Poučen prethodnim iskustvom, BRIKS je ovoga puta na vreme upozorio da do kraja 2019. godine očekuje završetak generalne revizije kvota članica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), što u krajnjem znači i udela svake od njih u donošenju odluka u toj finansijskoj instituciji.
Deklaracija usvojena na kraju samita BRIKS-a u kineskom Sjamenu je nedvosmislena — odlučni su da se efikasnije upravlja globalnom ekonomijom tako što će se jače čuti glas država u ekonomskom usponu koje će srazmerno privrednoj snazi biti i bolje predstavljene u MMF-u.
A to su svakako zemlje BRIKS-a, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, koje čine 42 odsto svetske populacije, 30 odsto ukupne površine planete, sa BDP-om koji čini gotovo četvrtinu globalnog BDP-a — 22,3 odsto.
U poslednjih 10 godina BRIKS je, prema rečima kineskog predsednika Si Đinpinga, uvećao BDP za 179 odsto, a trgovinu za 94 procenta, a to su upravo neki od najvažnijih parametara za utvrđivanje glasačkih kvota u MMF-u.
Zašto je, uz nesumnjive pokazatelje privrednog rasta te grupe zemalja, uz Kinu koja je već nekoliko godina svetski lider kada su u pitanju procenti privrednog rasta, MMF-u potrebno posebno upozorenje da današnji svet i onaj iz 2010. godine više nisu isto mesto?
Mada je u pitanju privreda, razlozi leže, naravno, u politici, tačnije u teškom pristajanju SAD da više nije igrač koji se pita za sve i donosi globalne odluke po svojoj meri.
Glasačke kvote koje su sada na snazi u MMF-u primenjuju se od prošle godine, ali je odluka o njima doneta još 2010. Godine. Toliko su Amerikanci opstruisali njihovu ratifikaciju da je marta 2015. godine američki ministar finansija Džek Lu upozorio da će kredibilitet SAD-a biti ugrožen ukoliko Kongres ne odobri reforme kvota i upravljačkih prava u MMF-u. A to je u suštini značilo da bi reforme kvota udvostručile sredstva Fonda i dala veće pravo glasa zemljama „u usponu“, među kojima i Kini. Na kraju je i sam MMF morao da pozove SAD da odobri reforme.
Komentarišući najnoviji zahtev BRIKS-a, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nekadašnji Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić smatra da zemlje BRIKS-a sada imaju razlog više da traže ponovnu reformu kvota. Ona, prema njegovoj oceni, treba da približi strukturu kvota i glasačko pravo u MMF-u realnoj ekonomskoj snazi i značaju u međunarodnoj trgovini koji pojedine zemlje imaju.
On napominje da je prethodna reforma zapravo iz 2010, ali je stupila na snagu tek početkom 2016. upravo zbog toga što se do kraja 2015. godine čekalo da SAD to ratifikuju.
„Drugim rečima, zemlje BRIKS-a, pre svih Kina i Indija, pa i Rusija, koje su u tom periodu imale više stope privrednog rasta od proseka u svetu, sada imaju razlog više da traže ponovnu reformu kvota jer nije u pitanju period od 2016. do danas, nego defakto od usvajanja reforme 2010. koja je temeljena na zvaničnim statističkim podacima iz 2008. i 2009. godine“, objašnjava Šoškić za Sputnjik.
To znači da su gotovo 10 godina stari zvanični makroekonomski podaci o privrednoj snazi država na osnovu kojih su ustanovljene kvote koje su na snagu stupile tek prošle godine.
„Od 2010. godine do danas stvari su se još bitno promenile, posebno po pitanju zemalja kao što su Kina, Indija, pa i Rusija. Njihovo učešće u BDP-u sveta je poraslo. Samim tim to bi na određeni način trebalo da se odrazi i na kvote u MMF-u. A iz toga, naravno, proističu i glasačka prava koja imaju zemlje u tom telu“, ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta.
Naredna reforma trebalo bi da uradi još jedan korak u tom pravcu, da se struktura kvota i glasačko pravo u MMF-u približe realnoj ekonomskoj snazi i značaju u međunarodnoj trgovini koji pojedine zemlje imaju, zaključuje Šoškić.
I po oceni analitičara Ruskog instituta za strateška istraživanja Pavela Zaharova način na koji se raspodeljuju kvote ne odražava realno stanje u svetskoj ekonomiji.
Postojeći sistem kvota nije pošten i pre svega odgovara interesima zapadnih zemalja, kaže on za Sputnjik, ilustrujući to brojkama. Zapad, odnosno EU i SAD, kao i zemlje BRIKS-a daju identičan doprinos svetskom BDP-u, po 23 posto. Međutim, kada je reč o glasačkim kvotama, BRIKS ima 14,7 posto, dok EU i SAD imaju duplo više — 30 posto, kaže Zaharov za Sputnjik.
„Problem je u tome što se u obzir za određivanje kvota uzimaju ne samo BDP, nego i drugi kriterijumi, poput otvorenosti ekonomije, što ide na ruku pre svega evropskim zemljama. Već niz godina se vodi borba za promenu postojećeg sistema, zahvaljujući kojem takozvane razvijene zemlje diktiraju politiku MMF-a, Svetske Banke, drugih finansijskih institucija i zemljama sa kojima imaju komplikovane odnose mogu da zatvore pristup kreditiranju“, ukazuje Zaharov.
Šoškić ukazuje da je pre 2010. godine poslednja realna reforma kvota bila još osamdesetih godina prošlog veka, i dugo nije odražavala realno stanje stvari jer su se mnoge zemlje našle u poziciji da su bitno napredovale u tih poslednjih dvadesetak i više godina, a da su neke zemlje stagnirale, pa i opadale u svom značaju i u ekonomskoj aktivnosti.
Poslednja reforma iz 2010. je, napominje bivši guverner NBS, na izvestan način bila revolucionarna jer su ukinuta stalna mesta u Izvršnom odboru direktora MMF-a koje je držalo pet najvećih zemalja. Među njima nije bilo nijedne od zemalja BRIKS-a.
On u tome vidi značajan korak napred jer je to u izvesnoj meri izjednačilo države-članice.
Na pitanje zašto se stiče utisak da Amerika gotovo da ima pravo veta u MMF-u, iako ono u njegovom upravljačkom mehanizmu ne postoji, Šoškić napominje da su SAD praktično osnivači te organizacije nastale 1944. godine na njenom tlu, u Breton Vudsu.
Posle Drugog svetskog rata praktično polovina BDP-a sveta bila je američki proizvod. Od 1945. godine Amerika je igrala ključnu ulogu u toj instituciji, što je proisticalo iz njene dominantne ekonomske snage u tom trenutku. Vremenom njena kvota je smanjivana, kao i nekim drugim značajnim zemljama, ali je to išlo postepeno, a reformski proces je u poslednjih 20-30 godina bio spor, a svetske privredne tokove koji su bili izuzetno dinamični nisu odražavale reforme glasačkih kvota MMF-a, objasnio je Šoškić za Sputnjik.
I profesoru Beogradske bankarske akademije Zoranu Grubišiću zahtev BRIKS-a deluje opravdano s obzirom na parametre koji utiču na određivanje kvota.
I on se kao Zaharov pita kada bi mogla da usledi naredna preraspodela kvota. Zaharov smatra da SAD i EU ne žele da izgube uticaj pa će uraditi sve kako bi opstruisale taj proces.
Grubišić misli „da to neće ići glatko jer će zahvaljujući procedurama unutar MMF-a članice voditi računa o svojoj pregovaračkoj poziciji“.
Ali to što je prošle godine Kina uspela da uvrsti juan u korpu valuta MMF-a govori da se u određenoj meri realnost ipak uvažava, zaključio je Grubišić za Sputnjik.
To uvažavanje realnosti je, po svemu sudeći, došlo silom prilika, odnosno silinom kineske privrede koja je samo prošle godine direktno investirala 94,2 milijarde dolara u razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope, čime je za 130 odsto premašena prethodno rekordna 2015. godina. Pri tome je 70 odsto investicija stiglo iz kineskih kompanija u privatnom vlasništvu.
