Trenutno, namenska industrija predstavlja najproduktivniji deo srpske privrede, s obzirom da će naša zemlja samo od vojnog izvoza ostvariti oko 500 miliona dolara prihoda, kaže Lazanski.
Prema njegovim rečima, mnoga preduzeća namenske industrije imaju zastarelu tehnologiju, budući da su to firme koje su nasleđene iz bivše Jugoslavije, stoga su im potrebne nove mašine i tehnologije.
Štaviše, podseća Lazanski, Vlada Srbije je u modernizaciju namenske industrije uložila oko pedeset miliona evra kako bi se sanirali gubici i osnažio tehnološki nivo, ali je, kako ocenjuje, to sve skupa malo.
„Ne vidim nikakav problem, većinski paket akcija ostaje u rukama države, niko ne može da promeni proizvodni program tih firmi, stranci će sigurno ući u one kompanije koje su njima zanimljive i gde će dobiti profit“, siguran je on.
Lazanski, međutim, nije želeo da komentariše da li se ovaj zakon priprema za neki konkretan posao koji još uvek nije poznat javnosti, iako je rekao da novi zakon nikoga neće ograničavati, kao i da su svi dobrodošli da ulažu, bilo da je reč o Amerikancima, Rusima, Kinezima ili drugima.
„Nema ograničenja, mi ne pravimo nikakvu političku selekciju. Svi su dobrodošli ukoliko budu želeli da ulažu pare po našim zakonima, na zdravim osnovama — zajednički ćemo da radimo, zajednički da zarađujemo i delimo profit“, dodao je.
Govoreći o arapskim zemljama u koje Srbija izvozi veliki procenat vojne proizvodnje, Lazanski kaže da one nisu zainteresovane za ulaganje u Srbiju s obzirom da te države uglavnom žele gotovo oružje ili pak kupovinu tehnologije.
„Mi treba Emiratima da prodamo ’Alas‘, ali oni u narednoj fazi žele da ga sklapaju kod sebe, a konačno i u potpunosti da ga proizvode. Nisam siguran da arapske zemlje žele da ulažu pare da bi se nešto dugotrajno proizvodilo u Srbiji a oni samo kupovali, oni su više zainteresovani za kupovinu tehnologije jer su svesni da će nafta jednog dana presušiti, stoga im je neophodna proizvodna baza“, navodi.
Tih primera mešanja kapitala, kako objašnjava, ima širom Zapada — čuvenu fabriku topova u Švedskoj „Bofors“ kupio je „Britiš erospejs“, a veliki broj američkih privatnih vojnih fabrika kupili su stranci, i to Nemci, Englezi i Australijanci.
Na pitanje da li najava dolaska ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua u Srbiju ima bilo kakve veze sa ulaganjem u namensku industriju Lazanski nije mogao da pruži odgovori, ali je rekao da njegov dolazak predstavlja dobar osnov za učvršćivanje bilateralnih odnosa Rusije i naše zemlje.
Posete ruskih vojnih zvaničnika su česte, a nedavno je bio i potpredsednik ruske Vlade zadužen za vojno-privredni sektor Dmitrij Rogozin, podseća Lazanski i navodi da je ta vrsta diverzifikacije u vojnoj politici, kada je međunarodni faktor u pitanju, dobra stvar.
Štaviše, činjenica jeste da je Srbija u segmentu teške vojne tehnike vezana za sovjetsku, odnosno rusku tehniku, da u oblasti avijacije i PVO naša zemlja ima isključivo rusku vojnu tehniku i da je to nešto što je najkompatibilnije sa našim trenutnim potrebama i postojećom tehnologijom, pogotovu kada je reč o remontu i obnovi sistema, zaključuje.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još prošlog meseca, dok je bio na funkciji šefa Vlade, saopštio da će Skupštini Srbije biti predložen na usvajanje zakon po kojem će biti dozvoljeno ulaganje inostranih kompanija u našu vojnu industriju do 49 posto, što bi, kako je tada naveo, trebalo da ubrza napredak i pospeši modernizaciju proizvodnje u sektoru namenske industrije.
