Cilj kvota koje je uvela EU je da se umanji pritisak na Italiju i Grčku koje su prve na udaru migrantskog talasa, a Mađarska i Slovačka su iznele slučaj pred sud, tvrdeći da postoje mnoge proceduralne greške i da kvote nisu odgovarajući odgovor za migrantsku krizu.
Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, smatra da Brisel ima mogućnost da preko ove presude utiče na nacionalne vlade da modifikuju svoje prethodne odluke. On ne veruje da će situacija biti zategnuta do te mere da se neka od ovih zemalja odrekne članstva u uniji u korist granica zatvorenih za migrante. EU će insistirati na implementaciji ove presude, siguran je Đukanović.
„Kao što znamo, u regionu se, u BiH već osam godina, insistira na sprovođenju presuda tog suda, pa i u Srbiji i drugim zemljama, tako da mislim da će to biti slučaj i kada je u pitanju društvo zemalja koje označavamo kao srednju Evropu“, kaže Đukanović.
Međutim, predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić smatra da će Bratislava, Budimpešta, Prag i Varšava nastaviti da se svim političkim sredstvima bore protiv odluke Brisela o raspodeli kvota. Činjenica da su odlučni da ne prihvate kvote znači da ćemo imati dugoročnu krizu u odnosima te četiri zemlje i Brisela. Sigurno će biti i glasova u pravcu pretnji o izlasku iz EU, nedavno smo to mogli da čujemo i od bivšeg predsednika Češke Vlaclava Klausa, podseća Mitić.
„Da li će to zaista dovesti do nekog novog ’bregzita‘, u ovom trenutku je jako teško predvideti. S obzirom na ekonomske rezultate koje postižu ove zemlje, a veoma su pozitivni, s obzirom na njihovu integrisanost sa ekonomijama ostalih zemalja EU, mislim da do toga neće doći u dogledno vreme. Ali sasvim je sigurno da je ovo jedna vrlo ozbiljna kriza koja dodatno urušava jedinstvo i dodatno slabi EU“, kaže Mitić.
On smatra da će političarima koji su za ostanak u uniji ekonomija biti glavni argument, pa će pokušati da spuste loptu. Ipak, to ne znači da u narednom periodu od onih koji čvrsto ostaju pri stavu da migranti Evropi nisu potrebni nećemo slušati pretnje o nekm novom „bregzitu“, ali bez radikalizacije tog stava, jer Brisel ima još jednog keca u rukavu, dodaje Mitić.
„Realno je očekivati da ove zemlje budu pod velikim i spoljnim i unutrašnjim pritiskom, upravo zbog novih inicijativa koje postoje unutar EU, koje predlažu Nemci i Francuzi, a tiču se Evrope u više brzina. Mislim da će nove pretnje iz Brisela, Berlina i Pariza prema zemljama Višegradske četvorke biti usmerene ka tome da se one upozore da će, ukoliko ne prihvate migrante, biti još izolovanije, stavljene u treći krug zemalja unutar EU“, dodaje on.
To znači da bi ove zemlje mogle da pretrpe ozbiljne ekonomske posledice. Nesporno je da Brisel ima više načina da primora Evropu da primi deo migranata, ali kako će to učiniti sa onima koji su na ovom pitanju učvrstili svoje pozicije? Mađarsku u narednih godinu dana očekuju izbori, a aktuelni predsednik Vlade svoju popularnost temelji upravo na ovom pitanju.
„Viktor Orban je objektivno pretrpeo gubitak neuspehom referenduma o kvotama koji je sproveo prošle godine. U politici je sve moguće. Iako u ovom trenutku izgleda da Mađarska ima dodatno ojačanu ’autonomiju‘ unutar EU, ona zapravo ne može iskakati iz onoga što je u Briselu dogovoreno“, kaže Dragan Đukanović.
Međutim, Aleksandar Mitić uveren je da se u zvaničnoj politici Mađarske ništa bitnije neće menjati kada je u pitanju migrantska kriza, bez obzira na posledice.
„Sasvim je sigurno da Viktor Orban neće ni na koji način popustiti, da će ići ka tome da zadrži svoj stav, za koji ima podršku u Mađarskoj javnosti. Mislim da će se takav stav prema migrantima ponoviti i u ostalim zemljama Višegradske četvorke.
Podsetimo, Mađarska nije prihvatila nijednog tražioca azila otkako su pre dve godine uvedene kvote, a primedbe na njih imala je i Rumunija. Pod sistemom kvota je razmešteno samo oko 28 hiljada migranata od 160 hiljada tražilaca azila. Ostaje otvoreno pitanje kako će na eventualno odbijanje sprovođenja odluke Evropskog suda reagovati Grčka i Italija, koje su neprekidno na udaru migrantskog talasa.
