Uvređeni britanski ponos
Britanski političari bili su veoma uvređeni što su, usled sveopšteg traganja za „ruskim tragom“ na svim izborima i referendumima, njihove sopstvene kampanje ostale izvan zone interesovanja.
Poznati satiričar Karl Šaro napisao je nakon izbora za britanski parlament: „Najveće razočaranje na britanskim izborima jeste to što nije bilo čak ni nagoveštaja o ruskoj intervenciji. Kao da smo potpuno beznačajni“.
Povodom rezultata „bregzita“ Britanci se u početku takođe nisu dosetili da sumnjiče Rusiju. Izlazak zemlje iz EU podržavala je apsolutna većina štampanih medija u zemlji, tako da se niko nije usudio da sve njih proglasi „Putinovim agentima“.
S druge strane, protiv „bregzita“ direktno su agitovali i tadašnji američki predsednik Barak Obama i čitav niz lidera evropskih zemalja. Bilo bi prilično smešno govoriti o ruskom mešanju kada se sve to ima u vidu.
Prošlo je, međutim, vreme i pokrenuta je paranoična kampanja „Rašagejta“ u SAD. A Britanija je odlučila da više ne stoji po strani. Poslanik Laburističke partije Ben Bredšou počeo je da iskazuje svoje lične sumnje, a to nikako nije moglo da prođe bez Rusije. Priznao je da nema nikakve dokaze, ali duša ponosnog Britanca nije mogla da dozvoli da Kremlj, koji se meša u sve na svetu, ignoriše njegovu zemlju.
U oktobru se pojavila opširna istraga britanskog sajta „Open demokrasi“ koji finansira Džordž Soroš. Senka sumnje pala je na prihode engleskog milionera Arona Benksa, jednog od glavnih sponzora „bregzita“. U tekstu je Rusija spomenuta samo jednom, isključivo u vezi s mestom rođenja Benksove žene, koja nema nikakve veze s „bregzitom“.
Posle nekoliko dana, poslanik Bredšou je na zasedanju donjeg doma spomenuo ovaj članak. Pitao je da li se istražuju izvori porekla sredstava koja su izdvojena za agitacionu kampanju tokom referenduma. Poslanik je pritom izgovorio maglovitu frazu o svojoj zabrinutosti da je reč o „inostranom, pre svega ruskom mešanju u zapadne demokratije“.
Laburista nije optužio Rusiju direktno, ali je zato američki „Njujork tajms“, koji svuda i uvek traži „ruski trag“, odmah preneo kratku napomenu Bredšoua kao verodostojno svedočanstvo o „ruskom mešanju u ’bregzit‘“.
Sedamdeset tri penija
Nakon toga je priča krenula sama od sebe. U britanskom parlamentu obrazovana je komisija koja istražuje „lažne vesti“ i „činjenice o mešanju“. Šef ove komisije Damijan Kolins uputio je zahtev društvenim mrežama, u kojem pita kako su „ruski igrači“, koji su figurirali u izveštajima Fejsbuka i Tvitera o „Rašagejtu“ u Kongresu SAD, uticali na britansku kampanju.
Tokom ove „istrage“, britanski listovi su zajedno s „Njujork tajmsom“ objavljivali sve moguće „senzacije“. Pisali su o tome da je pronađen „ruski trag“, da su „ruski trolovi“ bili aktivni tokom kampanje.
Istraga je, međutim, doživela fijasko: sudeći po zvaničnom odgovoru Fejsbuka, koji je stigao ove sedmice, korisnici koje je kompanija identifikovala kao „ruske botove“ iz Agencije za internet istraživanja (na Zapadu popularna kao „ruska fabrika trolova“), potrošili su tokom dvomesečne referendumske kampanje ukupno 97 centi, odnosno 73 britanska penija.
Za ovaj novac objavljena su tri reklamna posta koje je videlo oko 200 ljudi. Ispostavilo se da je Rusija uspela da odredi ishod „bregzita“ za samo dolar.
Ova vest je izazvala otvoreno likovanje pristalica „bregzita“. „Gde su sve te gromoglasne teorije zavere o Rusiji i referendumu o EU?“, pita evropski poslanik Najdžel Faraž, koji je ranije bio na čelu Partije nezavisnosti Velike Britanije.
Milioner Benks je savetovao novinarki „Gardijana“, koja je širila ove teorije, da vrati svoje novinarske nagrade onima koji su joj ih uručili. Njegov prijatelj Endi Vigmor se našalio: „73 penija… Hvala tebi, Ambasado Rusije, za svu tvoju pomoć u ’bregzitu‘“.
Konspirologija skupo košta poreske obveznike
Teško je reći koliko je novca poreskih obveznika već potrošeno na istragu koja je započeta u oktobru. Verovatno mnogo više od jednog dolara.
Dejmijen Kolins ne krije neraspoloženje. On je uveren da Rusija nije mogla da se ograniči na tako malu sumu. Istina, ne objašnjava zbog čega. „Ne verujem“, to je sve.
Poslanik je saopštio da se već sastao s predstavnicima „Fejsbuka“ i zatražio od njih „istraživanje o ruskoj aktivnosti“ tokom referenduma i parlamentarnih izbora. Pošteno govoreći, poslednji zahtev je nešto novo. Nije valjda da poslanik Konzervativne partije sumnja u rezultate svog izbora? Ili misli da su pobedu torijevaca omogućili „ruski trolovi“?
Sudeći po reakcijama pristalica teorija zavere u vezi s „ruskim mešanjem“, oni se neće zaustaviti. Već ima podataka o tome da britanski poslanici planiraju da u februaru posete Vašington i da se sastanu s rukovodiocima kompanija „Gugl“, „Fejsbuk“ i „Tviter“ sa molbom da pronađu makar neke dodatne „dokaze“.
