Od „Trampe, Srbine“ i „Trampe, Rusu“, što se čulo kad je milijarder Donald Tramp izabran za predsednika Amerike, prema konstataciji kolumnistkinje „Nedeljnika“ Ljiljane Smajlović, danas nije ostalo mnogo. Po njenom mišljenju, novi stanovnik Bele kuće nateran je u defanzivu još one minute kad je morao da traži ostavku svog pomoćnika i šefa nacionalne bezbednosti Majkla Flina.
Nisam Putinov, majke mi
„I sve od tada, on je prisiljen da dokazuje američkoj javnosti da on nije Putinov čovek, da nije Mandžurijski kandidat, da nije kreatura Kremlja. Establišment je uspeo da predstavi Rusiju i Putina kao ozbiljne opasnosti za američku demokratiju, i Trampu nije ostalo ništa drugo nego da pokuša da dokaže da on neće biti trijumfalna ulaznica Putinu na američku i svetsku scenu“, smatra Smajlović.
Prema tome, dodaje ona, ono zbog čega smo se mi u Beogradu radovali Trampu da će da dođe do nekog detanta između Moskve i Vašingtona i da će to da znači da će da popusti pritisak prema Srbiji — da pokaže da se nije opredelila za Rusiju, da ne može da sedi na dve stolice i tako dalje — potpuno se izjalovilo.
Tramp je, podseća za Sputnjik Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, imao želju da pristupi odnosima Vašingtona i Moskve na drugačiji način od njegovih prethodnika, ali iz perspektive proteklih godinu dana, možemo konstatovati da su odnosi Amerike i Rusije i dalje narušeni.
Predsednik Amerike, pojašnjava dalje Rajić za Sputnjik, i dalje je pristalica politike koja Rusiju više doživljava kao partnera, a manje kao suparnika, ali je morao da napravi određene kompromise sa neokonzervativcima iz svoje partije koji na Rusku Federaciju gledaju kao na svog ubedljivo najvećeg protivnika. Zato im je prepustio spoljnu politiku.
„Tramp se prevashodno bavi unutrašnjom politikom i cilj mu je otvaranje novih radnih mesta u Americi, povratak američkih investicija iz zemalja trećeg sveta iz Latinske i Srednje Amerike, kao i sa Dalekog istoka, odnosno da te velike kompanije ne otvaraju više mesta u Meksiku, Kini i na drugim destinacijama. Zbog toga je donet sveobuhvatni set zakona kojima je reformisan poreski sistem i kojima su smanjene poreske stope. To je najveće Trampovo dostignuće otkako je ušao u Belu kuću“, ukazuje Rajić za Sputnjik.
Što se tiče Srbije, sugeriše dalje Rajić, politiku prema Balkanu generalno Tramp prepustio kolegama iz neokonzervativnog krila.
Recite „Ne“ Rusiji
„Verujem da će to prepuštanje politike kulminirati onog momenta kad Reks Tilerson napusti poziciju državnog sekretara, što će se verovatno u nekom momentu i desiti, pa će ta pozicija i formalno biti prepuštena neokonzervativcima kad postignu sporazum o regulaciji imigracije na onaj način na koji to vidi Tramp i koji je prilično restriktivan“, rezonuje Rajić.
Trampov odnos prema Srbiji je, prema Rajićevom mišljenju, deo opšteg plana odnosa Amerike prema Balkanu koji se može videti čitajući strategiju Atlantskog saveta, potom predloga opozicije u Senatu iz redova Demokratske partije, ali isto tako i nekih visokih dužnosnika Republikanske partije koji pripadaju tom neokonzervativnom krilu.
„Kroz sve te strategije se vidi da Vašington kao glavnog protivnika i remetilački faktor na Balkanu vidi Rusiju, pa bih rekao da će se i politika administracije predsednika Trampa kretati u tom pravcu. A Amerika je očigledno spremna da Srbiji ponudi novi dil, prema kome bi Srbija bila nešto bliži saveznik ili partner SAD, ali bi zauzvrat morala da se distancira od Moskve“, prognozira Rajić za Sputnjik.
Prema mišljenju politikologa Dmitrija Drobnickog, Tramp ne sprovodi nikakvu rusofobičnu politiku, baš kao što nije bio ni rusofil, već je apsolutno proamerički predsednik, čak, prvi čovek od vremena Ajzenhauera koji je postavio američke nacionalne interese na prvo mesto, ili se makar trudio da ih postavi na nivo više od različitih globalnih saveza, unija i uopšte interesa globalne elite.
Glavni problem jaka opozicija
„U tom smislu, naravno, nada da će njegova administracija u sprovođenju tih ciljeva uspeti i dalje postoji, a potrebno je da budu ispunjena dva uslova — da administracija uvede red u Vašingtonu, odnosno ako je Tramp rekao da će isušiti ’učmalu močvaru‘ u Vašingtonu i ako mu to pođe za rukom, onda ćemo moći da razgovaramo. Drugi momenat je to što predsednik SAD i Stejt departmenta — nisu SAD. A da ne pominjemo da nisu cela Amerika“, kaže Drobnicki za Sputnjik.
Glavni problem, podseća dalje taj politikolog, jeste što se bilo koji pokušaj Rusije da odnose sa Amerikom pomeri „sa mrtve tačke“ u SAD dočekuje „na nož“, odnosno postizanje onih ciljeva koji bi išli naruku ne samo poboljšavanju odnosa Rusije i SAD, već bi išli na ruku čitavoj međunarodnoj zajednici, moćna opozicija u SAD momentalno blokira.
„Podsetiću da je Hilari Klinton obećala da će, ako postane predsednica SAD, prvo uvesti zone zabranjenog leta, baš tamo gde lete ruski avioni. Faktički, stupivši na dužnost 20. januara 2017. godine, Tramp je na neki način sprečio izbijanje Trećeg svetskog rata. Ovo ne bi trebalo zaboraviti“, sugeriše Drobnicki.
Za naredni period je, prema sugerisanju Ljiljane Smajlović, jedino bitno kako će se nastaviti istraga o umešanosti Donalda Trampa u bilo što je Rusija činila i nije činila kad su američki izbori u pitanju.
„Lično mislim da tu nema nikakve priče, da je potpuno lažna ta teza da je Putin izdejstvovao izbor Trampa. Ne verujem u to da je Tramp Putinova figura i mislim da u tom smislu nikakvog dosluha nije bilo. Međutim, ceo američki establišment vrlo uspešno forsira tu priču o tome kako je Ameriku ugrozio Putin i videli smo da se i strategija nacionalne bezbednosti sad fokusira na to da su Rusija i Kina neprijatelji Amerike, da to više nije čak ni islamski terorizam“, jasna je Smajlovićeva.
Ukoliko bi se stvari popravile, u smislu da se Tramp ne oseća politički ugroženim zbog priče da je Putinov pomagač, ako bi uspeo u ovoj godini da dokaže da nikakvog dosluha nije bilo i ako bi mogao da odbaci taj politički teret, Smajlovićeva kaže da bi možda mogao da se vrati politici saradnje sa Rusima o kojoj je govorio, dakle, o tom resetovanju odnosa radi zajedničkog angažmana na drugim važnim geopolitičkim pitanjima.
„Prošla godina je u tom smislu bila loša, a naredna verovatno mora da bude bolja. Ali, znate, teško je prognozirati. Tu je ogromna mašinerija koja radi protiv Trampa, uključujući i ljude u njegovoj stranci, a kamoli u CIA, FBI, liberalnim medijima i tako dalje“, zaključuje Smajlovićeva.
