Ovo ne izgleda kao vojska koja je poražena! Ovom rečenicom je jedan od američkih novinara na Merdarama, prelazu između Srbije i Kosova i Metohije, negde u ovim danima 1999. godine komentarisao, više za sebe, odlazak srpske, tada jugoslovenske vojske sa Kosova i Metohije, posle potpisanog Kumanovskog vojno- tehničkog sporazuma SRJ—NATO 9. juna.
Kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije kao pod konac, sa kojih se vijorila srpska zastava, 13 dana pre Vidovdana, tačnije 15. juna 1999. godine, krenula je sa Kosova, posle 78 dana NATO bombardovanja. Pratila ih je kolona civilnih vozila, Srba koji su uporedo sa njima, mnogi nažalost zauvek, odlazili sa svojih ognjišta.
Na licima srpskih vojnika, izmorenih danonoćnim napadima severnoatlantske armade koja je gruvala po njima sa neba, i borbama sa albanskim teroristima Oslobodilačke vojske Kosova, video se ponos, prkos, tuga… Na licima civila, Srba koji su išli uporedo sa vojnom kolonom, bio je samo strah, strah od neizvesnosti. Kako su Srbi i vojska odlazili, tako su za njima Albanci slavili, kačeći američke i albanske zastave na kuće, igrajući i pevajući.
Zapadni novinari nisu mogli da veruju da se srpska vojska povlači sa Kosova gotovo neoštećena. Međusobno su komentarisali da je sigurno u pitanju neki „srpski trik“, predstava za medije… Pitajući se — pa šta je to NATO radio 78 dana. Foto-reporteri su se utrkivali da naprave što jaču sliku poražene vojske. Nije im uspelo. U nedostatku materijala, zapadne kamere zumirale su praveći krupne kadrove rasplakanog deteta koga je u prenatrpanom „stojadinu“ prištinske registracije majka pokušavala da podoji… Tražilo se nešto, neki dokaz poraza, ali su ih huk i ropot nadolazećih tenkova i borbenih vozila, koji su izranjali jedni za drugim kao iz duboke reke, oprani i uglancani svaki put iznenadili.
Povlačenje srpske vojske sa Kosova je trajalo 11 dana. Počelo je kada je u tačno 13 sati nedaleko od Podujeva Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa, stao na čelo nepregledne kolone i pred domaćim i stranim novinarima izdao naređenje za povlačenje VJ sa Kosova.
„Vojska je u potpunosti izvršila zadatak i odbranila Kosovo, kao i suverenitet i teritorijalni integritet zemlje“, rekao je tada Lazarević.
Transparent koji je postavljen svojevremeno kao znak dobrodošlice VJ na nadvožnjaku na Merdarama tada ih je i ispratio. Na njemu je pisalo — „Nema nam drugog puta, od puta na Kosovo“.
Kada je poslednji srpski vojnik, prešao na teritoriju centralne Srbije taj transparent spalili su Albanci, koji su sve vreme sitnim provokacijama i po kojom kamenicom pokušavali da izazovu neki incident. U euforiji koja ih je uhvatila, uletali su u vatru sa srpskim zastavama, pa su sa njima onako zapaljenim, nastavljali da vitlaju, usta punih pogrdnih reči za sve što je srpsko.
Prve trupe Kfora na Kosovo su stigle iz pravca Skoplja. Srba skoro da nije ni ostalo na Kosovu. Ono što je ostalo, sklonilo se u srpske crkve i manastire ili na sever Kosova.
Odluka o agresiji na SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu NATO-a, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. SR Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
