Turska je pre svega država sa najvećim potencijalom da destabilizuje Evropu, konstatuje za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative, i pojašnjava da za to postoje najmanje tri razloga.
Ruke preko plota, noge u vatri
Najpre, ova država, odnosno njena spoljna politika, nepredvidiva je, često šizofrena, i u toj spoljnoj politici kao članica NATO-a uživa trenutno minimalno poverenje u većini zemlja-članica Alijanse, naročito nakon jačanja saradnje sa Rusijom.
Drugo, Turska je doživela debakl u sirijskoj krizi, ali i dalje, prema Mitićevom mišljenju, ima ključnu ulogu u jednom od najvećih evropskih problema, a to je pitanje protoka izbeglica ka zemljama Evropske unije.
„I treće, Turska ima suštinski problem sa projektovanjem svoje uloge u regionu. Naime, dok s jedne strane na Balkanu teži da ojača svoju ulogu kroz promovisanje bošnjačkih i albanskih interesa, između ostalog i kroz ulogu jednog od ključnih promotera priznanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, s druge strane se i sama suočava sa ogromnim problemom separatizma. Gori joj pod nogama na severu Sirije, a Kurdi joj na severu Iraka dišu za vrat“, precizira Mitić za Sputnjik.
U ovakvom geopolitičkom momentu i evropskom i regionalnom položaju, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan stiže u zvaničnu dvodnevnu posetu Srbiji, a sa njime u delegaciji, koja stiže u nekoliko aviona, osim 185 privrednika, biće i osam turskih ministara.
Da Erdogan dolazi u vrlo specifičnom momentu, potvrđuje za Sputnjik i dobar poznavalac turske unutrašnje i spoljne politike. On napominje da je ova država zahladnela odnose sa Zapadom, posebno sa Nemačkom, zahladnela odnose sa EU, zahladnela je u velikoj meri odnose i sa Amerikom, a primakla se Rusiji i kupuje S-400 od nje.
I sagovornik Sputnjika ističe goruće pitanje turskog separatizma, a posebno naglašava da se Erdogan oseća izneverenim od Zapada jer se stiče utisak da je Zapad podržao puč protiv njega pre godinu dana jer ga nije oštro osudio.
Turska sad koristi muslimane na Balkanu kao žetone u priči sa Zapadom, rezonuje sagovornik Sputnjika, i hoće da im kaže kako i ona ima nekoga ko je voli i na koga ima uticaj.
Glavni Erdoganovi „igrači“ na Balkanu, prema tvrdnji našeg sagovornika, jesu Edi Rama, premijer Albanije, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, lider SDA Sulejman Ugljanin, i lider pokreta Besa u Makedoniji Bilal Kasami.
„Turska je sad slaba, zaokupljena svojim problemima, a Erdogan je istovremeno svestan da je Srbija najuticajnija država na Balkanu. Trebalo bi ga pitati da li je i dalje za nezavisnost Kosova, a nije za nezavisnost Iračkog Kurdistana“, predlaže Sputnjikov sagovornik.
Kolateralna korist za Beograd
Trebalo bi, dodaje dalje on, iskoristi priliku što je Turska pružila ruku ka Rusiji i što je razočarana Zapadom da Erdogan na neki način promeni politiku prema Srbiji.
„Dobro je što u Srbiju dolazi predsednik velike države kao što je Turska, koji ima susrete sa Putinom i Trampom, ali se ne treba postavljati inferiorno u odnosu na njega. Turska je Srbiji dužna, i njen predsednik treba to da zna i da dolazi sa osećajem krivice. Takođe, Turci cene Srbe jer su ih isterali sa Balkana, zna Erdogan da smo mi borci“, podseća naš sagovornik.
Zbog situacije u kojoj se Turska nalazi, ali i zbog činjenice da je Erdoganu spoljnopolitički manevar znatno smanjen nakon sukoba sa liderima EU u poslednjih godinu dana, odnosno od pokušaja puča, Beograd bi, savetuje naš drugi sagovornik Aleksandar Mitić, trebalo da iskoristi priliku da što pragmatičnije razgovara sa Ankarom.
„Pre svega, da od Ankare zatraži jasno zaustavljanje turske politike koja ide ka jačanju Prištine i ka centralizaciji Bosne i Hercegovine. Drugo, da zatraži odustajanje od bilo kakve podrške snagama koje mogu da destabilizuju region Raške. I treće, naravno, da vrlo racionalno, bez nekih preteranih očekivanja, pragmatično sprovede neke od ključnih geostrateških projekata, kao što je pitanje ’Turskog toka‘, ali i da maksimalno ojača sve ostale aspekte spoljnotrgovinske razmene“, zaključuje Mitić.
