Dan pre nego što su u Beogradu počeli radovi na rekonstrukciji srpskog dela pruge Beograd–Budimpešta, Evropska komisija se potrudila da još jednom baci senku na taj veliki projekat iza kojeg su stali Kinezi, koji je od značaja ne samo za Centralnu Evropu. Iako je na otvaranju samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope mađarski premijer Viktor Orban zvanično i nedvosmisleno potvrdio da će biti raspisan tender za izvođača radova mađarske deonice, na čemu je EU dugo insistirala, Brisel se u istom danu oglasio. Orbanova reč mu, izgleda, nije bila dovoljna.
„Evropska komisija (EK) razmatra da li je projekat izgradnje brze železničke pruge Beograd–Budimpešta u skladu s pravilima Evropske unije o konkurentnosti“, saopštila je u Briselu portparolka Komisije Maja Kocijančič.
Na pitanje da li kreditiranje rekonstrukcije pruge, za šta je kineska Eksport-import banka obezbedila 2,4 milijarde evra, izlazi iz okvira propisa EU i odnosa EU-Kina, Kocijančičeva je, doduše, rekla da o tome još ne može da kaže ništa konkretnije.
Izvesno je, međutim, da će projekat biti pod stalnom lupom EK i EU. Propisi EU nalažu da za investicije kakva je rekonstrukcija pruge moraju biti objavljeni tenderi koji garantuju da će poslove dobiti najkonkurentniji ponuđač. I eto biće. Evropska unija je izgurala svoje. Nije Mađarskoj pomogao međudržavni sporazum sa Kinom, kakav ima i Srbija, o saradnji u oblasti infrastrukture, koji podrazumeva da i bez međunarodnog tendera može da pregovara sa kompanijom ako proceni da je ona najpovoljnija za posao.
Tako bi, kako je već javila mađarska novinska agencija, u januaru trebalo da bude raspisan tender, u martu bi se već znalo ko je sve podneo pismo o namerama, a potom bi bila napravljena lista najboljih ponuda među kojima bi se tražio najpovoljniji izvođač radova. Početak radova na mađarskom delu pruge planiran je za 2020. godinu.
Šta je Briselu sada opet sporno i šta znači najnovije saopštenje?
Dugogodišnji dopisnik naših medija iz Kine Zoran Đorđević, koji je u toj zemlji bio i predstavnik našeg Ministarstva spoljnih poslova, ali i našeg Ministarstva trgovine, kaže da to može da znači samo jedno, da će rad na projektu biti usporen.
Đorđević, međutim, ne sumnja da će, i pored raspisivanja tendera, koji će biti pod budnim okom EU, kineska kompanija imati najbolju ponudu i dobiti posao na tenderu.
„Ne verujem da će bilo koja evropska ili kompanija iz sveta moći da ponudi konkurentnije uslove nego što to mogu Kinezi“, tvrdi on, objašnjavajući za Sputnjik da su sada kineske brze pruge, nesumnjivo, prevazišle i Francusku i Japan, koji su nekada bili vodeći u toj oblasti u svetu.
To da su stručnost i kvalitet kineskih kompanija koje rade na brzim prugama neupitni Đorđević dokumentuje podacima, pre svega onim da Kina sada ima najveću mrežu brzih pruga na svetu, oko 22.000 kilometara, i sve su izgrađene u poslednjih 10 godina.
O kakvom je poduhvatu reč on objašnjava uporednim podacima.
„Negde 2008. godine Kalifornija je usvojila projekat pruge od San Franciska do Los Anđelesa, dužine oko 850 kilometara. Ona bi trebalo da bude završena do 2029. godine i da košta 68 milijardi dolara. U odnosu na prvobitni plan to će značiti kašnjenje od devet godina i cenu veću za 35 milijardi dolara“, kaže Đorđević.
U istom periodu, do 2030. godine, Kina planira da izgradi još 26.000 kilometara brzih pruga, dakle više nego što ih trenutno ima. To iskustvo u gradnji su, prema njegovoj oceni, garant da im niko u tom poslu ne može konkurisati ni po ceni, ni po kvalitetu.
„To što će biti raspisan tender znači samo da je Mađarska pod velikim pritiskom Brisela, ali to neće sprečiti kineske firme da ponude najkonkurentniju ponudu. Jedino je sigurno da će to samo usporiti radove na projektu što može, ali ne mnogo, da utiče i na ovaj naš deo posla“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje šta bi to u mađarskom tenderu moglo da bude pod lupom EU, Đorđević kaže da najnovije saopštenje EK samo pokazuje da se EU izuzetno plaši kineske konkurencije.
„Kina, svesni su, nije više ona država od pre 20 ili 40 godina. Izuzetno je ovladala savremenim tehnologijama i sada nastupa sa konkurentnim cenama. Kada se ti projekti na istoku EU završe i kada se pokaže da su sa mnogo manje sredstava urađene kvalitetne stvari, onda Kina postaje konkurentna njihovim kompanijama na celom tržištu EU od čega u Briselu strahuju. Otuda nastojanje EU da se na neki način ograniči ili spreči prisustvo Kine i njenih firmi u ovom delu sveta“, smatra Đorđević.
On zato ne isključuje mogućnost da dođe do onih takozvanih lažnih učešća na tenderima gde se neka firma prijavi samo zato da bi posle taj projekat usporavala i da bi ga remetila.
„Ja mislim da tu nije u pitanju samo tržište i prava konkurencija, nego da se tu radi i o jednom strategijskom pristupu kako bi se ograničio, ne samo ekonomski, nego i politički uticaj Kine u ovom delu sveta“, ocenio je Đorđević za Sputnjik.
