Kada čuje da u posetu Srbiji iz Kine dolazi sekretar Centralne komisije za politička i pravna pitanja, neupućeni posmatrač može da stekne utisak da se radi o birokrati, ne mnogo važnom u kineskoj političkoj i partijskoj hijerarhiji.
Međutim, Meng Điendžu pripada najužem kineskom rukovodstvu i u njegovim rukama se nalazi mehanizam za koordinaciju svih kineskih bezbednosnih službi. Sa druge strane, Meng pripada najužem krugu saradnika kineskog predsednika Si Đinpinga.
Centralna komisija za političke i pravne poslove, kojom predsedava Meng Điendžu, jedno je od brojnih tela Politbiroa, najvišeg organa kineske komunističke partije, koja se bave tekućim poslovima partije, objašnjava Dragana Mitrović, profesorka na beogradskom Fakultetu političkih nauka i direktorka Instituta za azijske studije.
Ona koordinira rad raznih ministarstava i drugih partijskih tela, da li rade po zakonu i po pozitivnim državnim i partijskim propisima, kaže Mitrovićeva:
„U tom smislu je Meng i šef svih bezbednosnih službi. Sva ministarstva, sva nadležna tela koja se bave bezbednošću, od naoružane narodne milicije, policije, vojske i tako dalje, moraju da postupaju po partijskim odlukama, zaključcima kongresa i drugim obavezujućim odlukama i po zakonu zemlje. Komisija na čijem je čelu proverava je li to slučaj“.
Mengova poseta Srbiji učinjena je, kaže Mitrovićeva, iz više razloga. Jedan od njih jeste održavanje visokog nivoa političkih odnosa, s obzirom da je Kini ovaj region izuzetno važan za realizaciju više važnih projekata, pre svega u saobraćajnoj infrastrukturi.
„Zbog toga oni žele da održavaju taj visok nivo političke saradnje sa nama, čime osiguravaju da će svi ti projekti i biti realizovani, odnosno, da ćemo barem mi učiniti sve što možemo i u okruženju i u našoj zemlji da se to uspešno desi. Sa druge strane, ove godine je vreme da se održi, već nekoliko puta odlagan samit premijera u okviru formata saradnje 16 + 1, zato što kineska strana želi da ovogodišnji samit, koji će biti u Budimpešti, bude započet svečanim otvaranjem radova na modernizaciji pruge Beograd — Budimpešta, što se ne dešava“, kaže Mitrovićeva.
Početak radova više puta je odlagan, jer Mađarska trpi veliki pritisak i pravno osporavanje od strane Evropske komisije, dodaje ona.
Pored ekonomskih i političkih pitanja, o kojima će Meng razgovarati sa srpskim političkim rukovodstvom, kao jedan od poverljivih ljudi kineskog predsednika Si Đinpinga, na dnevnom redu su i bezbednosna pitanja.
Kina je izložena terorističkim pretnjama, kako sopstvenog, autohtonog terorizma, tako i terorizma koji dolazi iz inostranstva, kaže Goran Matić, profesor na Fakultetu za poslovnu politiku i pravo beogradskog univerziteta „Union“.
Borba protiv terorizma podrazumeva što više kontakata bezbednosnih službi, kaže on.
„Kako teroristi uspostavljaju ćelije po celoj planeti, tako i odbrana od terorizma mora da ima ćelije odbrane. Da ne bude nepokrivenih tačaka, a Srbija je jedna od bitnih tačaka i za Istok i za Zapad kada je u pitanju borba protiv terorizma“, kaže Matić.
Pored pitanja vezanih za kineska ulaganja u srpsku infrastrukturu, Matić pretpostavlja da je Kina zainteresovana i za ulaganja u srpsku namensku industriju, kako bi došla do tržišta koja su joj u ovom trenutku nedostupna, a preko srpske namenske industrije može da dopre do njih.
U širem kontekstu, Mengova poseta može biti poruka da Kina traži mesto u spoljnopolitičkom ambijentu Evrope. Ipak, kaže on, Mengova poseta Srbiji ostaće zagonetka.
„Kineska politika je duboko more. Ona nikada nije jednoslojna i jednoznačna i nikada se ne može tumačiti iz jednog konteksta. Svaki potez kineske diplomatije ima pet ili šest značenja koja se međusobno prepliću, čak neki put i potiru“, zaključuje Matić.
