenutku kada Turska i EU više nisu, bar za sada, na istom koloseku. U ovakvim okolnostima i međunarodni faktor ukapirao je da sa takvim predstavnikom Bošnjaka u BiH neće daleko stići što se tiče napretka Bosne ka EU.
U potrazi za novim liderom unutar bošnjačkog tela, jedan kandidat se izdvojio iz mase. Fahrudin Radončić, lider Saveza za bolju budućnost (SBB), inače po potrebi i koalicioni partner Bakirove SDA, prvi je javno poručio bošnjačkom članu predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću da je vreme da se povuče.
„Trebaju nam nove snage koje će čuvati bošnjaštvo i islam, ali imati i talenat za regionalno povezivanje i shvatanje da su Bošnjaci evropski narod, a ne turski privezak“, rekao je Radončić u intervju banjalučkim Nezavisnim novinama.
Melem za briselske uši! Za čudo, iako je Bakir očekivao, ni iz Erdoganove Turske nije se čuo neki glas „protiv“. Poznavaoci prilika u bošnjačkom političkom miljeu kažu da se ovako nešto moglo i očekivati, jer se Bakir oglušio o zahtev Erdogana da pozatvara škole i nevladine organizacije koje su povezane s njegovim „smrtnim neprijateljem“ Gulenom, po Bosni.
I Bakirovo oslanjanje na snagu Turske trenutno je u raskoraku sa težnjama BiH da uđe u krug EU, jer Turska, čini se, okreće leđa EU, pa u tom kontekstu i sama BiH za Tursku ide u drugi plan, jer joj se valja baviti krizom u Siriji i problemom Bliskog istoka.
„Kako se Erdoganova Turska bude udaljavala od Evrope, odnosno EU, tako je moguće i udaljavanje Turske od Balkana. Zato BiH ne treba očekivati neki aktivniji angažman Turske u ovom delu Evrope“, ocenio je bosanski diplomata Hajrudin Somun za nemačke medije nedugo posle referenduma u Turskoj.
Erdogan je, dodaje Somun, pragmatičan političar kojem je ekonomija važnija od ideologije.
„Erdogan u BiH ne vidi neku posebnu korist za turski biznis. S druge strane, BiH nije iskoristila ni sve pogodnosti koje joj je Turska do sada pružila u poslovnoj sferi, poigravajući se s nekim mogućnostima kao što je to bio slučaj sa izvozom mesa. To što bošnjački lideri u BiH koji su sada u vlasti, dele slične ideje, sličnu filozofiju koju ispoljava i turska vladajuća Stranka pravde i razvoja, to je na neki način, filozofija muslimanskog bratstva“, objašnjava Hajrudin Somun.
Da je Erdogan „pragmatičan političar“ potvrđuju i poslovni odnosi koje je Turska ima sa Srbijom, a koji su u mnogim delovima jači nego odnosi između Ankare i Sarajeva. S druge strane, i statistika pokazuje drugačiju sliku. EU je najveće izvozno tržište BiH. Glavni partneri u spoljnoj trgovini su Nemačka, Italija, Hrvatska i Srbija. Slično je i po pitanju stranih investicija. Prednjače Austrija, Srbija i Hrvatska. Turska je tek na desetom mestu na listi ulagača u BiH. Dakle, Erdogan svakako voli Bosnu ali, više Tursku.
Izetbegović, kako sada stvari stoje, lako može da postane „rahmetli“ politički ukoliko ne uspe da oko sebe konsoliduje Bošnjake. Ali to će mu teško poći za rukom. Posebno jer je Radončić, koji je najavio kandidaturu za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, i krenuo u oštru ofanzivu tvrdeći da je Izetbegović u konfliktu sa svima — od koalicionih partnera, političara u regionu, ali i sa svojom strankom.
„Bošnjaci su preumorni od Izetbegovića“, zaključio je on.
U svakom slučaju, bošnjačka politička scena je žestoko polarizovana na SDA Bakira Izetbegovića i SBB Fahrudina Radončića. Osim toga, Bakiru Izetbegoviću gori i u samoj stranci jer, ima jaku opoziciju na čelu sa Senadom Šepićem.
Bošnjaci su jedinstveni oko integriteta BiH, ali se ne slažu kako ga održati. Koncept SDA je narodni, populistički, sa primesama vere, dok ostali imaju više ekonomski, socijaldemokratski pristup, koji i Evropi više odgovara.
Dakle, da li je ovo uvod u kraj bosanske političke dinastije Izetbegović?
