Uprkos kritikama Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), rumunski parlament je pre dve nedelje velikom većinom glasova usvojio zakon o povećanju plata za 1,2 miliona zaposlenih u javnom sektoru, počev od januara 2018. Tako će mesečna plata lekara porasti na 2.700 evra sa sadašnjih 1.000, dok će medicinske sestre zarađivati 900 umesto 530 evra.
Plate pojedinih profesora će biti 100 odsto veće, s tim što će to povećanje biti postepeno realizovano od 2018. do 2022. godine. Rumuniju će to koštati blizu deset milijardi evra u narednih pet godina.
Evropska komisija i MMF su upozorila Bukurešt da ne podiže plate, a odgovor Rumunije na to bio je 188 poslanika za povećanje plata, samo 28 protiv.
Mediji u Bosni i Hercegovini su pre dva dana javili da se BiH nalazi pred novim problemom u odnosima sa MMF-om i Evropskom komisijom s obzirom na to da je izvesno da će, uprkos njihovim upozorenjima, biti usvojene izmene zakona koje podrazumevaju povećanje plata policijskim službenicima.
Da li je doteralo cara do duvara kada su se i najslabije karike u MMF-ovom lancu odlučile na neposlušnost.
Tužni primer Atine koja u potpunosti „opravdava“ čuvenu frazu „dužan kao Grčka“ izgleda da je počeo da deluje otrežnjujuće.
Grčka, kako se to lepo kaže, zavisi od „međunarodne pomoći“, a u suštini do grla je u zelenaškim kreditima MMF-a i finansijskih institucija EU još od 2010. godine. Da bi povukla sredstva, morala je da smanji plate, poveća poreze i sprovede tržišne reforme za povećanje budžetskih prihoda. U međuvremenu, recesija je produbljena, četvrtina privrede izbrisana, a skoro svaki četvrti zaposleni ostao bez posla.
Demonstranti ispred parlamenta Grčke nedavno su, uoči glasanja poslanika o novim merama štednje, policiju gađali ribom. Mere su, naravno, usvojene jer su one bile uslov za novo zaduživanje koje je bilo neophodno da se u julu izbegne bankrot, pošto tada na red stiže nova rata ogromnog grčkog duga.
Iste te 2010. godine pak nova mađarska vlada na čelu sa Viktorom Orbanom, odbila je da ispuni kreditne uslove MMF-a. Mađarska je, inače, bila prva evropska zemlja koju je spasavao MMF posle pada velike američke investicione banke „Liman braders“ na početku svetske finansijske krize. Vlada bivšeg premijera Ferenca Đurčanja uzela je 2008. godine 20 milijardi evra od MMF i EU kako bi izbegla nesolventnost. Orbanova vlada je skupila novac za otplatu poslednje rate kredita MMF-u od 2,1 milijardi evra i rekla mu zbogom.
I ne samo ona. To su, kako za Sputnjik kaže ekonomista Borislav Borović, uradili i Poljaci, Turci, Kazahstan… Gotovo svi. U aranžmanu smo, napominje, samo mi, Grčka, BiH, Moldavija, Rumunija.
„Vrlo je mali broj zemalja koje sarađuju sa MMF-om. Zemlja koja uđe u aranžman sa njima u teškim je problemima, i to je nužno zlo“, kaže Borović, ističući da je reč o klasičnom kreditoru koji ima svoja pravila.
A ona su, kako napominje, da MMF izvuče svoj novac i ne interesuju ih makroekonomski parametri, već samo da se ustali budžet kako bi vraćanje duga njima bilo moguće. Jedna od osnovnih mera je, napominje, smanjivanje plata i uopšte budžetskih izdataka.
„Činjenica je da se nijedna zemlja na svetu nije razvila po preporukama MMF-a. U anegdotu je ušao slučaj Južne Koreje, koja je sedamdesetih godina prošlog veka uradila sve suprotno preporukama MMF-a. Tako je nastao čuveni azijski tigar“, kaže Borović.
Štednja na kojoj insistira MMF nikome nije donela ništa dobro. Povećanje plata donosi veću potrošnju, a ona utiče na rast proizvodnje. Čak i država zahvata više PDV-a kad se više troši, objašnjava ovaj ekonomista.
Upravo je, kaže, Grčka najbolji primer.
„Rigidna štednja, smanjenje plata, penzija, socijalnih davanja, i šta se desilo? Od predbankrotnog stanja kada je Aleksis Cipras došao na vlast pre tri godine, zadužili su se dodatno 35 milijardi evra i nikada se iz toga neće izvući“, navodi Borović za Sputnjik. I dodaje: Kad kažu, pozitivna ocena MMF-a je pozitivan signal za investitore, to uopšte nije to. Ko god je sa MMF-om u aranžmanu, to je upravo loš signal, tvrdi on.
Misija MMF-a predvođena Džejmsom Rufom, koja je od 22. juna do 4. jula u Srbiji, sudeći po najavama, neće se baviti povećanjem plata i penzija, iako je sam Ruf još pre tri meseca konstatovao kako su prihodi stanovništva u Srbiji „bolno niski“.
Završavajući premijerski mandat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da bi povećanje plata i penzija trebalo da se desi do kraja godine.
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa je uoči dolaska misije MMF-a u Srbiju izjavio da o povećanju plata i penzija nije razgovarano tokom priprema budžeta za 2017, a to je, kaže on, tema o kojoj se razgovara kada se priprema budžet za narednu godinu.
To bi trebalo da znači da će priča o platama i penzijama sačekati onu o budžetu za 2018. A upravo početkom iduće godine ističe trogodišnji aranžman iz predostrožnosti koji Srbija ima sa MMF-om. Da li će to biti prilika i za „rastanak“ sa tom finansijskom institucijom iz Vašingtona sa kojom smo pre ovog aranžmana imali još tri, počev od 2001. godine?
„Što dalje od MMF-a“, kaže za Sputnjik Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije u Ženevi.
Na vrata MMF-a kucaju samo zemlje koje su na prosjačkom štapu, kojima niko drugi neće da dâ pozajmice, a one dolaze uz strašne uslove, kao što se najbolje vidi u slučaju Grčke koja je finansijski i na drugi način uništena, kaže Jovanović.
„Stezanje kaiša“, smanjivanje potrošnje, koje je, navodno, trebalo da dovede do povećanja privredne aktivnosti i smanjenja duga, učinilo je upravo suprotno, objašnjava on.
„Grčka je strašno stegla kaiš, a dug se povećao, umesto da se smanji njegov udeo u društvenom proizvodu. Ne zbog toga što su Grci trošili više, već zbog toga što je bitno pala ekonomska aktivnost, društveni proizvod se smanjio za trećinu, a spoljni dug je povećan“, kaže analitičar ženevskog instituta.
Gde god je došao MMF sa svojim programom, prouzrokovao je ekonomsku katastrofu, zaključuje on i ukazuje na dobar primer Mađarske koja je pre tri godine, kada je raščistila račune, „bukvalno izjurila MMF i zatvorila njihovu kancelariju u Budimpešti“. I došlo je do poboljšanja celokupne privredne aktivnosti, konstatuje on.
Jovanović, međutim, ukazuje i na drugu, ne manje značajnu dimenziju uslovljavanja MMF-a.
Fond je, kaže, međunarodna finansijska tehnokratija, na čija vrata kucaju ljudi koji su izabrani na demokratskim izborima u svojim zemljama, kojima tehnokrate onda odlučuju o povećanju plata.
„Ako narod ne može da glasa o prihodima i rashodima budžeta, o čemu može da glasa? Šta će im demokratija? U Grčkoj je na referendumu narod glasao protiv mera MMF-a, a nedelju dana posle referenduma vlada je prihvatila uslove MMF-a“, podseća Jovanović i konstatuje da je to igra sa demokratijom.
Po njegovoj oceni, pored poraznih ekonomskih rezultata, to loše utiče na društvo uopšte — Grčku, Španiju, Italiju već godinama tresu protesti, menjaju se vlade, narod se buni.
„Sada je celokupna evropska privreda u depresiji, osim nemačke, i svugde se steže kaiš. I nije ni čudo što raznorazni pokreti koji nisu mnogima po volji, bujaju kao otpor svemu tome“, ukazuje sagovornik Sputnjika i upozorava:
„Setimo se Hajnriha Bruninga. On je 1930. bio nemački kancelar. On je u ekonomiji koja je bila u depresiji stegao kaiš, i svi znamo kako se to završilo“.
