„Moj otac je BiH ostavio u amanet Erdoganu“, rekao je prilikom obeležavanja godišnjice smrti Alije Izetbegovića bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
Nije prvi put da se ta apokrifna izjava iznosi u javnost, podseća za Sputnjik novinar i književnik Muharem Bazdulj, a prvi put ju je pre nekoliko godina izneo sam Redžep Tajip Erdogan.
Od oca je ostanulo sinu
„Erdogan zaista jeste posetio Izetbegovića relativno kratko pred njegovu smrt. Takođe znamo da je Izetbegović u doba vladavine Sulejmana Demirela i stranaka koje su čvršće sledile Ataturkov put imao simpatije upravo za Erdoganovu stranku koja je tada bila na rubu zabrane“, ukazuje Bazdulj za Sputnjik.
Docnije prizivanje tih izjava, prema Bazduljevom mišljenju, ima dve uloge, jednu, uslovno rečeno, unutar-bošnjačku, drugu unutar-tursku.
„U unutar-turskoj to je Erdoganovo pozivanje na Izetbegovića kao na neku vrstu figure koja u celom islamskom svetu ima određen status, a u kontekstu unutar-bošnjačke javnosti, to je pozivanje na nekog uslovno rečeno starijeg brata i neku silu koja je u stanju da te, tako da kažem, u teškom trenutku eventualno odbrani“, rezonuje Bazdulj.
Nesporazum u toj izjavi Redžepa Tajipa Erdogana, ističe za Sputnjik profesor Nenad Kecmanović, jeste to što on govori, sa jedne strane, da je dobio amanet da štiti Bošnjake, što je u redu, ali ne i Bosnu i Hercegovinu.
I Alija Izetbegović, napominje Kecmanović, nikad nije imao legitimitet da predstavlja celu Bosnu i Hercegovinu i pre rata je bio samo jednogodišnji predsedavajući Predsedništva, pa je i tu opciju pod dosta čudnim okolnostima preoteo Fikretu Abdiću.
Početkom rata, sugeriše Kecmanović, Izetbegović je kao lider Muslimana bio samo jedan od vođa od tri ratujuće strane.
„Sa Dejtonom je postao nadležan za pet kantona sa muslimanskom većinom, što predstavlja otprilike 25 odsto teritorije BiH. To je situacija koju je nasledio i njegov sin Bakir i on može da govori samo o Bošnjacima i tih 25 odsto teritorije“, kategoričan je Kecmanović.
Pomeneš Alijin amanet i mirna Bosna
Bošnjački član Predsedništva BiH priču o amanetu ponavlja u više navrata pre svega, kako tumači Kecmanović, jer to godi uhu većine Bošnjaka, a i nepunih je godinu dana do izbora.
„To godi uhu Bošnjaka zato što u kolektivnoj memoriji kod njih taj period osmanske Bosne i Hercegovine, bosanskog vilajeta, jeste neka vrsta njihovog zlatnog doba. Ne bez osnova, oni Tursku smatraju svojom maticom jer su zapravo islamizacijom udareni temelji kasnije savremene bošnjačke nacije“, naglašava Kecmanović.
U koliko treba tražiti neki neposredan povod za tu izjavu, dodaje taj profesor, verovatno je to izjava Milorada Dodika da će Republika Srpska pratiti Srbiju u vojnoj neutralnosti, što naravno Izetbegoviću i njegovim pokroviteljima sa Zapada, konkretno NATO-u, kojem su Bošnjaci okrenuti, nikako ne odgovara.
„Biće, međutim, zanimljivo kako će se odvijati dalji odnosi s obzirom na vezu Republike Srpske sa Rusijom, budući da su odnosi između Rusije i Turske u usponu. Ti bi dobri odnosi mogli na neki način da posreduju u smirivanju ili boljim odnosima u BiH, između srpskog i bošnjačkog korpusa. Naravno, mogući su i sasvim drugačiji ishodi“, smatra Kecmanović.
Ključna stvar u kontekstu tajminga ove izjave, ističe Muharem Bazdulj, koliko god to bila i godišnjica Izetbegovićeve smrti, jeste Erdoganova poseta Srbiji i očita bliskost sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koja je na izvestan način možda imala određenu skeptičnu reakciju u bošnjačkoj javnosti.
„Već duže vreme ćete u određenim krugovima i medijima u Sarajevu čuti vajkanje u stilu: ’Eto ti Turci i ti Arapi nama samo prave džamije, a Srbima kupuju avio-kompanije, prave naselja kao Beograd na vodi i ulažu u privredu i u biznis‘. Razvije se ta vrsta specifičnog poluodijuma i onda je ova izjava neka vrsta, žargonski rečeno, denfovanja“, pojašnjava svoje stanovište Bazdulj.
Što se tiče same izjave, ona je prema rezonu tog književnika i novinara, potpuno apsurdna a naročit paradoks jeste što je suštinski kontraproduktivna iz perspektive iz koje bi Bakir Izetbegović hteo da govori, a to je neka bosansko-hercegovačka patriotska.
„Kad se kaže ostaviti nešto u amanet, to je arhetipski momenat iz mitova, iz literature. Meni najpre padne na pamet ona sevdalinka o Ibrahim begu kog vode na pogubljenje, pa on svom bratu Aliji kaže: ’Čuvaj mi decu i kad svojoj skrojiš haljine skroji i mojoj da se ne pozna da su siročad‘. U amanet ostavljate nešto što je slabo, što više ne možete da zaštitite“, terminiše Bazdulj.
Alija Izetbegović je u tom trenutku, podseća i Sputnjikov drugi sagovornik, počasni predsednik stranke, nije nikakav državni funkcioner, nije nikakav kralj, pa ne može ni po kojem osnovu da ostavi državu.
„To je neka vrsta bizarne simboličke slike koja nema nikakvog suštinskog smisla, a i kad bi imala otkrivala bi slabost, a ne snagu. I ako hoćete kao poentu, i ako bi išao do krajnjeg cinizma, ima u našoj istoriji jedna relativno slična slika, a to je da je kralj Aleksandar navodno u trenutku kad je izdisao rekao: ’Čuvajte mi Jugoslaviju‘. To je otprilike to, uz sve razlike. A ne verujem da bi baš Bakir Izetbegović voleo da neko baš poredi Bosnu i Hercegovinu i kraljevinu Jugoslaviju“, zaključuje Bazdulj.
