Iako je, odlukom na referendumu, odlučila da izađe iz EU, Velika Britanija i dalje pokazuje brigu za budućnost ove nadnacionalne političke i ekonomske formacije.
Jačanje, kako se kaže, populističkih snaga, koje simpatišu Rusiju i svojim delovanjem mogu da podriju budućnost EU, trenutno je u fokusu pažnje britanske javnosti. Tako je tabloid „Ekspres“ objavio spisak zemalja koje prete stabilnosti EU zbog snage njihovih evroskeptičnih partija.
EU je u krizi, kaže analiza „Ekspresa", pošto su na nedavnim izborima u nekoliko zemalja odlične rezultate ostvarile desne evroskeptične stranke, što bi, tvrde analitičari „Ekspresa“, moglo da rezultira izlaskom još neke države iz Unije.
Na „Ekspresovom“ spisku nalaze se Češka, Poljska, Austrija, Italija, Mađarska, Francuska, Holandija, Nemačka, Švedska, Finska, ali i Srbija.
„Ekspres“ za Srbiju navodi da održava jake veze sa Moskvom i odbija da uvede sankcije Rusiji posle pripajanja Krima.
Otkuda tolika briga Britanaca i tamošnjih medija za budućnost tvorevine iz koje su odlučili da izađu?
Ona je tradicionalna, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Britanija se brine za ceo svet, a pogotovo za kontinent na kome se nalazi.
Tačno je da Britanija napušta EU, ali ne napušta svoje interese na kontinentu, kaže Janković.
„Ono što Britance najviše žulja, jeste namera Nemačke i Francuske da stvore neku vrstu evropske vojske i time se još više osamostale od SAD, a time, naravno i od zvaničnog Londona. Englezi već decenijama koriste i svoje, a i strane časopise da plasiraju poluistine i istine koje će joj goditi“, objašnjava on.
Napominjući da je „Ekspres“ tabloid i da ne odražava zvanične stavove neke od britanskih političkih opcija, analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Milan Igrutinović britansku brigu za budućnost EU objašnjava stavom da je priključenje Srbije Uniji dobro za EU, a pri tome zadržavaju pravo da budu evroskeptični do te mere da izađu iz EU.
Ta vrsta, kako Igrutinović kaže, duplog javnog nastupa postoji sve vreme i povezana je sa britanskom politikom prema Rusiji u kontekstu ukrajinske krize.
„Percepcija Rusije kao bezbednosnog izazova ostaje. Za Britaniju je i dalje dobro da se EU širi i kao jedna vrsta bedema protiv Rusije“, kaže Igrutinović.
Ako je tačno da evroskeptične partije štete EU, onda je Unija pred raspadom, pošto problemi postoje u trećini njenih članica, kaže Janković i dodaje da je „srpska pretnja“ Uniji smešna, jer Srbija, kako kaže, nema kapaciteta za tako nešto.
„Srbija nije članica EU i nema obavezu da se u potpunosti ponaša u spoljnoj politici kao njena članica, samo ima obavezu da se postepeno usklađuje sa spoljnom politikom EU“, navodi Janković.
Srbija ima izuzetno evrofilsku vladu i politiku, gde prednjačimo u odnosu na mnoge članice Unije, dodaje, Janković.
„Dok je sada trend da mnoge zemlje preispituju održivost EU i njenu aktuelnu formu, kod nas to ne postoji, naše vlasti su odlučni evrofili, oni su u prvom redu da ukažu na sve dobrobiti Brisela“, smatra Janković.
Evropska unija se transformiše i menja, a da li je u interesu evropskih naroda da opstane — nije u formi u kojoj danas postoji, smatra Janković, jer Evropa se već dugo nalazi u svakoj vrsti opadanja — od moralnog, do ekonomskog i političkog.
Unija se kreće u pravcu stvaranja jedne vrste evropske države, čije bi članice trebalo da budu Nemačka, Francuska i one zemlje koje žele da im se pridruže, a inicijativa za stvaranje evropske vojske upravljena je u tom smeru, kaže Janković.
Međutim, političke pozicije i nemačkih i francuskih lidera, kako kaže, prilično su oslabljene. Francuski predsednik Emanuel Makron uspeo je da u nepopularnosti nadmaši i svog predsednika Fransoa Olanda i postao je najnepopularniji predsednik Francuske u istoriji.
Nemačka kancelarka Angela Merkel neće moći u budućnosti da vodi tako snažnu evrofilsku politiku, kao što je mogla u „velikoj koaliciji“ sa socijaldemokratama. Njeni novi koalicioni partneri, liberali, neće dozvoliti takvu politiku po svaku cenu, kaže Janković.
Pretnja da se EU dezintegriše pod pritiskom, kako „Ekspres“ kaže, populističkih snaga, prema Igrutinovićevim rečima, nije velika, jer te snage nisu istovetne, nisu deo istog talasa koji je počeo sa Bregzitom, a nastavio se sa Trampom.
„Postoje značajne razlike u percepciji EU u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj… Drugačije su teme koje dominiraju u tim zemljama, delimično na nacionalnom nivou, delimično prema politici EU. Jedina stvar koja ih zbližava, to je Evropa u više brzina. Ta je tema nabačena kao opcija za budućnost Evrope, zapravo kao mogućnost da postoji jedna vrsta fleksibilnosti, kako bi razlike među zemljama mogle da se ugrađuju u sistem EU, a da ga ne ruše fundamentalno i da ga ne dovedu do kraja“, kaže Igrutinović.
Pretnja po opstanak EU može doći iz nekoliko najvećih članica, ali ni Bregzit nije bio pretnja, dodaje Igrutinović.
Ipak, za analitičare „Ekspresa“, kako kažu, jačanje populističkih i nacionalističkih stranaka ugrožava opstanak EU, a kao najsvežiji primer nečeg takvog navode da je na parlamentarnim izborima u Češkoj prošlog vikenda najviše glasova (29,6 odsto) osvojila Akcija nezadovoljnih građana, koju predvodi Andrej Babiš, od novinara „Ekspresa" okarakterisan kao proruski evroskeptični milijarder.
Sa ovom strankom vladu bi mogla da formira Sloboda i direktna demokratija biznismena Tomija Okamure, koja je četvrta po snazi posle izbora (osvojila je 10,6 odsto glasova), a zalaže se za izlazak Češke iz EU, piše „Ekspres“.
Na izborima u Austriji i Nemačkoj takođe su pobedile nacionalističke stranke, upozorava „Ekspres“. Alternativa za nemačku (AfD) osvojila je 13 odsto glasova, dok su u Austriji prva dva mesta zauzele stranke koje su u kampanji naglašavale, kako „Ekspres“ piše, čvrst stav prema imigraciji i islamu.
