https://lat.sputnikportal.rs/20260517/1199301032.html
Sjaj oklevetanog rukopisa
Sjaj oklevetanog rukopisa
Sputnik Srbija
Šta danas, pola veka od objavljivanja čuvene Kišove knjige, možemo novo kazati o „Grobnici za Borisa Davidoviča“ i njenom autoru, koja se metafora iz ovog... 17.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-17T16:00+0200
2026-05-17T16:00+0200
2026-05-17T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/11/1199300874_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_7423824cc9cd8b84c72d59f4498cded7.jpg
Sjaj oklevetanog rukopisa
Sputnik Srbija
Šta danas, pola veka od objavljivanja čuvene Kišove knjige, možemo novo kazati o „Grobnici za Borisa Davidoviča“ i njenom autoru, koja se metafora iz ovog osporavanog remek-dela danas čini najsnažnijom – ona o tvoru odranom naživo, o skončanju u kotlu punom šljake ili o književnosti koja postaje grob i trajni spomenik stradalnicima bez groba – pitamo univerzitetskog profesora, književnog kritičara i tumača Aleksandra Jerkova.
Zašto „Norma“ i „Romeo i Julija“ zauzimaju posebno mesto u repertoaru „Sankt Peterburg Opere“, budući da se ova dela kao najizvođenije i najtraženije pradstave redovno igraju pred rasprodatim salama i da li je atraktivnost jedan od razloga što će ova dva bisera svetske operske muzike izvesti i pred beogradskom publikom 14. i 15. maja na sceni Madlenianum, u okviru manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ – pitamo osnivača i umetničkog direktora Opere Sankt Peterburga, narodnog umetnika Rusije, reditelja Jurija Aleksandrova.
O izložbi „Sveti Sava“, za koju bismo već sada mogli kazati da predstavlja kulturni događaj godine, o hilandarskim svetinjama koje će se na njoj naći, a sve u cilju dostojnog obeležavanja 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa Rastka Nemanjića, o Karejskom tipiku, ikoni Bogorodice Odigitrije, pred kojom se upokojio Stefan Nemanja i o mnogo vrednih eksponata – istorijskih dokumenata, starih rukopisa, štampanih knjiga, ikona i grafika koji će se premijerno naći pred posetiocima Galerije SANU – razgovaramo sa Igorom Borozanom, dopisnim članom SANU i jednim od autora ove izložbe.
A zašto je Narodni muzej odlučio da svoj 182. rođendan uveliča izložbom slika Milana Milovanovića, čime je ujedno obeleženo i 150 godina od rođenja ovog prvog srpskog impresioniste – pitamo kustosa Narodnog muzeja Doroteu Ašćerić.
Šta danas, pola veka od objavljivanja čuvene Kišove knjige, možemo novo kazati o „Grobnici za Borisa Davidoviča“ i njenom autoru, koja se metafora iz ovog osporavanog remek-dela danas čini najsnažnijom – ona o tvoru odranom naživo, o skončanju u kotlu punom šljake ili o književnosti koja postaje grob i trajni spomenik stradalnicima bez groba – pitamo univerzitetskog profesora, književnog kritičara i tumača Aleksandra Jerkova.Zašto „Norma“ i „Romeo i Julija“ zauzimaju posebno mesto u repertoaru „Sankt Peterburg Opere“, budući da se ova dela kao najizvođenije i najtraženije pradstave redovno igraju pred rasprodatim salama i da li je atraktivnost jedan od razloga što će ova dva bisera svetske operske muzike izvesti i pred beogradskom publikom 14. i 15. maja na sceni Madlenianum, u okviru manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ – pitamo osnivača i umetničkog direktora Opere Sankt Peterburga, narodnog umetnika Rusije, reditelja Jurija Aleksandrova.O izložbi „Sveti Sava“, za koju bismo već sada mogli kazati da predstavlja kulturni događaj godine, o hilandarskim svetinjama koje će se na njoj naći, a sve u cilju dostojnog obeležavanja 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa Rastka Nemanjića, o Karejskom tipiku, ikoni Bogorodice Odigitrije, pred kojom se upokojio Stefan Nemanja i o mnogo vrednih eksponata – istorijskih dokumenata, starih rukopisa, štampanih knjiga, ikona i grafika koji će se premijerno naći pred posetiocima Galerije SANU – razgovaramo sa Igorom Borozanom, dopisnim članom SANU i jednim od autora ove izložbe.A zašto je Narodni muzej odlučio da svoj 182. rođendan uveliča izložbom slika Milana Milovanovića, čime je ujedno obeleženo i 150 godina od rođenja ovog prvog srpskog impresioniste – pitamo kustosa Narodnog muzeja Doroteu Ašćerić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Šta danas, pola veka od objavljivanja čuvene Kišove knjige, možemo novo kazati o „Grobnici za Borisa Davidoviča“ i njenom autoru, koja se metafora iz ovog osporavanog remek-dela danas čini najsnažnijom – ona o tvoru odranom naživo, o skončanju u kotlu punom šljake ili o književnosti koja postaje grob i trajni spomenik stradalnicima bez groba – pitamo univerzitetskog profesora, književnog kritičara i tumača Aleksandra Jerkova.
Zašto „Norma“ i „Romeo i Julija“ zauzimaju posebno mesto u repertoaru „Sankt Peterburg Opere“, budući da se ova dela kao najizvođenije i najtraženije pradstave redovno igraju pred rasprodatim salama i da li je atraktivnost jedan od razloga što će ova dva bisera svetske operske muzike izvesti i pred beogradskom publikom 14. i 15. maja na sceni Madlenianum, u okviru manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ – pitamo osnivača i umetničkog direktora Opere Sankt Peterburga, narodnog umetnika Rusije, reditelja Jurija Aleksandrova.
O izložbi „Sveti Sava“, za koju bismo već sada mogli kazati da predstavlja kulturni događaj godine, o hilandarskim svetinjama koje će se na njoj naći, a sve u cilju dostojnog obeležavanja 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa Rastka Nemanjića, o Karejskom tipiku, ikoni Bogorodice Odigitrije, pred kojom se upokojio Stefan Nemanja i o mnogo vrednih eksponata – istorijskih dokumenata, starih rukopisa, štampanih knjiga, ikona i grafika koji će se premijerno naći pred posetiocima Galerije SANU – razgovaramo sa Igorom Borozanom, dopisnim članom SANU i jednim od autora ove izložbe.
A zašto je Narodni muzej odlučio da svoj 182. rođendan uveliča izložbom slika Milana Milovanovića, čime je ujedno obeleženo i 150 godina od rođenja ovog prvog srpskog impresioniste – pitamo kustosa Narodnog muzeja Doroteu Ašćerić.
