Kao da su znali da će generali Vladimir Lazarević, Ljubiša Diković i Božidar Delić ubuduće prenositi svoja iskustva iz rata na Kosovu i Metohiji kadetima Vojne akademije u Beogradu, novinari „Vašington posta“ kritikovali su srpskog ministra odbrane zbog pohvale date generalu Lazareviću.
„Vreme stida je prošlo i nastupa vreme tihog ponosa kada Srbija neguje i čuva uspomene na sve koji su je branili“, rekao je ministar Vulin u Nišu 7. oktobra.
Jedan od načina da se uspomena na one koji su herojski branili Srbiju 1999. na KiM neguje i čuva je i to da generali, ratni komandanti, prenesu svoja iskustva kadetima na Vojnoj akademiji.
Međutim, s obzirom da je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot na društvenim mrežama podelio tekst „Vašington posta“ uz, možda, zlokobno upozorenje da „meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom“, kako će u Americi biti primljena vest da ratni komandanti, od kojih je jedan bio osuđen u Haškom tribunalu, predaju kadetima na Vojnoj akademiji?
Amerikance treba podsetiti na Vernera fon Brauna, čuvenog nemačkog raketnog stručnjaka, koji je konstruisao rakete „Fau 1“ i „Fau 2“, koje su ubile na hiljade britanskih građana 1944. i 1945. godine, kaže za Sputnjik vojni analitičar Miroslav Lazanski.
On pominje i da je, kada je bio gost Bundesvera, bio u kasarni koja se zove po Ervinu Romelu, nemačkom nacističkom feldmaršalu, a njegovim imenom nazvan je i jedan nemački razarač. Kako to ne smeta demokratskoj javnosti, pita se Lazanski.
„Mi treba da budemo ponosni na našu vojsku koja je ratovala na Kosovu, branila teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije i nemamo čega da se stidimo. Kada neko nama na tom planu bilo šta pokuša da ospori, samo mu treba navesti primere Vernera fon Brauna i Romela“, kaže Lazanski.
Nema ništa nelegitimno u tome da se na našim vojnim školama izučavaju akcije Vojske Jugoslavije na KiM 1999. godine, dodaje Lazanski.
„Na suđenju generalu Lazareviću dokazano je da je za svaki slučaj ratnog zločina i kršenja Ženevskih konvencija odmah tražio da se dotični procesuiraju i svim vojnicima Treće armije na KiM podeljeno je pismeno uputstvo sa osnovnim instrukcijama Ženevske konvencije“, objašnjava Lazanski.
Osuda generala Lazarevića, tokom NATO agresije komandanta Prištinskog korpusa, a neposredno posle toga i komandanta Treće armije VJ, stvar je Haškog tribunala, koji je, kako Lazanski kaže, sve samo ne sud i politički instrument pisanja nove balkanske istorije.
Penzionisani general Božidar Delić bio je tokom NATO agresije komandant 549. mehanizovane brigade, koja je sa agresorom vodila teške bitke na planini Paštrik i iz okršaja izašla kao pobednica.
Da će predavati na Vojnoj akademiji, kaže, saznao je juče od prijatelja koji su rano ujutru vest pročitali u medijima.
„Ja sam, inače, 2001/2002. godine bio načelnik Katedre taktike Vojne akademije. Rado bih održao potreban broj časova u vezi sa iskustvom, taktikom i operativom, ukoliko je to njima potrebno. Sa najvećim zadovoljstvom. Ali to ništa ne zavisi od mene“, kaže Delić.
Ni on u tome ne vidi ništa nelegitimno.
„Smatram da ne postoje nikakve prepreke da se to desi, da bi to bilo dobro i za Vojnu akademiju i za kadete i za više nivoe, da smo mi spremni na to, da bismo to radili iz najvećeg zadovoljstva. Da ne postavljamo nikakva pitanja, ja lično bih sve uslove, osim prostornih, obezbedio sam“, kaže Delić.
Delić se, međutim, pribojava da reakcija koja dođe iz SAD može biti takva da od planova da ratni generali predaju na Vojnoj akademiji ne bude ništa i misli da će do toga teško doći.
Svaka država i vojska koja drži do sebe, kaže, treba da iskoristi ratna iskustva svojih oficira.
„Mislim da je apsolutno ispravno to što je rekao ministar, da niko od nas nema prava da ostavi mlađe generacije bez pisanih tragova o događajima, bez iskustava i analiza dešavanja na kraju 20. veka, gde smo bili i učesnici i u dobrom delu i glavni akteri nekih događaja“, kaže Delić.
Ono što će generali predavati na Vojnoj akademiji je strategija i taktika koju je VJ primenjivala protiv neprijatelja tokom NATO agresije 1999. godine. Dva osnovna modela kojima se naša vojska branila su maskiranje i manevar, kaže Lazanski. NATO je posle 78 dana bombardovanja uspeo da uništi svega 14 tenkova naše vojske.
Lazanski pominje i da je regularna albanska armija dejstvovala protiv brigade generala Delića, kao i da je u okršajima sa 549. Brigadom izgubila 6 tenkova.
Tokom NATO agresije, načela borbene upotrebe jedinica morala su da budu promenjena, opisuje Delić ono što će predavati kadetima.
„U taktici postoji načelo grupisanja snaga na izabranom pravcu. Mi smo tu određene stvari morali da promenimo zbog ogromne prevlasti neprijatelja u vazdušnom prostoru. Takođe, menjali smo i načelo upotrebe artiljerije. Artiljerija se takođe grupiše na glavnom pravcu napada ili na težištu odbrane. Međutim, mi to nismo radili jer je neprijatelj imao potpunu prevlast u vazduhu, pa smo primenili potpuno suprotno načelo. Umesto načela grupisanja, mi smo izvršili disperziju artiljerije. Baterije smo smanjili sa šest na četiri oruđa i izvršili disperziju na prostoru. Tako da ako su se jedne nalazile u situaciji da su se iznad njih nalazili avioni, one nisu dejstvovale, ali je bilo njih koje su dejstvovale sa drugih pravaca“, opisuje Delić taktiku primenjenu na KiM.
Na taj način jugoslovenska artiljerija obezbeđivala je podršku pešadijskim jedinicama. Brigada kojom je general Delić komandovao redovno je primenjivala načelo iznenađenja, što je jedno od osnovnih načela u protivterorističkoj borbi.
Jugoslovenska vojska se sa KiM povukla praktično neporažena i bez ozbiljnih gubitaka. Svaki pokušaj neprijatelja da napravi prostor za eventualnu kopnenu intervenciju NATO-a je sprečen, bez obzira na neprijateljsku nadmoć u vazduhu.
Možda ta činjenica i najviše boli američke zvaničnike kada se protive tome da srpski ratni komandanti prenose svoja iskustva kadetima.
