Trg u Prištini već je ukrašen nacionalnim crveno-crnim zastavama Albanije uoči obeležavanja 105. godišnjice nezavisnosti Albanije 28. novembra. Ramuš Haradinaj albanski državni praznik Dan zastave proglasio je nacionalnim praznikom tzv. države Kosovo, uporedo sa najavom plana Hašima Tačija, „predsednika“ Kosova, da je za Kosovo dobro da ima sa Albanijom „otvorene granice“, po uzoru na Evropsku uniju. Ova sinhronizovana akcija, prema rečima našeg sagovornika iz Prištine, sve je, samo ne naivna, kako se čini na prvi pogled.
On podseća da je Kosovo, i posle deset godina od proglašenja nezavisnosti, daleko od stvaranja suverene, međunarodno priznate države, kao i da je početna euforija koja je vladala i na Kosovu i među onima koji podržavaju Kosovo sad na najnižem nivou.
„Kosovski lideri moraju nešto da ponude svojim građanima, pa su očigledno prešli na primenu takozvanog plana B — ako nas neće EU, odosmo mi u Albaniju. Drugim rečima, ako se ništa ne promeni, aktiviraće staru pretnju i održati referendum o pripajanju Albaniji“, uveren je on.
Haradinaj, dodaje naš sagovornik, sasvim sigurno nije zbog očuvanja „kulturnih tekovina“ uveo državni praznik susedne suverene države kao državni praznik svoje takozvane države.
„To bi bilo kao da, recimo, Nemačka slavi dan nezavisnosti Holandije, ili obrnuto (pod uslovom da je Kosovo država). Jer Dan zastave (28. novembra) je dan kada su Albanci usvojili dokument 1912. na skupštini u Valoni kojim je osnovana nezavisna Albanija. Po tom dokumentu, koji je usvojila velika narodna skupština, koju su činili predstavnici četiri oblasti u kojima su živeli Albanci; kosovskog, skadarskog, janjinskog i bitoljskog vilajeta, a koji se i danas smatraju očevima, stvorena je država Albanija“, podseća on.
S druge strane, najave Tačija da granice Albanije i Kosova treba da budu otvorene po uzoru na EU, po njemu su čisto zamajavanje.
„Granice između Kosova i Albanije praktično ne postoje. Sada Tači pokušava da dobije i zvaničnu podršku da ukloni i te granice na papiru, uz objašnjenje da to nije ujedinjenje, već stvar lakše komunikacije građana. Naravno, Tači tako nešto ne bi rekao da nema zeleno svetlo sa strane, a opet, siguran sam i da nije bez blagoslova Edija Rame, albanskog premijera, koji takođe ima primedbe na ponašanje Evropske unije i prema Kosovu, i prema samoj Albaniji“, uveren je naš sagovornik.
On tvrdi da prištinske vlasti pokušavaju da ožive nacionalni duh kod građana, kako bi ponovo imali podršku koja neće biti upitna unutar Kosova, a koja je dragocena kad je reč o nastupu na međunarodnoj sceni.
„Svima je poznato da je albanski faktor noćna mora za celu Evropu jer faktički kontroliše pet država na Balkanu. Svih pet država, s druge strane, ima ’vezane ruke‘ jer im EU diše za vratom. Albanci to znaju, i u tome leži njihova moć. Ako tome dodamo i snažnu podršku Amerike, pa vidimo i Turske — kud ćete više“, tvrdi on.
Ministarka odbrane Albanije Oljte Džačka tokom boravka u Prištini u petak rekla je čak da Tirana podržava transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage i da će ubrzo imati stalnog vojnog atašea na Kosovu. Podsećanja radi, Albanija je članica NATO-a, a vojska Kosova koja je u nastajanju trebalo bi da bude direktan potomak Alijanse. Dakle, integracije Kosova u Albaniju je već u toku.
