Nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame o Srbiji, u kontekstu Kosova i Makedonije, pune su nečega što bi moglo da izazove nove etničke sukobe na Balkanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, i ukazalo da to ugrožava teritorijalni integritet više država u regionu.
Amerika iza tapiserije
Stavljanje u praksu mera propisanih u Tiranskoj platformi, istaknuto je u saopštenju, prepuno je onoga što podriva ustavne temelje makedonske državnosti — Ohridski sporazum i kao rezultat toga, donosi etničke nemire u regionu. Sve ovo, ukazuju u MSP Rusije, zajedno ide u skladu sa ambicijama za „veliku Albaniju“ i ugrožava teritorijalni integritet više država u regionu.
Pozadina svega je, sugeriše za Sputnjik diplomata Vladislav Jovanović, politička zamisao, pre svega Amerike, da u ubrzanoj završnici ostvari preostale neostvarene ciljeve na Balkanu i na taj način se reši svoje opsednutosti o navodnom nadirućem uticaju Rusije na Balkanu.
Razume se, konstatuje Jovanović, taj uticaj je beskrajno mali u odnosu na stvarni, agresivni i dinamični uticaj koji Amerika i njeni saveznici vrše na Balkanu, ali se služe tim političkim sloganom da bi ubrzali pripajanje još nekih država na takozvanom Zapadnom Balkanu tim zapadnoevropskim, odnosno atlanskim organizacijama EU i NATO-u.
„I zbog toga je u igru bačen i albanski premijer Edi Rama, kome nikad nije bilo teško da se meša u unutrašnje poslove susednih zemalja, ne samo Srbije i Makedonije, nego povremeno i Grčke. Tako da ne biraju mnogo sredstva niti posebne rukavice u ovim završnim činovima koji treba da dovedu do tog takozvanog potpunog istiskivanja uticaja Rusije na Balkanu“, ukazuje Jovanović za Sputnjik.
Zašto NATO žuri sa Makedonijom
Naravno, obrazlaže taj diplomata, Rusija reaguje na to.
„Prvo na postupke koji su neprimereni i nestandardni u međunarodnim odnosima da se predsednik Vlade zemlje kao što je Albanija direktno meša u unutrašnje poslove susednih zemalja Srbije, Grčke, Makedonije, u ovom slučaju, sa očiglednom naklonošću Amerike koja ništa ne čini da ga opomene da to nije u skladu sa međunarodnom praksom, već se naprotiv koristi i albanskim faktorom da bi postigla te svoje ciljeve“, precizira Jovanović.
Ukoliko bi se to nagovešteno ubrzano kretanje Makedonije ka NATO-u ostvarilo, kroz forsiranje sporazumevanja sa Grčkom oko imena, a onda i kroz forsiranje te nove političke ravnoteže u samoj Makedoniji — između Makedonaca i Albanaca — što nije u harmoniji sa Ohridskim sporazumom, ali odgovara brzom uvlačenju Makedonije u NATO — to, prema Jovanovićevom mišljenju, ne odgovara geopolitičkim interesima Rusije.
„Naime, ne vidi se nikakav ubedljiv spoljni razlog zašto bi NATO, koji je inače toliko bogat članstvom, pokazivao toliku glad za novim članovima, pogotovo ako se zna da u Evropi postoji OEBS, zajednička organizacija, koja, između ostalog, vodi ili treba da vodi brigu o pitanjima bezbednosti“, smatra Jovanović.
Tako da je ovo, dodaje on, razumljiva odbrambena reakcija Rusije, jer je očigledan i vrlo blizak taj cilj učlanjenja Makedonije u NATO i to na najbrži mogući način i ne birajući sredstva ako je to potrebno.
Jezičko pitanje spada u kategoriju najosetljivijih pitanja na Balkanu, konstatuje za Sputnjik politikolog Aleksandar Safonov i dodaje da se ne radi se samo o albanskom jeziku u Makedoniji, nego i, na primer, makedonskom jeziku u Bugarskoj.
Albanske „države“ samo niču
„Rekao bih da promena statusa jezika vodi i ka promeni vektora razvoja države. Makedonci doživljavaju Makedoniju kao nacionalnu državu, stoga, izjednačavanje makedonskog i albanskog jezika znači da Albanci dobijaju već drugu (ili treću, ako uračunamo i samoproglašeno Kosovo) nacionalnu državu. Stoga, MSP Rusije je sa razlogom zabrinuto zbog situacije u Makedoniji“, jasan je Safonov.
Svedoci smo do čega je doveo sukob između različitih zajednica u Libanu, podseća taj politikolog, koji ne jenjava uprkos svim naporima.
„Taj scenario bi mogao da se ponovi i u Makedoniji. Zato sva pitanja treba rešavati odmerenim i poštenim dijalogom, u kojem bi učestvovale sve manjine koje žive u Makedoniji. Naravno da retorika i ponašanje Edija Rame ne doprinosi normalizaciji odnosa, mada je jasno da na taj način Rama samo pokušava da poveća svoj politički ugled“, predlaže Safonov.
Unutar albanskih elita se nastavlja borba za liderstvo, ističe on, i za sada nema lidera koji bi bio spreman da preuzme svu odgovornost za realizaciju albanskog nacionalnog projekta.
„U svakom slučaju, bez mešanja spolja nijedna strana (ni makedonska ni albanska) neće moći da izađe kao pobednik u sadašnjoj situaciji. A što se tiče eventualnog ’ruskog uticaja‘, Rusija za sada može da doprinese rešavanju makedonske krize isključivo preko SB UN i drugih međunarodnih institucija, jer u samoj Makedoniji Moskva nema veliki politički ili ekonomski uticaj“, rezonuje Safonov.
Rusija se vraća na svetsku scenu i na svoje tradicionalne pravce politike i interesovanja, napominje diplomata Vladislav Jovanović, a jedan od tih pravaca je Balkan.
„Rusija nikad nije pristajala na to da neke druge strane sile zaposednu ceo Balkan i njoj uskrate bilo koji oblik prisustva. To je nešto što traje već 200-300 godina, a Amerika je prilični novajlija u balkanskim stvarima i ne razume da mnoge zemlje imaju interese na Balkanu, zbog njegove velike geopolitičke, geografske i druge važnosti, i zbog toga ne mogu da dozvole nijednoj posebnoj zemlji da zavlada celokupnim regionom“, podvlači Jovanović.
Ne bi bilo ni politički jasno ni uverljivo, a ni opravdano, da se traži isključenje Rusije iz ovog prostora, ističe Jovanović, jer se onda postavlja pitanje zašto ne bi tražili isključenje drugih velikih sila.
„Pritom, te druge velike sile nemaju to ni najmanju nameru da učine. Prema tome u pitanju su geopolitička borba i geopolitički interes za očuvanje postojećeg i proširenje mogućeg budućeg uticaja na Balkanu u kojem se pojavljuju mnoge zemlje, ne samo zapadne zemlje, i ne samo Rusija, tu je i Kina, tu je i Turska, tu je i Saudijska Arabija, tu je i Nemačka, koja iz prikrajka pokušava da igra sopstvenu igru, ne samo zajedničku igru Zapada“, navodi Jovanović.
Dakle, zaključuje taj diplomata, nemoguće je da Amerika postigne taj cilj, a da ne uvaži istorijske i geopolitičke interese drugih velikih zemalja koje pokazuju interes za Balkan.
