Fikret Abdić, lider Laburističke stranke BiH koji je na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini izabran za gradonačelnika Velike Kladuše, nije dočekan čestitkama Bakra Izetbegović, lidera SDA. Štaviše, Izetbegović je pobedu Abdića prokomentarisao rečima da je on „ratni zločinac, potrošeni političar i starac, i da nema kuveta (snage) da uradi ni dobro ni loše“.
Ove reči Izetbegovića mlađeg izgleda da nisu mnogo zasmetale današnjem Abdiću, koji je svojevremeno bio primoran da, iako je pobedio na izborima za tadašnje Predsedništvo BiH (1990) kao jedan od tri predstavnika muslimanskog naroda, sa najviše glasova, mesto ustupi Aliji Izetbegoviću. Edina Abdić Pleho, portparolka Laburističke stranke BiH, kaže da je pobeda njihovog kandidata za njih bila očekivana, ali da ne želi da komentariše ničije izjave.
„S obzirom na komentare koje su dali i predstavnici drugih političkih partija pa eto i predsednici, zaista to ne bismo komentarisali zato što smo mi u stranci upravo radi istinitosti i upoznavanja javnosti na sajtu i objavili biografiju Fikreta Abdića. Dakle, on je politički angažovan od svoje 21 godine, ima zavidnu političku biografiju, za razliku od predstavnika ostalih političkih stranaka, koji se, eto, ne libe se da daju i takve izjave“, kratko je izjavila Edina Abdić Pleho za Sputnjik.
Da li je Izetbegović ovako reagovao zato što je njegova stranka ostala bez vlasti u desetak opština, uključujući i drugi po veličini gradu u Bosni — Zenicu, ili pak zbog činjenice da bi Abdić mogao da mu bude ozbiljan „politički“ suparnik u budućnosti, teško je reći. U svakom slučaju povratak Baba, što je inače nadimak Fikretu Abdiću, mogao bi postati Bakirov problem u bošnjačkom političkom telu, i to iz više razloga.
Abdićeva karijera se deli na dve etape — predratnu i ratnu. Pre rata Abdić je bio prvi čovek prehrambenog giganta „Agrokomerc“, kada je i dobio nadimak Babo, a njegova karijera u privredi je završena 1987. godine najvećom bankarskom aferom u bivšoj Jugoslaviji. Mnogi od nas tada su prvi put čuli za termin „ček bez pokrića“, jer je firma kojom je Abdić upravljao izdala menice bez pokrića u vrednosti od oko 400 miliona dolara. U njoj su, između ostalih, učestvovali i Ljubljanska banka, kao i braća Hamdija Pozderac i Hakija Pozderac. Iz zatvora je izašao 1990. godine a narod ga je dočekao kao heroja. Nedugo zatim, pristupio je Stranci demokratske akcije Alije Izetbegovića.
Druga etapa Abdićeve karijere odnosi se na period rata u Bosni i Hercegovini. Godine 1993. proglasio je najkraću pseudorepubliku na terenu bivše Jugoslavije, na granici sa Srpskom Krajinom pod nazivom Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna (APZB). Sedište APZB je bila Velika Kladuša, a planovi su bili da APZB pokrije čitavu teritoriju poznatiju kao Bihaćki džep, koja je uključivala opštine Cazin i Bihać. Te iste godine Abdić je potpisao sporazume sa Srbima (22. oktobar 1993) i Hrvatima (14. septembar 1993) za koje je tvrdio da su urađeni sa namerom da spasu muslimanski narod. Sa 5. korpusom Armije Bosne i Hercegovine, koja je bila lojalna Aliji Izetbegoviću, zbog toga su iste godine 1993. izbili sukobi, i oni su ostali zapamćeni kao jedini unutarnacionalni sukobi na području bivše SFRJ. Nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini, Fikret Abdić se nastanio u Hrvatskoj, u Opatiji, gde je počeo da se bavi privredom.
U međuvremenu, sud u Bihaću je optužio je Abdića za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika te ranjavanja više od 400 osoba u regionu tokom rata, zbog čega ga je hrvatski sud u Karlovcu osudio na 20 godina zatvora, navodeći planiranja i organizaciju logora i prihvatnih centara u opštini Velika Kladuša. Godine 2005. u Vrhovnom sudu Hrvatske je razmatrana žalba na presudu, koja je na kraju smanjena na 15 godina. Iz zatvora u Puli je pušten 9. marta 2012. pošto je odslužio dve trećine kazne, odnosno 10 godina i devet meseci. Velika Kladuša dočekala ga je ovacijama.
Mnogi političari tog doba ubeđeni su da bi dešavanja u Bosni i Hercegovini išla u sasvim drugom pravcu da ga Alija Izetbegović, faktički, nije sklonio iz politike. Tih ratnih godina Abdić je, tvrde upućeni, imao dobru saradnju sa vlastima Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Hrvatske republike Herceg-Bosne, što je, kako se navodi, moglo da rezultira da se BiH tada podeli između tih naroda bez rata. Da li bi zaista i bilo tako, nikad nećemo saznati, ali ako je suditi po pobedi koju je odneo u mestu u kome od oko 6.000 stanovnika, koliko ih je prema popisu iz 1991. godine bilo, pet hiljada njih činili su Bošnjaci, pa Izetbegović ne bi trebalo da potcenjuje mogućnosti ovog, kako je rekao, „starca“. Opšina Velika Kladuša danas inače broji 42.000 stanovnika, a toliko ih je registrirano i u biračkom spisku.
