Malo je zemalja u svetu koje su se oporavile uz korišćenje mera MMF-a. On je tu više kao svetski finansijski žandarm da obezbedi da zemlje servisiraju svoje obaveze prema inostranstvu, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. Sve dok to funkcioniše, zadovoljavajući interese bogatog sveta, MMF će i nama i drugim zemljama gledati kroz prste, smatra on.
Misija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom u ponedeljak treba da se sastane sa predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije povodom završetka četvrte revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom. Tim povodom Savić za Sputnjik kaže da nema sumnje da se ocene MMF-a o tome šta je Srbija uradila od prethodne revizije aranžmana sa tom institucijom i vlade Srbije unekoliko razlikuju.
Kada je u pitanju konsolidacija javnih finansija, slažu se da je što se tiče budžetskog deficita urađeno i više od očekivanja, jer je MMF mislio da do toga može doći tek za godinu, godinu i po dana. Sa javnim dugom koji je izuzetno visok za ekonomiju kakva je naša, situacija nije tako dobra. On je delimično zaustavljen, ali nije okrenut na drugu stranu. Oko toga se slažu, ali je veći broj problema oko kojih se ne slažu, smatra Savić.
„Srbija zaostaje u reformama koje su ključne za MMF. Ja ne mislim da je to za Srbiju najvažnija stvar na koju oni ciljaju, ali to je u skladu sa onim što je osnovni zadatak MMF-a“, kaže Savić.
On je objasnio da je trud MMF-a usmeren na to da u svakoj zemlji obezbedi makroekonmsku stabilnost, odnosno relativno stabilan kurs, nizak nivo cena, zadovoljavajući fiskalnu i monetarnu politiku.
„To, naravno, rade pre svega radi interesa krupnog kapitala, odnosno zemalja čiji su pobornici, koje praktično upravljaju MMF-om, a to su najrazvijenije zemlje sveta. Nije njihov zadatak da oni vode računa o oporavku srpske proizvodnje i ja mislim da je to osnovni defekt MMF-a, ta uniformna politika koja se primenjuje na sve situacije i na sve zemlje“, kaže Savić.
MMF je malo kome pomogao
On smatra da je malo zemalja u svetu koje su se oporavile zahvaljujući merama MMF-a.
„On je tu više kao svetski finansijski žandarm, da obezbedi da zemlje mogu da servisiraju svoje obaveze prema inostranstvu“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta. Sve dok to funkcioniše, MMF će, naglasio je on, gledati i nama i drugim zemljama kroz prste.
„Primarni zadatak MMF-a je da svetski finansijski sistem funkcioniše na zadovoljavajući način imajući u vidu pre svega interese bogatog sveta. MMF nije napravljen da kao institucija da podstiče proizvodnju, to je domaći zadatak za svaku vlast“, istakao je Savić.
On ne spori da Srbija treba da prihvati jedan broj sugestija MMF-a, ali i dodaje, da za razliku od vlade Srbije i MMF-a, smatra da je ključno to što Srbija nije mnogo uradila na ozbiljnijem oporavku srpske proizvodnje i snažnom iskoraku napred.
Savić snažnim iskorakom smatra privredni rast između pet i deset odsto godišnje, kao što je to Kina radila u dugom periodu od skoro tri decenije, kada su njene stope rasta bile dvocifrene, a sada između šest i sedam odsto.
„Mi smo sada, što se tiče bruto društvenog proizvoda (BDP), na nivou od pre početka ekonomske krize i zadovoljimo se time kada nam MMF ili Svetska banka poveća projekciju rasta za nekoliko desetih delova jednog procentnog poena“, primetio je profesor Ekonomskog fakulteta.
On smatra da će kamen spoticanja prilikom razgovora misije MMF-a i vlade Srbije biti nekoliko stvari. Pre svega to je racionalizacija javne uprave jer nije otpušten onoliki broj ljudi koliko se Srbija obavezala. On je, pritom, primetio da je od toga još važnije pitanje efikasnosti ukupnog rada državne uprave.
„Prosto čudi da to nije bilo u fokusu MMF-a, jer je jedna stvar smanjiti broj zaposlenih, a druga da niko ne insistira da ljudi koji rade u državnoj upravi rade efikasno, što, kada su u pitanju ukupni troškovi društva, može da da bolje rezultate od otpuštanja“.
Druga je stvar da država ništa nije uradila po pitanju reforme javnih preduzeća.
„To je rak-rana srpske privrede, gde manji broj ljudi, partijskih nameštenika, upravlja ogromnom imovinom građana Srbije, pravi gubitke, izvlači novce, zapošljava nesposobne ljude, arči imovinu građana Srbije bez ikakvog podnošenja računa“, kaže Savić.
U okviru toga je i pitanje restrukturiranja desetak velikih preduzeća u kojima je zaposleno više od 20.000 ljudi, koji u većini malo šta rade, za koje Vlada trenutno nema rešenje.
Većinom su ušli u takozvani famozni Unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji samo znači kupovinu vremena. On smatra da za njih posle nekog vremena mora biti podvučena crta ako već nema racionalnog rešenja, jer građani Srbije ne mogu u nedogled da izdvajaju novac za njih, bez obzira o kolikom broju zaposlenih je reč.
Četvrti kompleks pitanja se odnosi na preduzeća u privatizaciji, od kojih je jedan broj otišao u stečaj.
Srbija je, prema onom što je obećala MMF-u, do januara ove godine trebalo da otpusti 14.500 ljudi, zatvarajući preduzeća koja su nesolventna, a u obavezi je i da otpusti 20.000 zaposlenih u državnoj upravi i javnim preduzećima na lokalu, kažu upućeni u dokumenta MMF-a.
MMF neće biti rigidan kod povećanja plata i penzija
„Što se tiče plata i penzija, ocena MMF-a je sasvim na mestu. Ako se ništa ne promeni, ove i iduće godine se, nažalost, neće steći uslovi da se one ozbiljnije povećaju“, kaže Savić, ali i napominje da MMF nije bio rigidan u konstataciji da se one moraju održati na istom nivou. Rekli su pronađite neki drugi izvor, drugu vrstu troškova u budžetu Srbije i stvorićete prostora za povećanje plata i penzija, kaže Savić. Upravo na to misli i ministar finansija Dušan Vujović kada kaže da je povećanje ipak moguće, smatra on.
Mogu se, objašnjava Savić, smanjiti subvencije, mogu poreske inspekcije uterati u budžet više prihoda, može se ozbiljnije poraditi na sivoj ekonomiji, da se ona sa 30 odsto srpskog BDP-a svede na pristojnih 15 odsto, koliki je prosek za EU… To bi bio dodatni novac i veći nego što su uštede na platama i penzijama, smatra on. Ali, dodaje, „to znači da vlada Srbije mora da okrene list i da radi drugačije nego što je to u ovom trenutku“.
On je ipak ocenio da će MMF svakako dati zeleno svetlo vladi Srbije ne toliko što su zadovoljni reformama, nego što u premijeru Vučiću i ovoj vladi prepoznaju vlast koja je spremna da sprovodi, kako to oni kažu, nepopularne reforme.
„A kud ćete nepopularnije od smanjenja plata i penzija. I u tom smislu dobiće (Vlada) možda i veću podršku nego što realno zaslužuju kao nagradu za buduća očekivanja“, procena je Savića.
