Ta „dijagnoza“ uglavnom je nasmejala ruske finansijske stručnjake koji ističu da finansijska tržišta nisu registrovala nikakve jače potrese, a ruska ekonomija nije u stanju predbankrotstva.
„Mislim da se Sorošu stanje naše ekonomije ne sviđa jer ruši njegove prognoze. Soroš je bio veoma uspešan trejder, ali se pokazao kao nesposoban makroekonomista, koji se uošte ne razume u ekonomiju zemlje. On polazi od svojih političkih stavova, a poznato je da je on ostrašćeni mrzitelj Rusije, iz ne znam kojih razloga. Pa zašto se nisu opravdale Soroševe prognoze? On je u zabludi, jer misli da ako postoje neke teškoće u finansijskoj sferi i ako ima dugovanja da zemlju u tom slučaju čeka bankrot. Ali Rusija nema nikakvih posebnih poteškoća: naša suma duga u odnosu na BDP je prilično mala. Takođe, Soroš nije uzeo u obzir jednu važnu stvar, a to je da ekonomija ima visok stepen prilagodljivosti. Drugačije rečeno, ma kakve sankcije uvodili one ne mogu ništa značajnije da postignu, s obzirom na ogromnu rusku ekonomiju, koja ima veliku bazu resursa, bazu sirovina, proizvodnju, kvalifikovan kadar. Zbog sankcija su svi ti unutrašnji resursi ruske ekonomije mobilisani, a iako do potpunog oporavka ima još mnogo, mi beležimo pozitivan tempo rasta BDP-a, od dva odsto godišnje, smanjena je inflacija na 3 odsto i zahvaljujući tome manje zavisimo od prihoda od nafte. Više od polovine prihoda budžeta formira se ne od naftnih prihoda, već iz drugih izvora, uključujući oružje i poljoprivredne proizvode. Sada nam je potreban dodatan stimulans da se ekonomija dalje razvija, pre svega potrebni su nam dobri uslovi za razvoj biznisa“, kaže za Sputnjik Mihail Beljajev, glavni ekonomista Instituta za tržišta fondova i upravu.
Ekspert ističe i da se strani kapital vraća u Rusiju, zahvaljujući pozitivnim tendencijama u ekonomiji zemlje.
Analitičar navodi da je Soroš napravio još jednu grešku prilikom pravljenja svoje prognoze, a to je što nije uzeo u obzir „mentalitet ruskog čoveka“.
„Prognozirajući nezadovoljstvo građana Rusije, Soroš nije uzimao u obzir strukturu prihoda naše populacije. Svakako, mnogima prihodi nisu porasli tokom krize, ali postoje grupe u kojima su porasli — u vojsci, u poljoprivredi, itd. Osim toga, kada je situacija u svetu alarmantna, deo stanovništva, posebno starije generacije, shvata da je važnije izbeći eskalaciju sukoba i ratove, nego imati veće prihode. I treće i najvažnije, jeste naša pozicija u spoljnoj politici i borba za naše interese u svetu… A to je u glavama naših ljudi mnogo važnije od privremenih ekonomskih problema. Soroš očigledno ne razume ruski mentalitet“, smatra Beljajev.
Ekonomista se slaže sa tim da su sankcije naškodile ruskoj ekonomiji, ali, kako kaže, postoje i grane ruske privrede na koje su sankcije uticale pozitivno.
„Mišljenja sam da su sankcije uvedene sa ozbiljnim namerama i na duže staze. Neću ponavljati koji su to sektori naše ekonomije na koje su sankcije delovale kao podsticaj i oživele ih. Vojno-industrijski kompleks, uprkos tome što u njemu značajnu ulogu igra i visokotehnološka proizvodnja, koja je potpala pod sankcije, postoji i razvija se. Mi imamo prilično jaku i dobru bazu naših istraživanja i naših dostignuća. Naravno, ne funkcioniše sve idealno, jer u određenoj meri postoje i problemi u sistemu odgovornosti i kontrole, kao što smo, na primer, nedavno videli kada je pao satelit. To je nešto na čemu moramo ozbiljno da poradimo“, zaključio je Beljajev.
S druge strane, ruski ekspert Ivan Danilov se u svojoj analizi osvrnuo na izjavu Soroša da je „Putin veća pretnja za Evropu nego DAEŠ“ i kaže da su takve izjave posebno zanimljive ako se uzme u obzir činjenica da se Soroševa organizacija bavila masovnim „nelegalnim uvozom“ bliskoistočnih migranata u zemlje Evropske unije.
Pored toga, Soroš je, kaže Danilov, potcenjivao rusku armiju, koja je u rekordnom vremenu „počistila“ neprijatelja u Siriji, a sirijska kriza se za Moskvu od problema pretvorila u izvor dodatnih prihoda, jer su zemlje OPEK-a sada čvrsto uverene da vredi sarađivati sa Kremljom, čak i ako se Bela kuća tome snažno protivi.
Pritom, kako navodi ekspert, još jedna Soroševa greška je ta što je potcenio rusku ekonomiju i upravljačku elitu, što je mislio da će ruske vlasti napraviti nekoliko grubih grešaka u monetarnoj i budžetskoj politici i što je verovao da će Rusija biti izolovana. Ali ništa se od toga se nije desilo. Od objavljivanja Soroševe prognoze, ruske rezerve zlata su povećane, tržište je postalo privlačno evropskim investitorima, a Rusi sve jače podržavaju svog predsednika, jer smatraju da štiti nacionalne interese i dostojanstvo zemlje od spoljnih pretnji i nasrtaja, uključujući i od onih sila, kojima pripada i „mister Soroš“.
Podsetimo, Džordž Soroš je pre više od godinu i po dana za britanske medije prognozirao da Rusiji u 2017. godini preti bankrot zbog velikih dugova i niskih cena energenata, tvrdeći istovremno da Vladimir Putin koristi migrantsku krizu za destabilizaciju Evropske unije.
„Za Putinov režim najdelotvorniji način da izbegne svoju propast jeste taj da se pobrine da pre njega propadne Evropska unija“, pisao je tada Soroš.
