Ideja o kanalu koji bi spojio Dunav i Egejsko more postoji 114 godina, a 2013. kineska kompanija „Čajna gedžuba korporejšen“ uradila je studiju koja pokazuje da bi to bilo isplativo.
Da priča o tom projektu nije stavljena ad akta potvrdio je i predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić, koji je ovih dana boravio u Kini. Prema rečima Katarine Zakić, u pitanju je veoma zamašan infrastrukturni projekat koji ne bi bilo lako realizovati i za koji bi bile potrebne godine.
„Kada je ova inicijativa predstavljena u početku, čini se da je to bio usamljeni projekat Srbije, ali ovih dana vidimo neke pomake: interesovanje su iskazali i u Makedoniji i u Grčkoj. Za same Kineze bi to bio složen i te kako izazovan projekat koji bi podrazumevao veliko angažovanje njihovih i naših stručnjaka. Predstavljao bi i neku vrstu regionalne pobede u smislu infrastrukturnih projekata koji bi se ovde finansirali. Dobiti bi bile ogromne, samo treba pažljivo izanalizirati koliko bi to opteretilo naš budžet“, kaže Zakićeva u emisiji „Sputnjik intervju“.
Aktuelnije je, kaže, pitanje Rudarsko-topioničarskog basena Bor, gde su kineske kompanije prava adresa jer imaju fantastične reference. Ističe da bi Borskim rudnicima ulazak Kineza mnogo značio, a podseća i da je predsednik Aleksandar Vučić u više navrata govorio upravo o tome da bi nama najviše odgovaralo da za Bor nađemo kineskog partnera.
Zakićeva podseća da je više kineskih državnih delegacija i kompanija dolazilo u Bor, među njima i kompanija „Ceđin majning“, koja se poslednjih dana pominje kao najizgledniji kandidat. Reč je o gigantu sa sedištem u provinciji Fuđen i sa odličnom poslovnom biografijom: kompanija ima treći po veličini rudnik zlata u državnom vlasništvu, a zapošljava više od 21.000 ljudi.
„Sve su to impresivni podaci i to samo znači da smo išli na razgovore na pravo mesto. Ostale kineske kompanije koje su dolazile direktno u posetu Boru su takođe imale fantastične reference. Bitno je da među svim tim potencijalnim partnerima nađemo nekog ko je stvarno voljan da uloži. Pritom, ne očekujmo uopšte da to ide brzo — to je jedno od osnovnih pravila poslovne kulture sa Kinom“, objašnjava Zakićeva.
Ona naglašava da je primetna ekspanzija kineskih rudarskih kompanija u svetu.
„To je deo takozvane ’going global policy‘, što je kineska vlada usvojila 2005. godine. Ta politika kaže da kineska privreda ne može da opstane takva kakva jeste ako ne ide uzlaznom fazom, ako ne krene da investira u inostranstvo. Kineska vlada je išla polako, korak po korak. U početnoj fazi kineske državne kompanije su dobile apsolutno svu moguću podršku vlade da otvaraju predstavništva u inostranstvu, među njima i rudarska industrija. To je razlog zašto su kineske kompanije u oblasti rudarstva napredovale, odnosno krenule osvajanje tržišta širom sveta, kupovinom rudnika, ne samo na teritoriji Azije, nego i na teritoriji Afrike, a evo sada dolaze i na teritoriju Evrope“, ističe naša sagovornica.
Ona skreće pažnju i na to da se kineska vlada mnogo trudi da u državnim rudarskim kompanijama podigne nivo produktivnosti, spremnosti, tehničke bezbednosti i bezbednosti na radu, kao i da se jako puno novca ulaže u istraživanje i razvoj. „Verujem da bi dolaskom kineskog strateškog partnera ’Bor‘ podigao tehničke standarde proizvodnje, dobio ’nouhau‘ i da bi time počeo oporavak i podizanje produktivnosti ovog rudarskog basena“, kaže Zakićeva.
Važan momenat za ekonomsku saradnju sa Kinom je, ističe ona, politička podrška državnog vrha i dobri odnosi među rukovodstvima.
„U Kini se ništa ne može bez političke podrške, a to se može i opravdati za zemlju sa preko milijardu i 300 miliona stanovnika. Mora da postoji određeni red, razvoj i planiranje. Kina je poznata po takozvanim ’petogodišnjim planovima‘ razvoja, gde se se tačno zna u kom periodu, koji deo kineske ekonomije će se razvijati, koji regionalni deo Kine će se razvijati tako da je jako dobro da smo napravili bazičnu podlogu, koja podrazumeva dobre političke odnose. Na osnovu njih gradimo i ovaj ekonomski deo“, kaže naša sagovornica, dodajući da s druge strane kroz jačanje ekonomskog uticaja Kina jača i politički uticaj.
Deo te strategije je i projekat „Pojas i put“ ili, kako ga zovu, Novi put svile u kom je i Srbija dobila svoje mesto.
„Regionalni centar za infrastrukturne projekte formata 16 plus 1 je upravo Srbija, koja je tako na izvestan način zadužena za celu istočnu Evropu. U tom smislu ne čudi podatak o toliko infrastrukturnih projekata u Srbiji koji se realizuju uz kinesku pomoć i kredite koje su nam Kinezi dali“, konstatuje Katarina Zakić, napominjući da nismo dovoljno svesni značaja izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Na pitanje da li Evropskoj uniji smeta saradnja Srbije sa Kinom, Zakićeva kaže da je Srbija samo jedan od zemalja kojima se to spočitava.
„To je opšte mesto koje podrazumeva da Evropska unija i dalje mora biti glavna, konkretno na Balkanu. Je l‘ hoćete da budete naša članica? Imate proces pridruživanja, imate pravila koje morate da poštujete. Tačno je da nam Evropska unija daje i dalje finansijsku pomoć, da ne bude da smo nezahvalni, ali svaka zemlja mora da vodi računa o svojim nacionalnim interesima. U redu je priključiti se Evropskoj uniji, ali ako imamo bolje poslovne ponude od drugih, ne vidim u čemu je problem“, izričita je naša sagovornica.
Ona podseća i da same evropske zemlje sarađuju odlično sa Kinom kad im to odgovara i navodi primer Nemačke.
„U nemačkim medijima poslednjih godinu dana bila je velika fama zašto u tolikoj meri dolaze kineske kompanije, zašto kupuju domaće velike nacionalne kompanije i dokle će to nemačka vlada da dopušta. A u jednom trenutku shvatite da je ogroman broj nemačkih kompanija stvarno prodat Kinezima, da one i dalje fantastično rade i da Kinezi uopšte nisu menjali nemački menadžment. Oni hoće da naprave akvizicije, hoće da imaju transfer znanja, a imaju viška sredstava i zašto ga ne bi plasirali. Jeste ironija sudbine kad vam kineski predsednik Si Đinping u Davosu prošle godine objašnjava zašto je globalizacija dobra i zašto treba da se nastavi, a sa druge strane imate američkog predsednika Donalda Trampa sa svom političkom terminologijom koju ima“, primećuje Zakićeva. Drugim rečima, tradicionalna globalizacija je u krizi, ali je kineska globalizacija u ekspanziji.
