Sindikati fabrika „Zastava oružje“, „Prva iskre“, „Krušik“, „Milan Blagojević“ i „Sloboda“ negoduju jer je nacrt zakona 13. decembra dat na uvid isključivo poslovodstvima firmi. Zakon između ostalog predviđa da se domaćim investitorima omogući kupovina kapitala vojnih fabrika. Sindikati smatraju da se tako otvaraju mala vrata za ulazak sumnjivog kapitala u te fabrike, a one su, pored toga što donose zavidan profit, od strateškog značaja za bezbednost zemlje.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da privatizacije nije neophodna, pre svega zato što su u našim fabrikama namenske industrije svi parametri pozitivni, a imaju i obezbeđen profit u narednih nekoliko godina. Ne treba zaboraviti da su te fabrike posle NATO bombardovanja ponovo same sebe izgradile, zašto bi ih sada privatizovali, kaže za Sputnjik Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata kompanije „Sloboda“ i potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije zadužen za namensku industriju.
„Ne vidimo nijedan opravdan argument, ni razlog zbog čega bi došlo do privatizacije u našim fabrikama, s obzirom da gotovo sva preduzeća posluju pozitivno i značajno su povećala broj radnika. Ostvaruju dobit, što bi to sad nekome predali? Taj neko ko bi ušao sa kapitalom u naša preduzeća bukvalno dobija gotove, savremene fabrike“, kaže Jekić.
On dodaje da taj sindikat nije u dovoljnoj meri bio uključen u donošenje Zakona i da se istorija ponavlja, jer radnike niko ništa nije pitao ni kada je transformisan društveni kapital. Zaposleni su predali fabrike u ruke države 2002. godine, bez ikakve naknade u akcijama, jer su smatrali da je to pozitivno rešenje, ali sada vide da je moglo da bude drugačije.
U tom sindikatu imaju još jednu strepnju, da će prodati kapital završiti u rukama stranaca. To je još jedan od razloga zašto mislimo da smo nedovoljno uključeni u ovaj proces, bilo je razgovora sa predlagačem, ali kod ključnih odrednica imali smo suprotne stavove, kaže Jekić.
„Mi smo tražili da maksimalno budemo uključeni u donošenje Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim se maltene stvaraju uslovi za strana ulaganja u naša preduzeća. Činjenica je da će država, makar po sadašnjem predlogu Zakona, zadržati većinski paket akcija i to donekle stvara sigurnost kod nas da to neće biti privatizacija kakav je bila u nekim drugim delovima industrije“, dodaje Jekić.
S druge strane, u Industrijskom sindikatu Srbije veruju da novi Zakon, ne samo da nije loš, već da bi mogao da bude spas za ovu granu industrije. Organizacija je član globalnog evropskog industrijskog sindikata, pa su u prilici da ovdašnje prilike porede sa komšijskim i svetskim. Kontaktirali smo kolege iz odbrambene industrije u zemljama okruženja, koje su u sličnoj situaciji bile pre 20 godina, kaže Dragan Matić, predsednik tog sindikata.
„Bugarska i rumunska iskustva govore, gde nije došlo do privatizacije, ta preduzeća su na kraju bankrotirala, propala. Kada se pojave kupci, jako je važno da se insistira da oni koji kupuju tu vrstu proizvodnje budu iz te branše, jer se dešavalo, a verovatno će se desiti i i kod nas, da sadašnji partneri, oni koji trenutno najviše kupuju od nas, govorim o kompanijama iz određenih zemalja, pokažu interesovanje i u određenom procentu postanu suvlasnici preduzeća“, kaže Matić.
On ističe da se pokazalo da je daleko najbolje da država ostane prisutna po pitanju kapitala u procentu koji je najmanje 50 odsto, ali da je upravljanja najbolje prepustiti kupcima, jer kako tvrdi, kadrovi koji dolaze sa strane bolje upravljaju i stvaraju nova tržišta. Takođe je važno da znamo koliko će se od profita ulagati u nove proizvode, tehnologiju i obrazovanje kadrova. Iste zahteve imali smo i za industriju koja je privatizovana, ali je propala, podseća Matić.
„Namenska industrija je u prioritetu interesovanja velikih država i velikih sila, ali važno je znati da većina naših proizvoda iz te industrije, 80 do 90 odsto odlazi u zemlje koje su pod kontrolom NATO-a. Prema tome, oni ako hoće nas da ugase, jednostavno mogu da promene dobavljača. Ako pet, šest meseci ne izvezemo ništa, možemo da zaključamo fabrike“, kaže Matić.
On dodaje da Industrijski sindikat Srbije realno gleda na privatizaciju, ali je problem u tome što su političke strukture uvek radile naopako, pa su propali i najveći giganti srpske industrije IMT, „21. Maj“ i mnoga druga preduzeća.
Odbrambena industrija u devedeset odsto slučajeva je izvozno orijentisana. U toj branši sačuvani su i kadrovi, posredno ili neposredno od nje živi 35.000 ljudi. Kada su u pitanju mašine i oprema njihov potencijal je znatno iznad trenutnog proseka ostatka srpske industrije.
