Kinezi na „Teslu“ sleću 15. septembra. Kinezi grade toplodalekovod Obrenovac — Novi Beograd. Kineske investicije u Srbiju premašile 5,5 milijardi evra. Kinezi: Pravimo u Srbiji e-kola. Dve kineske kompanije zainteresovane za RTB Bor. Kina donirala čamce i drugu opremu za Vojsku Srbije. Kinezi žele da grade robnu kuću u Rumi. Porast broja kineskih turista u Srbiji. Šumadija se sprema za izvoz govedine u Kinu. Kinezi će odgajati srpsku jagnjad. Kina zainteresovani za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“…
To su samo neki od naslova u domaćim medijima u poslednja dva-tri meseca, koji najrečitije govore o tome da je ekonomska saradnja sa Kinom iz faze zvane „spisak lepih želja“, prerasla u konkretne poslove.
Nove vesti to samo potvrđuju. Dve kineske kompanije koje su zainteresovane za preuzimanje RTB-a Bora, doći će u Srbiju početkom jula, najavio je ambasador Kine Li Mančang. Uskoro bi trebalo da ugostimo i predstavnike kompanije koja ovde želi da otvori fabriku električnih automobila.
„To bi za Srbiju bila bajka“, priznao je predsednik Aleksandar Vučić.
Bajka ili ne, ali sigurno smo se odmakli makar od uobičajene fraze kako ekonomska saradnja ne prati inače dobre političke odnose. Poslednjih godina su rasli i jedni i drugi, a po oceni Jovana Čavoškog sa Instituta za noviju istoriju Srbije, ulazak kineskih investicija na naše tržište je dugoročan trend.
I to, kaže on za Sputnjik, ne samo u okviru strategije novog kineskog Puta svile „Jedan pojas — jedan put“, nego je reč o dugoročnom trendu na bilateralnom planu.
„Iz godine u godinu vidimo da se jedan pozitivan trend nastavlja. Kinezi zaista na svim mogućim planovima počinju da otvaraju saradnju sa Republikom Srbijom, tako da ćemo vremenom videti zaista pozitivne rezultate“, ocena je Čavoškog.
Da Sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom nije ostao mrtvo slovo na papiru, poput različitih koje smo ranije potpisivali sa raznim partnerima, govore konkretni projekti na kojima rade kineske i srpske kompanije. Od mosta preko Dunava i Koridora 11, odnosno auto-puta koji će povezati Srbiju sa Crnom Gorom i omogućiti izlaz na Jadransko more, preko modernizacije pruge Beograd—Budimpešta, do smederevske železare koju je pre godinu dana preuzeo „Hestil“ i već počeo da ubira profit.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović nedavno je precizirala da su investicije Kine u srpsku infrastrukturu premašile pet i po milijardi evra. Uprkos tome što su, kako kaže Čavoški, Kinezi tvrdi pregovarači i politički i ekonomski.
Ali ako sa njima postignete konsenzus i ako definišete zajednički interes, to će za njih biti „upisano u kamen“. Oni će onda zaista uložiti celokupne svoje resurse da taj dogovor i poštuju i da ga realizuju, ističe dobar poznavalac Kine.
Na pitanje šta mi treba da učinimo da održimo taj trend, Čavoški odgovara da se zasad Srbija dobro postavila.
„Mislim da ćemo u neku ruku, ako naravno ne bude nekih velikih geopolitičkih potresa na Balkanu, moći da izvučemo vrlo pozitivne rezultate i da poberemo značajne dividende“, kaže Čavoški.
On smatra da je na nama da budemo proaktivni, mnogo aktivniji nego zemlje regiona ili istočne Evrope.
Upravo tako zvuči i konstatacija Mihajlovićeve da Srbija ima značajno mesto u jednom od najvećih globalnih projekata „Jedan pojas — jedan put“ i da želi da iskoristi sve njegove potencijale.
A potencijali su ogromni. Najnoviji podaci ukazuju da Kinezi pojačavaju investicije u Evropi.
Vodeći provajder podataka i informacija za investicije, „Mergermarket“, nedavno je saopštio da su kineske akvizicije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi dostigle rekordne rezultate za 2016. godinu, uzimajući u obzir petnaest projekata vrednih 1,3 milijarde evra. A u ovoj godini su do sada povećane 5,6 odsto u odnosu na isto vreme lane.
Ocenivši da su u pitanju dugoročne kineske projekcije, proces koji će trajati, Čavoški napominje da je na nama da širimo političku bazu i nit dobre saradnje jer mnoge velike kineske kompanije koje ovde budu dolazile zapravo su velike državne kompanije, vrlo tesno povezane i sa kineskom vladom i sa KP Kine.
„Mislim da ta politička osnova tradicionalno dobrih odnosa koje je imala bivša Jugoslavija, a potom i Srbija, sa NR Kinom i jeste postavila Srbiju u centralnu poziciju kineske politike u ovom delu sveta“, ocena je Čavoškog.
On ipak dodaje da u pogledu tih velikih mogućnosti Srbija mora da pokaže Kinezima da su, osim stabilne političke baze, na kojoj i dalje, naravno, treba raditi, mogućnosti mnogo šire od same infrastrukture, kaže on.
To što je postignuto na obnavljanju putne infrastrukture jeste velika stvar za Srbiju koja postaje transportno čvorište, ali bi sada trebalo više raditi na direktnim investicijama, razmeni tehnologija i na otvaranju zajedničkih preduzeća koja bi izvozila na treća tržišta, kaže Čavoški za Sputnjik.
