Bivši američki predsednik Ronald Regan našalio se jednom prilikom izjavivši da je Sovjetski Savez „izvan zakona“ i da će „bombardovanje početi za pet minuta“, priseća se Edvard Lus i dodaje da ta njegova šala baš i nije bila primerena, pošto je Amerika zaista doživljavala Sovjetski Savez kao „smrtnu opasnost“.
Današnja Rusija ne može se, prema mišljenju autora, ni na koji način porediti sa SSSR-om. Ona ne predstavlja „ideološki izazov demokratiji“, kao ni ekonomsku pretnju, smatra autor.
Lus, međutim, primećuje da američki liberali ne prestaju da brinu i da uporno tvrde da bi sve bilo dobro kada ne bi bilo Vladimira Putina, jer tada, prema njihovom mišljenju, ne bi bilo ni Donalda Trampa.
Nije sve tako jednostavno, navodi Lus, ocenjujući da je reč o preterivanju koje veoma miriše na traženje izgovora.
On podseća i na to da je bivši potpredsednik SAD Džo Bajden nedavno zatražio stvaranje specijalne komisije, slične onoj koja je formirana posle terorističkih napada 11. septembra, za „analizu napada Rusije na američku demokratiju“.
Edvard Lus smatra da Bajden na taj način poziva na novi Hladni rat, ali da njegovi motivi nemaju mnogo toga zajedničkog sa spoljnom politikom.
Glavni cilj Bajdena i njegovih istomišljenika jeste da „objasne kako se dogodilo da Hilari Klinton izgubi od Trampa“. Pošto je, kako tvrdi Bajden, očigledno da američki birači ni pod kakvim uslovima nisu mogli da požele sebi predsednika kakav je Tramp, nameće se zaključak da su izbori falsifikovani.
Takve ideje mogu se čuti i u Velikoj Britaniji kada je reč o „bregzitu“: „isprali su im mozgove“, i to je, naravno, učinila Rusija, podseća Lus, napominjući da u SAD takva vrsta gledišta ima suštinske nedostatke.
Kao prvo, ono briše sve greške demokrata, ukazuje autor, koji smatra da Kremlj jeste uložio napor da osujeti predizbornu kampanju Klintonove, ali da je tvrdnja da je Rusija falsifikovala izbore — veoma nategnuta.
Za Trampovu pobedu postoji čitav niz objektivnih razloga, smatra Lus, dodajući da je ruski lider „samo dolivao ulje na vatru“.
Lus dalje ukazuje i na to da tvrdnje da je za sve kriva isključivo Rusija svedoče o tome da „demokrate menjaju mišljenje poput vetrokaza, koji menja položaj u zavisnosti od pravca vetra“.
Prošle godine oni su optužili FBI da loše radi, a danas u toj instituciji vide „obrazac javne dobrobiti“. Demokrate su 2012. godine žestoko kritikovale republikanskog kandidata Mita Romnija koji je Rusiju nazvao „glavnim geopolitičkim neprijateljem SAD“, a danas sami to tvrde, podseća autor.
Demokrate, piše Lus, očigledno žele Trampov impičment. Odlazak takvog lidera, verovatno, treba da priželjkuje svaki čovek koji se brine o budućnosti Zapada, ali ne na ovaj način, smatra autor.
Prema njegovom mišljenju, sve će izgledati kao prevrat koji je smislila elita, kao kada bi Parlament Velike Britanije odbacio „bregzit“ bez ikakvih dodatnih referenduma. Uz to, napominje Lus, većini Amerikanaca su već dojadili detalji o navodnoj zaveri Trampovog izbornog štaba i Rusije.
