Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima aranžman sa MMF-om. Krajem februara iduće godine ističe trogodišnji aranžman iz predostrožnosti, vredan oko milijardu evra.
Uslov za sklapanje aranžmana je bilo pristajanje na sprovođenje ekonomskog programa koji obezbeđuje smanjenje fiskalnog deficita, reformu javnog sektora i zaustavljanje porasta javnog duga, odnosno njegovo dovođenje na silaznu putanju od 2017. godine. Sredstva odobrena, što se kaže zlu ne trebalo, nismo povlačili.
Da bismo mogli da stavimo tačku na aranžman sa Fondom upravo je nagovestila, i to pri kraju posete misije MMF-a Srbiji, premijerka Ana Brnabić. Izgleda na iznenađenje ovdašnjih ekonomskih stručnjaka.
Misija Fonda predvođena Džejmsom Rufom, koji je ocenio da su postignuti odlični fiskalni rezultati ne samo u ovoj godini, nego tokom celokupnog trajanja aranžmana, u Beogradu je od 22. juna i upravo završava posetu.
Da li je baš u toku njenog trajanja bilo vreme za preispitivanje Brnabićeve po pitanju novog aranžmana sa MMF-om o čemu je govorila u intervjuu „Blumbergu“ verovatno je manje bitno pitanje. O tome je sigurno već bilo reči u aprilu na Skupštini MMF-a koja zaseda jednom godišnje. Jer odluke o eventualnom nastavku aranžmana se ne donose preko noći.
Srbija, naravno, može da odustane od daljih aranžmana sa MMF-om, prvenstveno, jer nema nikakav dug prema toj finansijskoj instituciji, kao što ga nije imala ni kada je sklapala ovaj aranžman iz predostrožnosti.
Šta se, u međuvremenu, promenilo. Pa to da su, kako je to Ruf sažeo, Vlada Srbije i Narodna banka Srbije (NBS) „postigli dramatično poboljšanje“ ekonomske situacije u Srbiji.
Ali Srbiji treba veći privredni rast od tri odsto koliki je viđen u 2017. godini da bi i stanovništvo to osetilo na svom standardu.
„Očito je dobro imati nekoga da vam daje tempo, ritam reformi, sa kim razgovarate o prioritetima, i sve to je velika prednost. Međutim, ponekad je MMF oštriji nego što je potrebno, i u tom smislu bi novi sporazum mogao da omete rast“, rekla je Brnabićeva. Njena namera je da Srbija u naredne dve godine ubrza ekonomski rast na četiri odsto.
Zato će Srbija proceniti posledice aranžmana sa MMF-om po ekonomski rast pre nego što zatraži novi aranžman, objasnila je premijerka za američku agenciju „Blumberg“.
Komentarišući njenu izjavu, Ruf je kratko rekao da je na vlastima Srbije odluka da li će zatražiti još jedan aranžman sa MMF-om, konstatujući da se danas nije razgovaralo o novom aranžmanu, već o uspešnom završetku postojećeg. Nije, međutim, propustio da utešno napomene da bi novi aranžman bio fokusiran na rast privrede.
A taj rast se, sudeći po iskustvu evrozone, teško može ostvariti uz dalje stezanje kaiša i kresanje potrošnje, što je na kraju dovelo do niske inflacije i pada proizvodnje. Toliko „stabilnog“ pada, da se marta 2015. krenulo sa upumpavanjem u privredu, ne bi li se podstakla, prvo 60 milijardi evra mesečno, a potom i 80 milijardi, i otkupljivanjem državnih obveznice članica evrozone.
Zašto su ekonomisti listom u izjavama medijima i dalje za opstanak aranžmana sa MMF-om i zašto, za razliku od Brnabićeve, bespogovorno smatraju da je Srbiji, uprkos pokazanim rezultatima, jedinoj u regionu i dalje potreban staratelj?
Albanija je nedavno završila aranžman uz dogovor da u narednih 10 godina javni dug svede na 60 odsto BDP-a. Makedonija ga nema već 10 godina, BiH ima zamrznut status jer nisu ispunili određene uslove, Crna Gora nema aranžman, već samo tehničku podršku Fonda. Slovenija i Hrvatska nisu sklapale aranžmane sa MMF još od devedesetih godina prošlog veka, a nemaju ga ni Bugarska i Rumunija.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović za Sputnjik kaže da kad nemate razvijena interna kontrolna tela koja imaju takav autoritet da kontrolišu rad vlade, budžet, sve što je makroekonomski pokazatelj, preporučljivo je da to bude MMF.
„Kriterijumi MMF-a možda jesu stroži, i to je diskutabilno, ali svakako takav aranžman ne može da odmogne državi, odnosno vladi, a građani će imati neku vrstu sigurnosti da neko, bez političkog uticaja, može da kontroliše vladu. Taj aranžman je iz predostrožnosti, a ako se nastave ovi trendovi do februara mislim da bi naredni aranžman bio nešto blaži i povoljniji“, kaže Musabegović.
On smatra da je postojanje aranžmana sa MMF-om bitno i za strane investitore jer znaju da su podaci koji su im predočeni provereni, potvrđeni.
Na pitanje koji je to nivo koji treba da dostignemo da nam MMF više nije potreban i kada su to uradile Mađarska, Poljska i ostale zemlje, sagovornik Sputnjika kaže da je to stvar političke odluke.
„Ako imate uravnotežene javne finansije možete da kažete: ’Ne, ne treba nam MMF‘.“
On dodaje da je drugačije sa zemljama-članicama Evropske unije, kojima MMF i nije potreban.
Postoje mehanizmi u okviru EU koji, bez obzira da li imate za valutu evro ili ne, kontrolišu sve finansijske izveštaje u zemlji.
„S obzirom na to da EU nije nadležna za nas, MMF je prava adresa za eksternog kontrolora kretanja u zemlji. To ne može da smeta, a daje nam sigurnost da je i vlada na pravom putu“, kaže Musabegović za Sputnjik.
Da bi odustajanje od narednog aranžmana koji bi imao monitoring ulogu negativno uticalo na rejting Srbije u svetu, smatraju i ekonomista Miladin Kovačević, ali i profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, koji misli da smo, uprkos dobrim rezultatima, još roviti da bi odustali od aranžmana.
Ekonomista Ivan Nikolić, pak, smatra da nakon stabilizacije finansija, Srbiji predstoji da uveća stopu rasta. On napominje da se naši i interesi MMF-a ne moraju poklopiti u slučaju kada se u budžetu otvori prostor za razvojne projekte, kao što je sada. Fond može da proceni da li je to što smo naumili potrebno i sugeriše gde bismo to mogli da uložimo.
MMF smatra da svaki višak koji se pojavi u budžetu treba da se iskoristi za prevremeno vraćanje dugova, umesto u ulaganja ili za više plate, ukazuje Nikolić.
Prema rečima urednice „Biznisa“ Radojke Nikolić, i dalje postoje dve škole mišljenja: konzervativna, koja smatra da potrošnju treba sputavati, i ona koja ceni da nema privrednog rasta bez veće potrošnje. Nikolićeva, međutim, napominje da većina eksperata misli da zbog naših navika, mentaliteta, možemo nešto da uradimo samo ako smo pod pritiskom ispunjenja ugovorenih obaveza i da je najbolje da to radimo kroz aranžman sa MMF-om.
Može li Srbija da napusti MMF i da postane — balkanski tigar? Pročitajte više u posebnom tekstu.
