Evo jednog uobičajenog teksta iz američkog lista „Forin polisi“. Američko glavno tužilaštvo otkrilo je nešto što nalikuje na grupu hakera povezanih s kineskom državom i podiglo optužnice protiv okrivljenih. Njihova firma „Bojujsek“ već je zatvorena.
Tri kineska kompjuterska genija navodno su hakovala sisteme američkog ogranka „Simensa“, agencije „Modi“ i „Trimbla“, koji se bavi dži-pi-es navigacijom.
U saopštenju Vrhovnog tužilaštva SAD mogle su se pročitati dobro znane fraze: „Sakupljeni dokazi i istraga privatne firme zadužene za bezbednost govore o tome da je ova kompanija filijala moćnog Ministarstva za državnu bezbednost Kine i, očigledno, operiše radi prikrivanja sajber-špijunaže“.
Neimenovana privatna firma sugeriše da joj nešto izgleda očigledno. A preciznijih činjenica nema? Isti je slučaj kao s ruskim hakerima koje poput pokemona već godinu dana love u Kongresu SAD — „neko sugeriše“ i „očigledno je“.
„Priča je čak pomalo i uvredljiva — mislili smo da Rusi imaju monopol na hakerske akcije u SAD. A ispada da nam tu privilegiju oduzimaju Kinezi“, ironičan je Kosirev.
Sinofobija, međutim, ne trese samo Ameriku. Pekinški list „Global tajms“ priča o tome kako se u Australiji sada razvija veoma slična priča, i to na visokom političkom nivou.
Senator u tamošnjem kongresu Sem Dastijari napustio je funkciju. On je (opet, „kako tvrde“) saopštio kineskom biznismenu Huanu Sjanmou da ga prate australijske specijalne službe. Dokaze opet niko nema, ali „tvrde“ da je pred senatorom samo jedan put — ostavka.
Najvažnije je to da Huan Sjanmo nije prosto biznismen, nego je „osumnjičen za veze s Komunističkom partijom Kine“.
„Reč je o vladajućoj partiji u njegovoj zemlji, zar je moguće nemati nikakve veze s njom?“, pita se Kosirev i podseća da tu partiju čini gotovo 90 miliona ljudi. „Tu se, međutim, vraćamo na SAD i prisećamo se da je sada tamo strašan zločin bilo kakav susret Amerikanca s ruskim ambasadorom ili bilo kojim Rusom“, napominje autor.
Prema njegovom mišljenju, nije problem u Rusiji ili u Kini, nego u paranoji. Ostaje samo pitanje zbog čega se ova psihička bolest pojavila upravo sada i po čemu je osobena.
Precizna dijagnoza
U priči o kinesko-australijskom skandalu navedena je izjava jednog od ranijih premijera Australije Tonija Abota: „Australijsku politiku prema Kini pokreću dve emocije — strah i žudnja. Žudnja zbog toga što će bez kineskih investitora i trgovinskih partnera Australija izgledati veoma siromašno. Strah — iz istog razloga“.
I u Americi je, tvrdi Kosirev, isti slučaj. Činjenice govore o tome da su samo kineski turisti, studenti i drugi posetioci SAD 2015. godine potrošili u ovoj zemlji oko 30 milijardi dolara. Prema podacima iz 2016. godine, robna trgovina je dostigla sumu od 510 milijardi, trgovina uslugama 110 milijardi, a uzajamne investicije 170 milijardi dolara.
To znači da je od 1979. godine (kada je Kina kakvu je danas znamo tek nastajala) trgovina s Amerikom porasla 207 puta. To, takođe, znači, da je Kina prvi trgovinski partner SAD, a Amerika drugi za Kinu (EU u celini je na prvom mestu).
Kad kineski investitori žele da kupe nešto što je Americi važno i strateški značajno, strah pobeđuje. U ostalim slučajevima, kao tokom nedavne posete predsednika SAD Donalda Trampa Pekingu, potpisuje se mnoštvo ekonomskih sporazuma, pobeđuje žudnja (i želja da se „Amerika ponovo učini velikom“).
Kineske vlasti i mediji na nove napade američke sinofobije reaguju kao veliki pas na histerično štene koje laje. Kinezi strpljivo objašnjavaju: možete da lajete koliko hoćete, to ne ukida činjenicu da smo ekonomski vezani na mrtav čvor.
Ne treba podsećati na to da Kina, kao ni Rusija, nipošto ne predlaže da se na globalnom nivou uništi Amerika. Jednostavnim i nenaučnim rečnikom objašnjeno: paranoja označava nesposobnost društveno aktivnog čoveka da oceni svoje mesto u društvu — sve vreme mu se čini da ga svi okolo ili obožavaju, ili mrze i prate.
Šizofreničar je, naprotiv, sanjar koji beži od društva u svoj svet iluzija. Postoji, međutim, i paranoidna šizofrenija, koja spaja ove dve krajnosti, napominje Kosirev i ocenjuje da histerija SAD i Zapada zbog ruskih i kineskih hakera najviše podseća na paranoidnu šizofreniju.
„S jedne strane, postoji želja da se živi u iluziji o sopstvenoj izuzetnosti i da se s drugim državama razvijaju trgovina i investicije. A s druge strane su stalne sumnje da te ti ’drugi‘ mrze i da žele da te unište“, zaključuje autor. Sve u svemu — žudnja i strah.
