Potaknuta šovinističkim Zakonom o obrazovanju u Ukrajini, Mađarska se odlučila na potez do sada neuobičajen za jednu članicu NATO-a i uložila je veto na održavanje samita NATO–Ukrajina u decembru.
Ukrajinski Zakon o obrazovanju izazvao je oštre reakcije ne samo Mađarske, već i drugih zemalja čije manjine žive na teritoriji Ukrajine. Tim zakonom autohtonim narodima i nacionalnim manjinama na teritoriji Ukrajine onemogućeno je obrazovanje na maternjem jeziku.
Na taj zakon, usvojen u septembru, oštro su reagovale i Poljska i Slovačka, ali i Rusija. Poslanici Dume u Izjavi o nedopustivosti kršenja osnovnog prava autohtonih naroda i nacionalnih manjina Ukrajine na učenje na svojim maternjim jezicima naveli su da će zakon o obrazovanju biti čin kulturnog genocida nad ruskim narodom u Ukrajini.
Međutim, analitičar beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara naglašava povezanost između položaja mađarske manjine u Ukrajini i ideje mađarskog premijera Viktora Orbana da ne kvari odnose sa Rusijom.
„Znamo već da Mađarska od početka ukrajinske krize nije prema Rusiji tako neprijateljski raspoložena kao što je ostatak Evrope. Znamo da Orban održava relativno dobre odnose sa Putinom, da se protivi tome što su uvedene sankcije Rusiji i da nije za to da se odnosi sa Rusijom dodatno komplikuju zbog Ukrajine. A kada se sa tim poveže i problem sa mađarskom manjinom u Ukrajini, gde znamo ko je na vlasti i da se prema manjinama ne ponašaju baš u redu, onda je ovo logičan potez“, objašnjava Trapara.
Mađarska govori u ime mnogih iz EU koji misle da dosadašnja politika prema Rusiji nema preteranog smisla i da ne može da dovede do nekog rezultata, kaže analitičar Centra za strateške alternative Dušan Proroković.
„Evropske zemlje su se zaglibile u Ukrajini, pogoršale su svoje odnose sa Rusijom i zbog toga plaćaju veliku cenu. Biće zanimljivo kako će se sve ovo odvijati, posle ovakve mađarske reakcije. Mislim da će Orban naći saveznike i u ostalim evropskim zemljama“, kaže Proroković.
Bez obzira što se radi o mađarskoj odluci koja je usmerena protiv aktivnosti NATO-a, Proroković smatra da se ključ svega nalazi u EU, jer Unija, kako kaže, nikada nije imala svoju politiku prema Ukrajini, već je slepo pratila politiku SAD.
„Ukoliko Orban pronađe saveznike unutar drugih evropskih zemalja, verovatno će se brže i jasnije definisati neka nova politika EU povodom Ukrajine i samim tim povodom odnosa sa Rusijom. Na taj način zemlje se mogu otrgnuti od američkog pritiska i kontrole. Zbog toga je odluka Viktora Orbana vrlo važna. Ovo je zvono za uzbunu u Briselu i nadamo se da će do nekih pomaka doći“, kaže Proroković.
Briga o sunarodnicima koji žive van države u nacionalnom je karakteru Mađara, kaže Eduard Popov, direktor moskovskog Centra za javnu i medijsku saradnju „Evropa":
„Zato kada ukrajinski zvaničnici kažu da mađarski političari kritikuju Kijev jer se spremaju za parlamentarne izbore, to je laž. Mađari ne puštaju sunarodnike niz vodu, za razliku od nekih drugih naroda, i oni će i dalje dosledno kritikovati antievropsku i antidemokratsku politiku Kijeva.“
Međutim, Zakon o obrazovanju može da bude povod, ali ne i razlog za pooštravanje mađarsko–ukrajinskih odnosa, smatra on.
„Mislim da Budimpešta koristi taj zakon da ugradi u svest drugih evropskih zemalja da je Ukrajina neodrživa zemlja koja se ponaša potpuno neodgovorno na teritorijama koje su do 1918. godine pripadale Austrougarskoj monarhiji. Osim toga, Mađarska kao zemlja koja je imala veoma loše iskustvo u Drugom svetskom ratu ne gleda sa odobravanjem na to kako se u Ukrajini veličaju nacistički zločinci i kvislinzi. Naravno da se o tome na priča na zvaničnom nivou, ali siguran sam da Budimpešta uzima u obzir sve ove činjenice“, kaže Popov.
Pojavile su se informacije da će Brisel omogućiti određene ekonomske preferencije Poljskoj kako bi ova zemlja ublažila kritiku na račun ukrajinskog zakona o obrazovanju, dodaje Petrov govoreći o mogućim posledicama mađarske odluke da blokira samit NATO–Ukrajina.
„Ne isključujem da će EU probati da iskoristi politiku ’štapa i šargarepe‘ prema Mađarskoj, ali ne verujem da će aktuelna vlast u Budimpešti popustiti, jer, između ostalog, to bi bilo veoma štetno po ugled vladajuće stranke, ali i zbog toga što, kao što sam rekao, briga o sunarodnicima je deo njihovog nacionalnog karaktera“, zaključuje Popov.
Ni po Viktora Orbana neće biti posledica, smatra Proroković. Orban se odavno opredelio za politiku zaštite nacionalnog interesa. Proroković podseća i na njegove ranije odluke povodom prisustva MMF-a u Mađarskoj, kao i povodom migrantske krize. Ni u tim slučajevima njegov položaj i rejting u Mađarskoj nisu narušeni. Tako će biti i ovog puta, jer Orban je dobro odmerio na koji način može da reaguje i do koje granice sme da ide, kaže Proroković.
