Više od polovine građana Velike Britanije i skoro 50 odsto Francuza smatra da će jedna ili više članica EU napustiti Uniju u narednih nekoliko godina, pokazalo je istraživanje „Sputnjik. Mišljenja“ koje je sprovela francuska kompanija „Ifop“ na uzorku od 3.203 građanina Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske.
Sličnog mišljenja je i 50 odsto Italijana, 42 odsto Francuza, a taj stav dele i Nemci, njih 39 odsto. Sa druge strane, trećina Francuza, 32 odsto Italijana i 39 odsto Nemaca smatra da nijedna zemlja više neće napustiti EU.
Ruski politikolog Dmitrij Žuravljov nije iznenađen rezultatima istraživanja, pošto, kako kaže, EU u sadašnjem obliku predstavlja prilično kontradiktornu organizaciju, jer je Unija danas postavljena tako da je Nemačka na prvom mestu.
„Nemci proizvode, a ostali kupuju i takva šema nema mnogo izgleda da opstane, jer će se kad tad postaviti pitanje: ’A od kojeg novca možemo kupovati nemačku robu i gde je uopšte nestala robna i trgovačka razmena između ostalih država?‘. Grčka kriza je vrlo jasno pokazala činjenicu da je zaduženost postala previsoka i da su gotovo nerealne šanse da Atina ikada vrati dugove. Slični procesi počeli su i u Portugaliji, pa donekle i Španiji, iako ne tako glasno kao što je bio slučaj sa Grčkom. Stanovnici EU osećaju da je centar svega u Berlinu i to im se izgleda ne dopada“, objašnjava Žuravljov.
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da bi samo velike članice EU mogle da slede primer Velike Britanije, koja je odlučila da napusti taj savez. Kako kaže, Unija se ne postavlja demokratski kako bi manje zemlje mogle da biraju da li će u Uniju ući, u njoj ostati ili pak iz nje izaći.
„Vodeći evroatlantski centri moći stvaraju takav geopolitički kontekst da se manje zemlje poput Srbije, pa i Mađarske, suočavaju sa raznim pritiscima ako odbijaju da idu putem evrointegracija. Prete im narandžastim revolucijama ili ih i prave, vrše ekonomske pritiske, dovode ih u situaciju da biraju između velikih patnji i problema ili prihvatanja kursa koji im nameće evroatlantska elita. Zato samo velike zemlje imaju snage da se tome suprotstave, jer čak i kada je njihova elita protiv, jedan deo elite i narod mogu da dovedu do promena, što smo videli u slučaju Velike Britanije“, ocenjuje Anđelković za Sputnjik.
On, međutim, napominje da su promene koje će u Britaniji nastati izlaskom iz Unije samo površinske, jer ta zemlja ipak nije odbacila evroatlantski kurs i ostala je lojalan sledbenik NATO ekspanzije.
„Kada govorimo o prvorazrednim zemljama poput Francuske i Nemačke, tu je evroatlantska elita ponovo uspela da prevari građane i da im nametne antisuverenističke, antinacionalne stavove. Većina građana i dalje je podložna medijskim prevarama, odnosno stvari posmatra kratkoročno i plitkoumno. Ako nema prevelike migrantske krize i ako nema velikih problema, oni se odlučuju za prihvatanje ’mejnstrim‘ politika, a ne za politiku promena. Videli smo da je tako bilo u Holandiji, tako je u Francuskoj, a verovatno će biti i u Nemačkoj. Građani glavnih evropskih zemalja kao da ne razmišljaju da dugoročno, odričući se suvereniteta, dovode i do urušavanja svog nacionalnog identiteta“, upozorava Anđelković.
Političkog analitičara Đorđa Vukadinovića ne bi iznenadilo da u narednom periodu neka od zemalja-članica odluči da napusti EU. Bilo bi, kaže, veće iznenađenje da Unija opstane u sadašnjem obliku ili da još ojača.
„Pored ’bregzita‘ kao najvidljivijeg postoji još čitav niz manje dramatičnih procesa i tendencija koje se dešavaju na području EU, a koji pokazuju da ne samo da su najbolji dani tog saveza prošli, već i da primer Velike Britanije, vrlo verovatno, neće biti usamljen. Migrantska i finansijska kriza, stalne tenzije i trvenja između velikih i malih, severnih i južnih, bogatih i siromašnih, starih i novih članica Unije pokazuju da Brisel, i pored svih napora, pre svega Angele Merkel, ne može da zakrpi sve te rupe i popuni sve te rovove“, napominje Vukadinović za Sputnjik.
On podseća na nedavnu izjavu predsednika Češke Miloša Zemana koji je vrlo jasno najavio mogućnost izlaska te zemlje iz EU i napominje da to uopšte nije nemoguć scenario.
„Verujem da će se integrativni potencijali Unije, a i volja Nemačke vremenom smanjiti i da će se Brisel zadovoljiti nekom vrstom povlačenja i skraćivanjem linije fronta. Ostaje da se vidi da li će se to zvati ’Evropa u više brzina‘ i da li će se ići na čvrstu integraciju ove evrozone, dok će rubne članice postepeno biti prepuštene svojoj sudbini. Siguran sam da će Nemačka uspeti da zaštiti svoje interese, dok će entuzijazam starih i novih članica EU za očuvanje tog vrlo komplikovanog i nefunkcionalnog konglomerata postepeno opadati u narednom periodu“, ocenjuje Vukadinović.
Politikolog Aleksandar Špunt kaže da postoje objektivni faktori koji potvrđuju da će u nekoliko narednih godina procesi koji se odvijaju u Holandiji, Belgiji i Mađarskoj, dovesti do toga da jednog dana upravo te zemlje postave pitanje o izlasku iz EU.
„Osnovni razlog je drastična izmena demografske slike, a teroristički napadi u Belgiji su samo još jedna potvrda. Postoji vrlo ozbiljno poimanje opasnosti od muslimanskog radikalizma, koju ove države ne mogu samostalno da zaustave jer su članice EU. U Holandiji postoji tradicionalna samostalnost u odlučivanju i odbojnost prema tome da neko drugi nešto rešava u njihovo ime, dok je Mađarska na prvoj liniji odbrane od migranata. Svi ti procesi nisu toliko povezani sa pobedama nacionalistički orijentisanih stranaka, već te partije najjasnije izražavaju neslaganje društva sa onim što se realno dešava“, kategoričan je Špunt.
Ljudmila Babinjina, analitičarka iz Rusije veruje da je vidljivo prilično veliko kolebanje osećanja i stavova u različitim grupama stanovništva — od potpunog neprihvatanja i neshvatanja evropskih integracija do prilično pozitivnih stavova.
„Referendum u Velikoj Britaniji i izbori u Francuskoj su pokazali da je samo društvo u državama EU prilično razjedinjeno i da nema zajednički stav povodom procesa integracija. Osim toga, ovaj raskol u stavovima i mišljenju postoji kako na nivou EU, tako i unutar pojedinačnih zemalja-članica“, zaključuje Babinjina za Sputnjik.
