Sednica Predsedništva Srpske napredne stranke biće održana danas u sedištu te stranke sa početkom u 17 sati. Sednica će biti zatvorena za javnost, a razgovaraće se o predstojećim beogradskim izborima, a verovatno i o eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima. Ko najviše gubi, a ko najviše profitira ukoliko uz beogradske budu raspisani i vanredni parlamentarni izbori?
Opozicija nema razloga za radovanje
Generalno, na opštijem nivou, prema mišljenju Bojana Klačara iz Cesida dobija vlast, a gubi opozicija, jer je Beograd jedini nivo na kome opozicija može da napravi ozbiljan rezultat.
Ako spustimo analizu na pojedinačne aktere, rezonuje dalje Klačar, naravno, mnogo dobija Srpska napredna stranka, SPS koji ima relativno loše rejtinge u Beogradu, a na određen način parlamentarnim izborima dobijaju i Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Saša Janković. Ne iz ugla činjenice da se oni tim izborima raduju ili da očekuju veoma dobar izborni rezultat, nego iz ugla činjenice da su oni danas važni opozicioni akteri koji nemaju parlamentarnu zastupljenost.
I na kraju, ukazuje programski direktor Cesida, jednim manjim delom ti izbori mogu da raduju i ljude u Demokratskoj stranci koji su napravili određenu vrstu relativno dobrih i pristojnih rezultata na poslednjim lokalnim izborima.
„Svi drugi akteri na parlamentarnim izborima teško mogu da se raduju i, uopšte gledano, opozicija nema previše razloga za radovanje zato što strategija koja važi za njihov nastup na beogradskim izborima na određeni način pada u vodu ukoliko se raspišu i parlamentarni izbori jer ćemo u tom slučaju imati razvučenu kampanju“, jasan je Klačar.
S druge strane, novinar Zoran Panović kao prvo ističe načelno pitanje: zašto bi se raspisali parlamentarni izbori. Vanredni izbori mogu da se raspišu ako parlamentarna većina ne postoji i ako je dramatično ugrožena. Toga nema, i ako bi bili raspisani, smatra Panović, to bio još jedan dokaz da parlamentarni izbori ovde nisu temelj demokratije već ad-hok poluga vlasti, tehnologija vlasti.
„Ako se već raspisuju, odgovarali bi sigurno više vladajućoj koaliciji zato što bi razvukla opoziciju po širini Srbije gde ona nema toliko snage i gde ima više snage da se skoncentriše na izbore u Beogradu. Opet, s druge strane, ima i partija u opoziciji kojima bi to možda odgovaralo. To je na neki način Demokratska stranka koja ipak ima razvijeniju mrežu po Srbiji, sigurno da Dveri i SRS bolje stoje generalno u Srbiji nego u samom Beogradu. Tako da nije ni u opoziciji bez kalkulacija“, ukazuje Panović za Sputnjik.
Vanredni parlamentarni izbori su, tumači Bojan Klačar, idealna prilika da opozicija promeni strategiju. Ako možemo da govorimo o nekim pozitivnim efektima vanrednih parlamentarnih izbora za opoziciju, to bi, smatra Klačar, mogla da bude ta neka vrsta okidača da se oni ujedine, da dođe do ukrupnjavanja i da kao takvi nastupe na tim izborima.
Rekompozicija sastava parlamenta
„Kad govorim o ukrupnjavanju, ne mislim da svih 15 opozicionih stranaka stane pod jedan kišobran, ali govorim o jednoj ili dve ozbiljne političke kolone. Oni imaju i te kako dobar razlog da to urade jer na taj način uvećavaju šanse i, sa druge strane, imaju jako dobar razlog kojim mogu tu svoju odluku da objasne biračima. Uvek mogu da kažu da, ukoliko imamo vanredne parlamentarne izbore bez ikakvog povoda, što je činjenica, i bez ozbiljnih političkih argumenata, što je takođe činjenica, zašto se ne bismo mi takvoj odluci vladajuće stranke suprotstavili tako što bismo napravili jednu ili dve kolone“, savetuje Klačar.
Tim pre, dodaje dalje on, što neki od razloga koji važe kao sporni za neujedinjenje na beogradskim izborima, na parlamentarnim izborima kao takvi ne postoje.
Međutim, šta će sa druge strane opozicija zaista uraditi, ne možemo u ovom momentu znati, sumnja Klačar, imajući u vidu da su u prošlosti vrlo često donosili loše odluke kad je reč o zajedničkom nastupu na izborima.
„No, u ovom momentu sam ubeđen da bi u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora većina političkih faktora pokušala da napravi neku vrstu ujedinjenja, jer ne vidim drugi način da iz tih izbora izađu, uslovno rečeno, sa glavom iznad vode“, tvrdi Klačar.
Velika opoziciona koalicija, ili se čini da je velika, Đilas–Janković–Jeremić, prema Panovićevom mišljenju, nije uspela da izgradi mrežu po Srbiji, dok Demokratska stranka dobija na kvalitetu u tom slučaju.
„Međutim, bilo bi glupo ponovo očekivati da se sad još i Jeremić i Đilas naklate na infrastrukturu DS-a. Mogli bi, ali da tu DS bude ipak bude glavni igrač, da on daje note. Tu bi verovatno možda bio drugačiji bilans u skupštini, moguća bi bila neka vrsta ’čendžiranja‘, ali je to verovatno na Vučiću da proceni šta mu je elegantnije — da li da ima ovakvu strukturu opozicije ili možda da ima neku drugu“, rezonuje Panović.
Verovatno bi, posle tih mogućih vanrednih parlamentarnih izbora, hipotetički dobio Jankovića, Jeremića, i Đilasa u parlamentu, rezonuje Panović, a procena je da li je to bolje od sadašnje strukture Obradović, Radulović, Živković. A Radulović bi teško prošao sam cenzus na republici.
„Sigurno je jedino da ne mogu svi ovi iz opozicije ponovo ući u parlament. Ne na ovaj način, a mogu u smislu druge rekonfiguracije koalicione, ali pojedinačno da se svi spakuju, to je već teško“, zaključuje Panović.
