U šturom saopštenju sa jučerašnjeg sastanka premijera Aleksandra Vučića i delegacije MMF-a samo je konstatovano da je bilo reči i o privatizaciji 11 kompanija u restrukturiranju koje su određene kao subjekti od strateškog značaja, sa posebnim osvrtom na RTB Bor, PEU Resavica i Petrohemiju.
Pre dva meseca Vučić je u razgovoru sa prvim potpredsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj Filom Benetom zatražio podršku te finansijske institucije u restrukturiranju RTB Bora i drugih javnih preduzeća. Da li je podršku i dobio znaće se uskoro, tek procene su da kratkoročne obaveze 11 strateški važnih preduzeća iznose više od dve milijarde evra.
U najnovijoj analizi Fiskalnog saveta upozoreno je da bi opstanak tih preduzeća u državnom vlasništvu godišnje opteretio budžet više od 200 miliona evra jer sva posluju sa gubicima i ne servisiraju obaveze.
Nerešavanje statusa 11 preduzeća, koja 1. juna ostaju bez zaštite poverilaca, u kojima je zaposleno oko 19.000 radnika, po oceni Fiskalnog saveta, ima potencijalno najveći udar na javne finansije.
A strateških partnera ili kupaca za ta preduzeća nema. Jedino je 1. marta oglašena prodaja Galenike, ali bez uspeha, pa je rok za podnošenje prijava za učešća na tenderu produžen do 27. maja.
Pomeranje roka ne bi bilo prvi put
Savić podseća da nije prvi put da je rok za rešavanje sudbine zaduženih preduzeća u restrukturiranju pomeran, i konstatuje da za preostale dve nedelje ništa ne može ozbiljno da bude rešeno.
„Očekujem da će vlada, shodno ranijoj praksi, verovatno za jedan broj preduzeća produžiti rok do kraja godine, ili za nekoliko meseci, posebno ako ima nagoveštaja da postoji neki zainteresovani kupac ili partner koji će zajedno sa Vladom Srbije, na primer, doći do rešenja za neka od tih preduzeća“, navodi Savić.
Jedno od njih je, kaže, PKB, i dodaje da nije realno očekivati da 1. juna svi poverioci podnesu zahtev za naplatu 70 miliona evra, koliko on trenutno duguje. Pogotovo što je to preduzeće sa značajnim potencijalom.
„Nisu sva preduzeća u istoj poziciji i verujem da vlada neće pristupiti mehanički tako što bi ili ponudila otkup tih nenaplaćenih potraživanja, ili ih ostavila na milost i nemilost poveriocima“, ocena je Savića.
On podseća da po novom zakonu o stečaju, oni koji kontrolišu 51 odsto nenaplativih potraživanja, odnosno duga, preduzeća mogu da zatraže rešenje, bilo u reprogramu obaveza, bilo da se neki deo firme uzme pod kontrolu, da možda uđu u upravu preduzeća.
Ne verujem da će ih pustiti „niz vodu“
Mogu, napominje Savić, i da puste preduzeće „niz vodu“, da ode u klasičan stečaj, a poverioci dug namire iz likvidacione imovine firme. On, međutim, ne veruje u takav scenario kada su po sredi neka preduzeća, poput PKB-a.
„Šta će vlada uraditi ne znam, ima jako malo vremena za neko smisleno rešenje. Mislim da bolja situacija nije ni sa tri velike fabrike u okviru hemijskog kompleksa, gde je, kako sada stvari stoje, loptica na strani ruskih kompanija. One su u nekom trenutku iskazale interesovanje i za Azotaru i Petrohemiju i za MSK, imajući u vidu da su oni najveći poverioci ovih preduzeća, da ih u najvećoj meri snabdevaju naftom i gasom i da su po tom osnovu najveći dugovi tih preduzeća. Nažalost, država u ovom trenutku nije uspela da napravi dobar sporazum sa ruskom stranom, tako da je njihova sudbina neizvesna“, kaže Savić.
Ništa, smatra, nije bolje ni sa pribojskim FAP-om. Teško je zamisliti posle onih priča o traženju partnera u Finskoj da će on 1. juna otići u klasičan stečaj, što bi, kako kaže, trebalo da se desi, jer tamo, za razliku od recimo PKB-a, nema mnogo uslova da se organizuje neka proizvodnja.
„Svako je preduzeće priča za sebe i zaista ne očekujem da će vlada 31. maja, odnosno 1. juna tako radikalno stvari preseći u korenu, a ne očekujem ni da se može naći rešenje za 20 dana, a nisu mogli da ga pronađu tolike godine. Ostaje da vidimo šta vlada namerava da preduzme, ali svakako neće biti radikalnih rešenja u smislu gašenja preduzeća“, mišljenja je Savić.
