Kako navode analitičari, prodaja oružja je 2016. godine porasla po prvi put posle pet godina kontinuiranog pada, a prodaju su povećale SAD i Rusija.
Prodaja robe američkih firmi je porasla za 4 odsto, na 217,2 milijarde dolara, dok su ruske kompanije zabeležile rast od 3,8 odsto — na 26,6 milijardi dolara.
Iako je dinamika rasta prodaje u obe zemlje gotovo ista, zanimljivo je da rezultate američkih kompanija SIPRI objašnjava vojnim misijama američke vojske u inostranstvu, ali i potražnjom iz drugih zemalja, dok u slučaju ruskih firmi vidi „usporavanje tempa prodaje“.
Povećanje od 3,8 odsto je, kako se navodi, nešto slabije nego prethodnih godina, na šta su uticale niže cene sirovina, nafte i gasa, kao i zapadne sankcije.
„Ekonomske teškoće sa kojima se Rusija suočila 2016. godine doprinele su usporavanju tempa rasta prodaje oružja koje proizvode ruske kompanije“, naveo je viši naučni saradnik SIPRI-ja Simon Vezeman.
Ruski eksperti, međutim, smatraju da je ruska vojna industrija postigla uspeh i da je ponovo „zaživela“, posle teškog perioda kroz koji je prošla devedesetih godina prošlog veka.
„Nemoguće je postići uspeh preko noći. Taj rast je išao postepeno — Rusija je postepeno razvijala tehnologije, povećavala kvalitet proizvoda, ali i kvantitet. Sve to je dovelo do ovog uspeha koji danas vidimo. Mislim da će i ubuduće, uz mudru politiku razvoja vojne industrije i Oružanih snaga Ruske Federacije, taj uspeh biti nastavljen, a da će interesovanje tržišta za rusko oružje rasti. Samim tim, rašće i nacionalna bezbednost naše države“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Andrej Koškin.
Ekspert smatra da je „sirijski poligon“ bio dobra reklama za rusko oružje i da je to takođe pozitivno uticalo na rast prodaje ruskog oružja, koje je u Siriji pokazalo svoju efikasnost, pouzdanost i kvalitet.
Koškin navodi da je povećana potražnja za ruskim oružjem i vojnom tehnikom i opremom „više nego logična“.
„Posebno posle pobede nad DAEŠ-om, najvećom terorističkom organizacijom na svetu. To je bio sjajan pokazatelj da naše oružje i vojna tehnika zadovoljavaju i najviše zahteve na tržištu oružja. Pored toga, naši stručnjaci su u stanju da obuče i druge vojske da ruskim oružjem barataju podjednako dobro kao i mi. Istovremeno, treba napomenuti da Rusija sveobuhvatno pristupa razvoju glavnih vrsta oružja i vojne tehnike. Dakle, Rusija danas diktira trendove, pa je i to jedan od razloga zbog čega je naše oružje veoma traženo“, istakao je Koškin.
Analitičari SIPRI-ja ukazuju na to da američke firme pokrivaju više od polovine tržišta — 57,9 odsto, zatim sledi Zapadna Evropa, pa Rusija sa 7,1 odsto. U Evropi su francuske i italijanske firme zabeležile pad, dok su britanske i nemačke rasle. Zapadnoevropske zemlje su ukupnu prodaju povećale za samo 0,2 odsto, a ukupni prihodi su im iznosili oko 91,6 milijardi dolara.
Na listi 100 najvećih proizvođača oružja našlo se ukupno 38 kompanija sa sedištem u SAD, dok je ruskih kompanija 10.
Najveći ruski proizvođač bila je Ujedinjena avio korporacija, koja je sa prihodima od 5,2 milijarde dolara zauzela 13. mesto, popevši se za četiri mesta u odnosu na 2015. godinu.
Najveći prodavac oružja u svetu i prošle godine je bio američki „Lokhid Martin“, s prihodima od 40,8 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 10 posto u odnosu na 2015. godinu.
Proizvođači vojne opreme iz SAD i Zapadne Europe zadržali su dominantne pozicije na globalnom tržištu oružja, s obzirom na činjenicu da 63 od 100 vodećih proizvođača ima sedište u tim delovima sveta i da je njihov udeo u globalnoj prodaji oružja u 2016. godini iznosio više od 82 odsto.
Eksperti švedskog instituta su ove godine posebno izdvojili i kompanije koje su smestili u kategoriju „novih proizvođača“. Tu su se našle firme iz Brazila, Indije, Južne Koreje i Turske.
Prihodi južnokorejskih kompanija porasli su za čak 20,6 odsto. Ukupno sedam korejskih firmi se našlo među 100 najvećih u svetu, a to se povezuje sa „bezbednosnom situacijom u regionu“.
Veće prihode su zabeležili i proizvođači iz Brazila i Turske, dok su oni iz Indije zabeležili blagi pad.
Kina, međutim, nije uvrštena u istraživanje, zbog manjka pouzdanih podataka, iako švedski eksperti veruju da ta zemlja spada u najveće proizvođače oružja na svetu.
Inače, baza podataka o vojnoj industriji osnovana je 1989. godine u institutu SIPRI i sadrži finansijske i druge podatke o svetskim kompanijama koje se bave vojnom proizvodnjom. Pod prodajom oružja eksperti smatraju prodaju vojne robe i usluga vojnim kupcima kako na domaćem tržištu, tako i u inostranstvu.
SIPRI je osnovan 1966. godine i smatra se nezavisnim analitičkim centrom, koji se bavi istraživanjem konflikata, naoružanjem, kontrolom nad oružjem i razoružanjem.