Stupivši na binu kitnjastog sofijskog nacionalnog teatra, na proslavi početka bugarskog predsedavanja Evropskim savetom, predsednik tog najvišeg političkog tela Evropske unije, poljski političar Donald Tusk rekao je da je istorija Balkana dramatičnija i zanimljivija od popularne američke serije „Igra prestola“.
„Svi bismo želeli da na Balkanu i sada i ubuduće gledamo manje dramatične scenarije“, rekao je Tusk.
Seriju „Igra prestola“ mnogi ocenjuju kao najbolju seriju svih vremena. Radnja te serije, realizovane prema nizu romana američkog pisca Džordža R. R. Martina, odvija se na fiktivnom kontinentu Vesteros, koji je podeljen na više kraljevstava. Tim kraljevstvima vladaju plemićke porodice, od kojih jedna daje vrhovnog poglavara kontinenta koji sedi na gvozdenom prestolu. Političke igre, ubistva, nemilosrdni ratovi, seks, intrige i zavere, iznenađujući obrti, jesu ono što je „Igru prestola“ učinilo popularnom u celom svetu.
Verovatno nema regiona na svetu koji ne bi mogao da se identifikuje sa radnjom „Igre prestola“. Međutim, Tusk je baš Balkan izabrao kao region koji će uporediti sa dramatičnom radnjom serije.Međutim, gledajući Tuska, čovek ne može da se otme utisku da on sam podseća na junaka jedne druge, isto tako popularne serije — Frenka Andervuda, glavnog junaka serije „Kula od karata“, čija je radnja smeštena u savremeni Vašington.
Andervud, spletom okolnosti, zaverama i dvoličnim političkim igrama postaje predsednik SAD. Načinom ophođenja, garderobom i osmehom, Tusk neodoljivo na junaka koga sa uspehom tumači oskarovac Kevin Spejsi.
Ostavimo, za trenutak, fikciju po strani i vratimo se realnom životu. Balkan je za Evropu oduvek bio „crna rupa“, mračna kaljuga, a termin „balkanizacija“ na Zapadu je pežorativan izraz kojim se u međunarodnim odnosima označava podela nacija na manje jedinice u kojima su države i njihovi sistemi u nerazrešivom konfliktu. Taj termin takođe označava i stanje rascepkanosti i zaoštrenosti sukoba interesa u jednom regionu sa slabim izgledom da dođe do sporazumnog rešenja. Ovako termin „balkanizacija“ definiše „Rečnik socijalnog rada“, autora Ivana Vidanovića, a slično ga definiše i Enciklopedija Britanika.
Tusk kao da je zaboravio celokupnu istoriju Evrope, na osnovu koje je Martin i piše svoj roman reku „Pesme leda i vatre“, prema kojem se „Igra prestola“ snima.
Istorija Velike Britanije, italijanskih gradova država, Španije, Portugalije, Francuske, nemačkih kneževina, pa i Tuskove rodne Poljske može se čak i uspešnije uporediti sa popularnom serijom od istorije Balkana.
Međutim, u pitanju su predrasude o Balkanu, kaže istoričar Čedomir Antić. On se seća, kaže, kako su se članovi jednog udruženja oduševili osnivanjem Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi. Oni su tada, kaže Antić, bili jako srećni što se više ne pominje Balkan već Jugoistočna Evropa, jer je to, prema njihovom shvatanju, značilo da će vođstvo EU na naš region gledati drugačije.
„Upravo ta njihova nespremnost da Balkan prihvate kao deo Evrope i da se prema Balkanu odnose na način na koji su se, recimo Nemci odnosili prema Istočnoj Nemačkoj, jeste i dovela do ratova iz devedesetih godina prošlog vega. Da su se poneli drugačije, tih ratova ne bi bilo“, kaže Antić.
Da je Evropa dala garancije Balkanu u skladu za Završnim aktom iz Helsinkija, da se nisu zamerali muslimanima na Bliskom istoku, da nisu podilazili ekstremnim krugovima Rimokatoličke crkve na račun balkanskih naroda, ratova na Balkanu ne bi bilo, ili bi oni bili kraći i sa mnogo manje žrtava, objašnjava on.
Ista priča ponavlja se i danas, kaže Antić. Godine 2003. EU je obećala da će čitav Balkan imati evropsku perspektivu, ali su se, kako kaže, vrlo pažljivo potrudili da podele Balkan na zapadni i istočni.
„Sada je, na kraju, ispalo da samo zemlje u kojima žive Srbi nisu uključene u EU. Ako izuzmemo Albaniju, koja je 50 godina bila pod najmračnijim režimom koji je postojao u Evropi, sve ostale zemlje su u prošlosti bile srpske — i BiH, i Makedonija, i Crna Gora, i Srbija, i sve one ne ulaze u EU zato što srpsko pitanje nije rešeno, odnosno da na istim onim principima gde su Srbima osporavali prava, afirmišu tuđa prava“, kaže Antić.
Velika mana EU, prema Antićevim rečima, jeste što prima propale političare poput Tuska, koji je izgubio izbore u svojoj zemlji. Podsećamo, Tusk je za predsednika Evropskog saveta izabran uprkos oštrom protivljenju Poljske. Antić pominje i Havijera Solanu, koji je, kako kaže, vrhunac karijere doživeo kada je izgubio izbore u svojoj zemlji.
„Ti ljudi nisu spremni za veliku ulogu koju imaju. Oni treba da znaju da je Balkan takav zato što su evropske velike sile izvozile svoje krize na Balkan. Izvozile su od svojih problema do loših ljudi. Samo treba videti spisak ljudi koji su ovde bili razni guverneri, visoki predstavnici, pa shvatiti da bi pola njih u parlamentarnim režimima bilo pod istragom za ono što su uradili ovde“, smatra Antić.
Prema Antićevim rečima, EU je odavno završila „Igru prestola“, zato ga evropska politika više podseća na „Kulu od karata“.
„Za mene je najstrašnija ta kolektivna amnezija koja postoji u EU. Pojavi se neki čovek koji ima visoko obrazovanje i kaže: ’Ovo nema nigde, ovo nikada nije bilo kod nas‘. Svi ovdašnji modeli, od Šešeljevog radikalizma do Zavetnika uvezeni su iz EU. Nijedan nije izmišljen ovde“, objašnjava Antić.
Sa druge strane, scenarista Dimitrije Vojnov ima malo drugačije mišljenje. Prema njegovim rečima, Tusk je slučajno dao, kako kaže, briljantnu ocenu balkanske istorije i politike.
Serija „Igra prestola“, rađena prema romanu koji spada u žanr fentazija (epske fantastike), podseća na balkansku istoriju, jer je balkanska istorija, kaže Vojnov, kudikamo nepredvidljivija od balkanske budućnosti. A Balkanu je istorija veliki biznis, dodaje on.
„Vi, zapravo, kada je reč o istoriji, ne možete da pretpostavite kada će ono što se danas smatra istorijom i nešto što je pouzdan opis prošlosti biti proglašeno za neku vrstu fikcije. Već nekoliko puta smo prošli procese u kojima je nešto za šta smo verovali da je ozbiljna istorija proglašavano za fikciju i to se dešava svakog dana sa svih strana i dalje, tako da na prostoru gde je prošlost nepredvidljivija od budućnosti, svako poređenje istorije kod nas i fentazija je apsolutno tačno i izuzetno inteligentno“, kaže Vojnov.
EU ne može da se upoređuje sa „Kulom od karata“, kaže Vojnov, jer je američka serija nastala prema britanskom originalu, čiji se parlamentarni sistem bitno razlikuje od evropskog.
S obzirom da je Amerika najznačajniji subjekt globalnih političkih tokova, Vojnov ne vidi vezu EU ni sa američkom verzijom serije, jer EU, kako kaže, to svakako nije.
Ako se EU može uporediti sa nekom serijom, to bi, prema njegovom mišljenju, mogla da bude danska serija „Borgen“.
„To je serija koja se vrlo blago suočava sa kontradikcijama ideje demokratskih procedura i pokušava da reafirmiše ideju demokratije. Upravo u tome što je ta serija vrlo blaga, shvatamo da ona, po svojoj suštini, nije iskrena“, kaže Vojnov.
U cinizmu i britanske i američke verzije „Kule od karata“ može se prepoznati dosta iskonskih stvari, ali to ipak nema veze sa EU, zaključuje Vojnov.
