Zvaničan stav Rusije, koji su više puta iznosili predsednik Vladimir Putin i ministar Sergej Lavrov, dobro je poznat: Rusija razume i poštuje izbor Srbije, koja se opredelila za članstvo u Evropskoj uniji, napominje za Sputnjik naučni saradnik Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Pavel Kandelj i dodaje da se pritom Rusija nada da članstvo Srbije u EU neće poremetiti tradicionalno dobre odnose između Moskve i Beograda.
Široka lista zahteva
Međutim, u delu javnosti u Srbiji eho je da Rusija odvaja Srbiju od EU. Kako to Rusija odvaja Srbiju od EU? Da li je baš tako, ako nijedan ruski zvaničnik nije rekao da Srbija ne treba da ide u EU? Šta treba Rusija da kaže pa da ne bi ispalo da Srbiju odvaja od EU? Treba li možda da od Srbije zatraži da joj Beograd uvede sankcije? Ili da kaže — ne treba nam Centar u Nišu?
„Možda ste i u pravu kad to pitate (smeh). Mada, ne verujem da se spisak zamerki svodi isključivo na Rusiju. EU će tražiti od Beograda da prizna nezavisnost Kosova, da disciplinuje RS i Milorada Dodika, i uopšte, da bude poslušnija nego ranije. Tako da uvođenje sankcija ništa ne bi promenilo“, podvlači Kandelj.
Inače, konstatuje taj naučni saradnik, Srbija je pod velikim pritiskom da uvede antiruske sankcije:
„Ali, ne verujem da će Brisel insistirati na tome do 2025. godine jer Srbija neće pre toga dobiti zeleno svetlo za učlanjivanje u EU. Veliko je pitanje da li će tada sankcije biti na snazi i kako će uopšte izgledati EU“.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Sputnjik da bilo kakva priča o tome da je Srbija talac svoje spoljne politike i odnosa sa Rusijom kad se radi o evrointegracijama jeste udar na suverenitet Srbije. Valjda Srbija zna šta je njen interes i valjda zna pod kakvim uslovima želi da uđe u EU i kakve veze želi da održava sa EU ili sa Rusijom.
„Ko god nameće Srbiji tu priču, direktno stvara predstavu da je Srbija kolonija, jer suverene države ne pričaju o tome šta je njihov interes. Ako je interes Srbije da ima sa Rusijom saradnju u oblasti humanitarnog centra ili vojnotehničku saradnju, to je onda naša stvar, a EU može to da prihvati ili ne“, rezonuje Anđelković.
Isto tako, ističe taj analitičar, ako je interes Srbije da uđe u EU po cenu da se odrekne Kosova ili po cenu da se odrekne dobrih veza sa Moskvom, to je stvar Beograda.
Jeftina propaganda o Moskvi kao prepreci
„Druga stvar je što Beograd to nikad neće uraditi jer je to protivno interesima Srbije i srpskog naroda. Znači, ovde se ne radi o tome da neko zapravo Rusiji prebacuje, nego prebacuje Srbiji što nije spremna da se odrekne sebe radi ulaska u NATO i evrointegracije“, ukazuje Anđelković.
Za Srbiju nije tema ni šta bi trebalo da uradi EU ni šta bi trebalo da uradi Rusija, kategorično tvrdi on, već je bitno šta treba da uradi Srbija. A Srbija, sugeriše Anđelković, treba da štiti svoje nacionalne interese.
Priče o tome da Rusija gura Srbiju od Evropske unije, naglašava za Sputnjik Pavel Kandelj, jeftina su propaganda.
„Kad je reč o mekoj moći, SAD i EU imaju neuporedivo veće kapacitete nego Rusija. Većina nevladinih organizacija dobija platu iz zapadnih zemalja, da ne govorim o tome ko kontroliše većinu balkanskih medija. Zapad izdvaja za propagandu mnogo više nego što Rusija može da izdvoji. Druga je stvar što Rusija ima ono što EU nema — ja to zovem ’istorijski kapital‘ — to jest rusofilija određenog dela društva u Srbiji, RS, čak i u Makedoniji“, zaključuje Kendelj.
