Crna Gora je, po svemu sudeći, u mnogim aspektima uspjela da izdejstvuje za sebe veoma nepovoljan ugovor, pa se već sada predviđa da bi ukupna vrijednost projekta mogla da košta minimum 1,2 milijarde evra, a ne 809 miliona, kako je prvobitno bilo prikazano.
Po svemu sudeći, mnogo je aspekata po kojima crnogorska strana nije uspjela da zaštiti javni interes, kao što je na primjer uzimanje dolarskog kredita koji nije obezbijeđen od rizika (odnosno, hedžovan), pa je nominalni iznos kredita samo zbog kursnih razlika dolara u odnosu na evro trenutno uvećan za čitavih 60 miliona evra u odnosu na iznos koji je sa kineskom Eksim bankom bio potpisan 2014. godine.
Takođe, crnogorska javnost ovih dana saznaje da ugovoreni radovi sa kineskom stranom ne podrazumijevaju izgradnju vodovodne i elektro mreže, pristupne puteve do petlji Veruša i Mateševo, i ono što je izazvalo poseban skandal — ugovorom nije predviđena ni petlja na Smokovcu na samom ulasku u Podgoricu.
Nakon što je ova vijest procurila u javnost, od strane predsjednika crnogorske Skupštine Ivana Brajovića, koji je bio i ministar saobraćaja u vrijeme ugovaranja ovog posla sa Kinezima, uslijedio je njen demanti. Međutim, kineska strana je potom odlučno reagovala i saopštila da petlja na Smokovcu nije predviđena ugovorom zbog čega su Kinezi voljni da odmah idu i na arbitražu.
Epilog na kraju je da će Crna Gora samo za izgradnju petlje na Smokovcu morati da izdvoji oko tridesetak miliona evra dodatno, a da se ostali vidljivi i nevidljivi troškovi izgradnje prioritetne dionice auto-puta od Podgorice do Kolašina mjere u stotinama miliona evra.
Ekonomski analitičar Mladen Bojanić, koji je bio i poslanik u crnogorskoj Skupštini, kada je na dnevnom redu bilo glasanje o izgradnji ovog projekta, za Sputnjik kaže da je očigledno da je cijena koja je bila prezentovana na skupštinskom zasijedanju od strane predlagača prilikom donošenja ove odluke bila netačna.
On tvrdi da su crnogorske vlasti sve vrijeme obmanjivale javnost sa pričom da su temeljno i odgovorno pristupile ovom poslu, i da se iza svega kriju politički motivi.
„Definitivno je potvrđeno da su politički motivi bili prvenstveni razlog zašto se Vlada odlučila za izvođenje ove dionice, a ekonomski parametri i efikasnost su bili u totalno drugom planu. Kao i u mnogo slučajeva, Vlada se rukovodila ili ličnim interesima donosioca odluka, ili njihovih bliskih prijatelja, ali i možda mišlju da će to imati pozitivan efekat kada su u pitanju izbori“, kaže Bojanić.
Prema Bojanićevom mišljenju, veoma je upitna realna korist po Crnu Goru od ovog projekta, jer, kako podsjeća, u pitanju je ipak samo dio auto-puta do granice sa Srbijom, dok nema izgleda da će uskoro biti gradnje i sledeće etape.
„Priča o benefitima od auto-puta može da ima smisla samo u momentu kada se uradi cijeli auto-put, što je sada jako daleko, jer Vlada je priznala da još uvijek nema ideju kako da uopšte finansira ostatak dionice do Srbije, i tu je jasno da će biti problema da ova dionica ne ostane sve što imamo od auto-puta u dogledno vrijeme“, kaže Bojanić.
Kako podsjeća sagovornik Sputnjika, i MMF je Crnoj Gori takođe jasno dao do znanja da „novo zaduživanje za izgradnju drugih dionica auto-puta ne dolazi u obzir“.
„Ostaje nam jedina mogućnost da nekom koncesijom ili eventualno nekim javno-privatnim partnerstvom pokušamo da obezbijedimo investitora, što neće biti nimalo lako, jer suština svega je da je taj put ekonomski neisplativ, jer je gustina saobraćaja daleko od frekvencije da bude isplativa“, tvrdi Bojanić.
Na koncu, naš sagovornik je prokomentarisao i činjenicu da je, iako u suprotnosti sa ekonomskom logikom, projekat auto-puta poprilično ugrozio održivost crnogorskih javnih finansija, zbog čega bi mogli da ispaštaju mnogi drugi korisnici budžeta.
„Bojim se da smo vezali javne finansije u čvor ovom dionicom, i to ne samo kada su u pitanju projekti vezani za neke nove dionice puta, već i za sve sfere društva i privrede kojima država mora i treba da pomogne. Čini mi se da smo se pružili više nego što možemo, ili kako glasi kineska poslovica, pošto su oni izvođači radova — ’Ako imaš mala krila, ne pokušavaj da letiš visoko i daleko‘. Nažalost, mi smo sa malim krilima previše uzletjeli, i bojim se da ćemo da tresnemo žestoko o zemlju. I naravno, na kraju će sve to građani Crne Gore dobro da plate“, zaključuje Bojanić.
