Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.
U prilog tvrdnji Sija da bez učešća BRIKS-a mnogi svetski izazovi ne mogu da budu efikasno rešeni govore i brojke. Tri milijarde ljudi u Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici čini 42 odsto svetske populacije, te zemlje se prostiru na 30 odsto ukupne površine planete, a BDP od 16,8 biliona dolara čini gotovo četvrtinu globalnog — 22,3 odsto.
Da će se deveti samit zemalja BRIKS-a odvijati u drugačijim okolnostima nego prethodni, jasno je bilo posle zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu početkom godine. Tada je prvo pojavljivanje jednog kineskog predsednika na tom forumu za njegovog osnivača Klausa Švaba bilo signal zaokreta sa unipolarnog sveta, u kojem dominiraju SAD, na multipolarni sistem, u kojem će sile u usponu morati da igraju veću ulogu. A takve su Kina i Rusija.
Po oceni kineskog predsednika, BRIKS treba da radi na traženju novog modela razvoja radi prevazilaženja poteškoća u svetskoj ekonomiji koja usled povećanih finansijskih rizika i smanjenja potražnje na međunarodnom tržištu preživljava globalne promene. A to, kako napominje Si, ne znači prioritetno visok tempo razvoja, već stabilan razvoj.
I ruski predsednik Vladimir Putin smatra je došlo vreme da BRIKS prilagodi strategiju aktuelnoj ekonomskoj realnosti i postavi nove ambiciozne ciljeve, između ostalog da stvori zajedničku platformu za energetska istraživanja, ali i da brzo pređe na kreditiranje u nacionalnim valutama.
Lideri pet država na samitu u kineskom gradu Sjamenu dogovorili su se da se direktna ulaganja obračunavaju u nacionalnim valutama. Razgovaralo se čak i o mogućnostima uvođenja kriptovalute kao alternative drugim instrumentima plaćanja.
Šta suštinski stoji iza reči i najava ruskog i kineskog lidera o preuzimanju mnogo aktivnije uloge globalno i o dedolarizaciji, procesu koji za Kinu i Rusiju nije novost pošto se trgovinski i energetski sporazumi između te dve zemlje već obračunavaju u rubljama, odnosno juanima, a ne u dolarima?
Na pomolu velike promene
Ekonomista Borislav Borović za Sputnjik kaže da se na globalnom finansijskom tržištu spremaju velike promene, čiji su inicijatori, pre svega, zemlje BRIKS-a. Vraćanja zlata kao garancije za nacionalne valute i „svrgavanje“ dolara kao zvanične svetske rezervne valute, samo je jedna opcija, ali je realnije da „dedolarizacija“ zapravo bude zamena uzajamnim plaćanjima u nacionalnim valutama zemalja BRIKS-a, ističe on.
Dolar je svetska rezervna valuta, koja zamenjuje zlato, a petro dolar je donedavno bio isključiva valuta za trgovinu naftom. Da li dolar kao svetska rezervna valuta može to i dalje biti, više konstatuje nego što pita Borović, jer ističe da nema realnih parametara za količinu njegove emisije.
„Pitanje je da li bi ideja prelaska na nacionalne valute ili povratka na zlatni standard bila aktuelizovana da apetiti momaka sa Volstrita nisu toliko porasli da je stanje u nacionalnim ekonomijama izazvano takvim postupanjem postalo gotovo neizdrživo“, kaže ovaj analitičar Foruma nezavisnih ekonomista.
Takvim postupanjem, figurativno rečeno, obezbeđena je pobeda finansijskih derivata nad derivatima naftom, pa je i bilo očekivano da zemlje proizvođači crnog zlata reaguju i zaštite svoj profit, a posebno zemlje BRIKS-a. Prosto ne žele da virtuelni dolar bude u istom rangu sa realnom robom koju nude.
Rusija koja poseduje stalni priliv dolara kroz prodaju nafte i gasa, sada odmah menja te dolare za zlato po trenutnim cenama koje su u padu pošto su veštački oborene, kao što je slučaj i sa naftom. Time se, objašnjava Borović, postižu dva efekta — kompenzuje se gubitak niske cene nafte, a diže vrednost zlata.
On podseća da je i Švajcarska ukinula dolar u trgovini „meničnog“ zlata, gde se zlato nije koristilo u fizičkom obliku, i sada primenjuje ruski metod kupovine „živog“ zlata, a Kina je nedavno objavila da prestaje da prodaje dobra za dolare, pa će dolar koristiti kao obračunsku (posrednu) valutu, a odmah će ga menjati za zlato ili neku rezervnu valutu. Saudijska Arabija i zemlje Emirata već rade na tome da pretvore novac iz svojih fondova u vrednosti oko 2,3 biliona dolara, pretežno u zlato u fizičkom obliku, ističe Borović.
Američka Uprava federalnih rezervi je štampanjem para bez pokrića praktično primorala vodeće nacije da ozbiljno razmotre izbacivanje dolara i razmenu u nacionalnim valutama.
Kineska alternativa SVIFT-u
Borović objašnjava još jednu dimenziju međusobnog plaćanja u nacionalnim valutama između zemalja BRIKS-a, odnosno zašto je Kina u procesu finalizacije izrade sistem za obradu međunarodnih plaćanja, kao alternativa SVIFT-u.
SVIFT je međunarodna međubankarska mreža za prenos podataka o platnim transakcijama i, kaže Borović, praktično je pod kontrolom SAD i EU.
Gotovo 11.000 institucija iz više od 200 zemalja, uključujući 9.800 banaka, trenutno su članovi SVIFT-a. Svake godine 2,5 milijardi naloga se prenose kroz SVIFT-ovu mrežu, koja svaki dan obrađuje milijarde dolara, precizira on, ilustrujući u kojoj meri je to postao sve više instrument ekonomske borbe i zloupotrebe u međunarodnim odnosima. Borović navodi da je poslednjih godina finansijsko-obaveštajna služba odeljenja američkog trezora omogućila operativcima CIA pristup podacima iz SVIFT mreže.
U Rusiji danas postoji oko 800 banaka, od kojih je oko 600 povezano sa SVIFT sistemom. Takozvani hibridni rat protiv Rusije ne isključuje mogućnost da će u jednom trenutku ruskim bankama biti potpuno zabranjeno učešće u SVIFT-u, kao što je to učinjeno sa 14 iranskih banaka. A to bi, napominje on, u finansijskom smislu za Rusiju bilo u rangu sankcija koje su na snazi.
Ruske kompanije i organizacije, međutim, međusobno već obavljaju platni promet bez oslanjanja na SVIFT kao posrednika. Platni promet sa inostranstvom je, ipak, nešto komplikovaniji, ali je krajem 2014. godine krenula priprema alternativnog sistema plaćanja između Kine i Ruske Federacije koji prenosi i informacije o uplatama, napominje Borović. Sistem je autonoman, potpuno nezavisan od bilo kog sistema plaćanja pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Ali to podrazumeva korišćenje nacionalnih valuta i originalni način rada, kaže on za Sputnjik.
Otuda je ideja o bilateralnom platnom sistemu za Rusiju i Kinu evoluirala u multilateralni sistema plaćanja u nacionalnim valutama između zemalja BRIKS.
Ekspert ruskog instituta strateških istraživanja Dmitrij Burih takođe smatra da je prelazak na kreditiranje u nacionalnim valutama zemalja-članica BRIKS-a logičan nakon formiranja razvojne banke, ali i da znači trend u pravcu razvoja BRIKS-a, ne samo kao centra moći u globalnim razmerama već i centra ekonomske moći.
On krajnji cilj vidi u formiranju svojevrsne zone slobodne trgovine između država-članica BRIKS-a, ali i u mnogo većem obuhvatu jer za to postoji interesovanje država okupljenih u drugim organizacijama poput ŠOS-a.
Zato i ne treba da čudi što je pre dve nedelje u intervjuu kineskoj agenciji Sinhua, bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil, ocenio da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku.
Tvorac akronima BRIK, nastalog od početnih slova naziva četiri države, kojima se potom priključila i Južnoafrička Republika, rekao je da je danas, 16 godina kasnije, udeo zemalja grupe BRIKS u svetskom BDP-u mnogo veći nego što je zamišljao. Sadašnja vrednost njihovog BDP-a od 16,6 biliona dolara, za pet biliona dolara ili gotovo upola, premašila je njegove tadašnje prognoze, priznao je O′Nil.
