Zagovornici „velike Albanije“ svoj trenutak će dočekati onog momenta kad ovaj region bude ušao u Evropsku uniju. Ta teza, iako mnogima zvuči kao teorija zavere, deo je plana „prirodne Albanije“ koju promoviše ne samo Edi Rama, nego i većina Albanca iz regiona. Taj plan vodi preko Kosova, odnosno Srbije, jer je jasno da niko iz regiona ne može da postane deo EU dokle god se problem između Kosova i Srbije ne reši.
Albanci su toga svesni, pa su umesto forsiranja da Kosovo postane deo EU, spremni da strpljivo sačekaju „paket“ koji će ih odvesti bez mnogo truda u zajednicu evropskih naroda.
Odatle stvari postaju lakše jer niko u EU ne brani nikome da se na demokratski način, na referendumu, izjasni šta želi za sebe. A Albanci žele „prirodnu Albaniju“, sada popularno nazvanu „kulturnu regiju“ za čije formiranje im je potrebna Evropska unija. Dakle, lukavo osmišljen plan kako da dobiju ono što žele, a da ne pomenu menjanje granica, ne povrede ničiji suverenitet i tako dalje.
Trojanski konj Albanaca za njihov je Kosovo. Momčilo Trajković, lider SPOT-a sa Kosova i Metohije, veruje da se to kosovskoj političkoj eliti neće dopasti, jer bi u tom slučaju izgubila privilegije koje ima i ponovo postala neka vrsta autonomije u regiji „velike Albanije“ .
No dok do toga ne dođe, Albanci strpljivo rade na svom planu. Niz sporazuma koje su praktično već sklopili Albanija i Kosovo — niko u EU neće osporavati. Delovi Crne Gore koji su naseljeni Albancima, a graniče se sa Kosovom, odavno nisu problem. Dakle, „granice“ koje Kosovo kao tranzit crta sa svojim susedima već su propusne ka svim albanskim teritorijama, osim u Grčkoj.
Poslednji u nizu sporazuma je potpisan upravo ovih dana o graničnom prelazu koji spaja makedonsko i kosovsko pomoravlje. Prištinski mediji nazvali su taj sporazum — istorijskim.
Evo i zašto.
Upravo ta oblast u Makedonije naseljena je isključivo Albancima, pa je kroz sporazum taj deo samo i formalno „spojen“ sa lažnom državom Kosovo. A taj dokument se u EU neće dovoditi u pitanje.
Inače, projekat „prirodne Albanije“ lansiran je upravo iz Makedonije 2010. godine. Do sada ga je potpisala većina albanskih poslanika iz svih država regiona gde žive Albanci. U toku je prikupljanje potpisa u dijaspori jer je plan da peticija ima više od milion potpisa građana albanske nacionalnosti.
U tom projektu, osim što se afirmiše kulturna regija za Albance, navodi se i očekivanje da onog momenta kada region bude postao deo EU ta peticija bude priznata kao zvaničan dokument, odnosno polazna tačka, u evropskim institucijama o željama i namerama albanskog naroda.
Sa druge strane, EU je je više nego upućena u taj naum, a dobar deo članica u tome ne vidi ništa loše. Štaviše, kroz neke analize koje se pojavljuju u albanskim medijima može se izvući zaključak da su nezavisno Kosovo i podržali upravo da bi se ta ideja realizovala.
Ako tome dodamo i da su neke ozbiljne službe poput policije Crne gore počele da prave zajedničke centre sa Kosovom i Albanijom onda ne bi bilo preterano iznenađenje da se ulaskom regiona u EU, izrodi nova-stara „velika Albanija“.