Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kaže da je ova izjava Jija mešanje u unutrašnja pitanja Srbije i da predstavlja nastavak pritisaka SAD na Beograd da napravi izbor između saradnje sa Rusijom i Evropskom unijom.
Lavrov podseća da su slične izjave stizale iz EU i 2004. godine kada se u Kijevu odvijao prvi Majdan. „Tada je i Ukrajini rečeno da mora da bira — ili sa Moskvom ili sa Briselom“, dodao je Lavrov.
Ruski politikolog Aleksandar Asafov za Sputnjik kaže da je paralela koju je Lavrov napravio povodom Majdana i Srbije potpuno na mestu.
„Sve obojene revolucije, arapske proleća i svi politički procesi u vezi sa tim postali su poput vizit karte SAD. I zato, kada Amerika ’predlaže‘ Srbiji da zauzme stranu i izabere kome će se prikloniti, Vašington zapravo prikriveno preti Srbiji da će ako Beograd ne zauzme proamerički pravac doći u opasnost da se društvo usprotivi i da može doći do sukoba koji mogu dovesti do svrgavanja legitimno izabranih vlasti. To je uigrana taktika odnosno vizitkarta američke spoljne politike“, napominje Asafov.
Kako kaže, Vašington gleda na Balkan kao na svoju interesnu sferu, gde su tokom cele novije istorije Amerikanci bili veoma politički i diplomatski aktivni, modelirajući situaciju i prilike.
„Danas čitava EU radi na zaštiti svog suvereniteta jer se na njihove oči zapravo raspada prethodno osmišljena koalicija jedinstvenog Zapada, čemu doprinose i spoljni i unutrašnji izazovi, ekonomski uslovi, i, naravno, izlazak Velike Britanije. Zato sada SAD pokušavaju da ojačaju status kvo pretećim izjavama svojih zvaničnika koji brane Srbiji ili drugim balkanskim državama približavanje Rusiji, i uopšte zauzimanje bilo kojeg pravca osim onog ka Vašingtonu“, ocenjuje Asafov.
Irina Rudnjeva, naučna saradnica moskovskog Centra za proučavanje savremene balkanske krize kaže da u poslednje vreme vidimo pojačavanje pritisaka na Srbiju. Beograd, kaže ona, pokušava da postane član EU i da sačuva neutralnost prema SAD, ali i da istovremeno sarađuje sa Rusijom.
„Amerika, naravno, ima mnogo protiv takve spoljne politike Srbije, jer bi oni želeli da imaju potpuni uticaj i kontrolu nad onim što se dešava u regionu. Jer tu je, osim Srbije, još i Makedonija. Sve ostale države regiona prate u stopu SAD i politiku EU. Zato ispada da su još samo Beograd i Skoplje van potpune kontrole Zapada. Ove dve države pokušavaju da održe svoju nezavisnost i da rade na tome da svoju spoljnu politiku samostalno kreiraju. Naravno da ove težnje nikako ne odgovaraju ni Vašingtonu ni Briselu zbog čega i vidimo da se vrši pritisak posebno na Srbiju kako bi odustala od saradnje sa Ruskom Federacijom i potpuno se potčinila uticajima Zapada“, smatra Rudnjeva.
Rudnjeva kaže da Srbija računa na podršku Rusije, jer je ipak mala balkanska zemlja koja samostalno nema veliki uticaj na međunarodnoj sceni. Međutim, naglašava, Srbija je veoma važna strateška teritorija, kao što je, uostalom, i ceo Balkan.
„Nemojmo zaboraviti da se američka vojna baza praktično nalazi na teritoriji Srbije, na KiM. Pitanje Kosova je teško za sebe i to je teritorija Srbije, bez obzira na to šta misle SAD i EU. Zato je za Amerikance presudno da se Beograd konačno odrekne Kosova, kako bi i administrativno ova teritorija prešla posredno pod kontrolu Amerike, čemu se Srbija sve vreme očajnički opire, i to uz veliku podršku Rusije. Zato je Zapadu veoma važno da se Beograd odrekne svoje bliske saradnje sa Moskvom“, zaključuje Rudnjeva.
