Da li Kosovo i Albanije igraju „ćorave bake“ sa Evropskom unijom kada je reč o ujedinjenju, ili je ujedinjenje već uveliko počelo?
Dan zastave, nacionalni praznik Albanije koji se od ove godine proslavlja i na Kosovu kao državni praznik, obeležen je u čitavom albanskom korpusu u ovom delu Evrope i Balkana. Kao i dosad, uz nacionalna obeležja države Albanije i uz uobičajenu priču o ujedinjenju Albanaca. Doduše, Tirana i Priština su i ovoga puta, nizom sporazuma, to ujedinjenje i dodatno potkrepile.
Iz Evropske unije se o tome, opet kao i dosad, nije čuo nijedan glas protesta, a utisak je da će u trenutku kada ovaj region da dođe na briselski red, u „evropsku porodicu“ ući — velika Albanija. Bar se ta opcija sve više razmatra u albanskim političkim i intelektualnim krugovima.
Redžep Ćosja, albanski akademik, izjavio je da ujedinjenje Kosova i Albanije treba da bude sledeći cilj Albanaca, tvrdeći da njegovo ostvarenje neće biti moguće ulaskom u Evropsku uniju. Zato, mora što pre.
Sa ovom tezom ne slaže se kosovski politički analitičar Nedžmedin Spahiju, koji kaže da je sve ovo samo igra Tirane i Prištine kako bi pred svojom javnošću sakrile svoje neuspehe.
„Dogovor koji su potpisali je prazan dogovor koji ništa ne znači, ni za građane u Prištini ni u Tirani, i to je samo jedan pokušaj da zamagle oči građanima i u Albaniji i na Kosovu“, ubeđen je Spahiju.
On ne misli da ovo ima bilo kakve veze sa EU, i ubeđen je da nikakvog ujedinjenja neće biti, a kao jedini problem koji bi mogao da zasmeta EU navodi nerad i jedne i druge vlade.
Potpuno drugo viđenje ima njegov sunarodnik Bajrus Morina, glavni i odgovorni urednik „Botapresa“, koji nema nikakvu dilemu da bi spajanje albanskog korpusa imalo i te kako koristi, i to ne samo za Albance.
On ovo iznosi kao svoj liči stav, a dodaje da to možda nije i opšti stav njegovih sunarodnika. Morina tvrdi da se kosovski vilajet nekada prostirao čak do Niša, kao i da je 1914, na konferenciji na kojoj su bili i Srbi, glasano da se posle rata Kosovo pripoji Albaniji, ali, kako kaže, do toga nije došlo jer je KPJ nasilno anektirala Kosovo. Od tada pa nadalje, sve što se dešavalo na Kosovu, po njegovom mišljenju, samo su razlozi više da Kosovo ne samo bude nezavisna država, već i da bude ujedinjeno sa Albanijom.
„Bilo bi bolje ne samo za Albance, već i za regiju, Balkan i za Evropu, da se napišu nove granice država, jer je apsurdno imati Albance otcepljenje na pet-šest država koji se nikada neće pomiriti sa činjenicom da su odvojeni. Znači Evropa, Balkan i region uvek će biti pod pritiskom Albanaca da se ujedine. Pa zašto mi sada ne bismo završili tu stvar“, pita Morina.
On kaže da će ulaskom u Evropu defakto doći do ujedinjenja. Ako Albanija uđe prva, Kosovu će biti lakše svakako, jer će imati svog predstavnika tamo.
„Ujedinjenje Kosova i Albanije pre ulaska u EU olakšalo bi posao Evropi. Znači Evropa bi se bavila jednom državom, i odjednom bi završila posao. A ako to bude rađeno sa Albanijom posebno, pa posle niz godina sa Kosovom, onda su to dva posla, i na kraju će opet dobiti jedan narod“, objašnjava Morina.
Aleksandar Stojanović, politički analitičar sa Kosova, napominje da se ujedinjenje već dešava, i da je izvesno da Kosovo i Albanija čine sve kako bi spremni i zajedno dočekali ulazak u EU.
„Oni praktično to ujedinjenje već sprovode u delo. Povezuju se bezbednosni aspekti, njihove policije zajedno rade, školski program ide ka unifikaciji, infrastruktura je gotovo spojena, tako da obe političke elite svakodnevno rade na uvezivanju teritorija, ljudi i prostora kroz raznorazne aktivnosti. Bez obzira na to što Brisel ne podržava nikakvo ujedinjenje, na terenu se ono defakto sprovodi“, kaže Stojanović.
Ono čega se Stojanović pribojava jeste činjenica da se u tom ujedinjenju ne spominje niko drugi nego Albanci, i podseća da Srbi u Albaniji moraju da se bore za svoj kulturni identitet.
„Hteli mi da to priznamo ili ne, Albanci sa Kosova i iz Albanije, ali i iz Makedonije, prilično koordinirano sprovode aktivnosti u cilju uvezivanja prostora i ljudi“, kaže Stojanović.
