Međunarodni sud pravde u Hagu bi, teoretski gledano, još mogao imati posla sa tužbama koje su balkanske države koje su učestvovale u ratovima devedesetih godina prošlog veka podnosile jedna protiv druge.
U više navrata se već njima bavio i svaki put su države koje su podnosile tužbu ostajale kratkih rukava. Najnoviju tužbu bi, posle presude u slučaju „Prljić i ostali“, poslednje u neslavnoj istoriji Haškog tribunala, mogla da podnese Bosne i Hercegovina (BiH) protiv države Hrvatske. Koliko je, međutim, to izvodljivo?
Šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu beogradskog univerziteta, profesor Bojan Milisavljević za Sputnjik kaže da posle presude Haškog tribunala u slučaju „Prljić i ostali“, postoji pravni osnov za tužbu BiH protiv Hrvatske. Zbog toga što je u odluci suda navedeno da je Hrvatska učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu u BiH, država Bosna i Hercegovina pravno gledano, može da podnese tužbu pred Međunarodnim sudom pravde, čije je sedište, takođe, u Hagu.
Milisavljević, ipak, smatra da to, praktično, ipak neće biti moguće zbog izvesnog veta od strane hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Profesor Ustavnog prava Fakulteta pravnih nauka u Banjaluci, Siniša Karan, takođe je mišljenja da je podnošenje tužbe BiH protiv Hrvatske samo u domenu teorije. Objašnjavajući ustavno-pravni okvir funkcionisanja Bosne i Hercegovine, on je ukazao da je Predsedništvo BiH to koje vodi spoljnu politiku i predstavlja BiH u međunarodnim organizacijama i institucijama, pa i pravosudnim.
„A trojica članova Predsedništva, jedan Bošnjak i jedan Hrvat iz Federacije BiH i jedan Srbin iz Republike Srpske, donose odluke samo konsenzusom. Ako nema konsenzusa, nema odluke“, ističe Karan za Sputnjik.
Ono što je generalno dobro u Ustavu BiH, je, ističe on, što u Predsedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini BiH i Savetu ministara postoje mehanizmi da nijedan narod ne bude preglesan, da ne dozvoli da se desi odluka koju on smatra štetnom.
Objašnjavajući kako funkcioniše taj mehanizam, on navodi da u slučaju kada dva člana Predsedništva preglasaju trećeg, nebitno koji je, taj treći ima pravo da pokrene pitanje „vitalnog nacionalnog interesa“.
„Ako je preglasan Srbin iz RS onda on u roku od tri dana može da sazove posebnu sednicu Narodne skupštine RS i stavi to pitanje na dnevni red. Ako narodna skupština to odbije, ta odluka pada u Predsedništvu“, ističe Karan, napominjući da je za odluku Skupštine RS potrebna dvotrećinska većina.
U slučaju da je preglasan hrvatski član Predsedništva, on pokreće isto to pitanje u odgovarajućem Hrvatskom klubu Parlamenta Federacije BiH. I ako taj Hrvatski klub takvu odluku stornira, ona automatski pada. Isto to pravo ima i bošnjački član Predsedništva, napominje on.
Na konstataciju da hrvatski predstavnik u Predsedništvu sigurno neće dozvoliti da dođe do tužbe, Karan odgovara: „Naravno!“
Da odluke nema bez saglasnosti sva tri člana predsedništva BiH Karan je slikovito objasnio sudbinom zahteva BiH, tačnije njenog bošnjačkog člana Alije Izetbegovića, za reviziju tužbe protiv Srbije koja je neslavno završila.
Zahtev za reviziju je marta ove godine Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio jer u tome nije bilo saglasnosti sva tri člana Predsedništva BiH.
Ne može se ništa preduzeti u vezi podnetog dokumenta jer odluku nisu donela nadležna tela, u ime Bosne i Hercegovine kao države, po pitanju zahteva za reviziju presude od 26. februara 2007, navedeno je, između ostalog u pismu koje je Međunarodni sud pravde u Hagu poslao svim članovima Predsedništva BiH.
Na pitanje postoji li osim podnošenja tužbe Međunarodnom sudu pravde neka druga mogućnost, profesor Milisavljević kaže da bi to mogao da bude pokušaj porodica žrtava da tuže Hrvatsku pred sudom u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini. U slučaju neuspeha ostaje im mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, napominje on za Sputnjik.
Karan precizira da porodice žrtava u parničnom postupku, što je pravo svakog građanina, mogu da pokušaju da dođu do nadoknade štete.
Prema oceni Sputnjikovih sagovornika, sa sigurnošću se može reći da Međunarodni sud pravde u Hagu neće imati posla po tužbi BiH protiv Hrvatske.
Tom sudu je prvi put podneta tužba još 1999. godine, i to Hrvatske koja je Srbiju optužila za genocid. Potom je i Srbija početkom 2010. Godina podnela kontratužbu protiv Hrvatske, takođe za genocid. Sud u Hagu je istovremeno, početkom februara 2015. odlučio da obe odbaci.
U međuvremenu, BiH je podnela tužbu protiv Srbije za genocid, a Međunarodni sud pravde krajem februara 2007. godine doneo odluku da Srbija nije počinila genocid.
Zato je bošnjački član Predsedništva BiH podneo zahtev za reviziju presude protiv Srbije koji je sud odbacio početkom marta ove godine. Konstatovao je da nije ispoštovana procedura, odnosno da se sa zahtevom nisu saglasila sva tri člana Predsedništva. Poučeni tim iskustvom, teško da će bošnjački član Predsedništva, opet u krnjem sastavu, podnositi tužbu protiv Hrvatske.
