Onako kako selo stoji demografski, tako stoji i celo društvo, zato demografska slika jedne zemlje ponajviše zavisi od produktivnosti sela, slažu se ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i sociolog sa novosadskog Filozofskog fakulteta Srđan Šljukić, koji se posebno bavi selom.
Zato Đukić Dejanovićeva u razgovoru za Sputnjik kaže da je u radnoj verziji predloga zakona o finansijskoj podršci porodici najzadovoljnija upravo činjenicom da su prvi put u pogledu prava na naknadu za rađanje izjednačene žene na selu i one zaposlene u gradu.
Ministarka napominje da je reč o radnoj verziji predloga zakona koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe i bude usvojen do kraja godine. Cilj je da on pomogne da se žene lakše odlučuju na rađanje, jer su demografski podaci poražavajući. U Srbiji od 169 opština, samo u sedam je stopa prirodnog priraštaja pozitivna. U ostalim je broj novorođenih bio manji od broja umrlih.
Prošla godina najgora
Prošla godina je bila najgora kada je reč o natalitetu, jer je rođeno svega 65.000 beba. U prvoj polovini ove godine ima pomaka — za šest odsto je veći natalitet nego u istom periodu lane, ali i dalje godišnje u proseku ostajemo bez 35.000 stanovnika i šesta smo po starosti nacija u Evropi, nedavno je izjavila ministarka. Zbog toga je obezbeđeno 130 miliona nepovratnih sredstava za 15 najugroženijih opština.
Negativna vrednost prirodnog priraštaja prvi put je zabeležena u Vojvodini 1989. godine, a od 1992. je to slučaj i u centralnoj Srbiji. Od tada negativan prirodni priraštaj je konstanta.
Demograf Vladimir Nikitović iz Instituta društvenih nauka, međutim, smatra da je reč o problemu koji je počeo pre mnogo decenija kada smo posle Drugog svetskog rata iz poljoprivrednog društva naglo ušli u industrijsko, koje je donelo smanjenje stope rađanja.
Povišica za svako dete
Decenijama smo imali prosečan broj od 1,8 rođene dece po ženi, kako je pokazao i popis iz 2002. Prema poslednjem pali smo na 1,6 dece, a na duži rok nam treba dva deteta po ženi, kaže on i upozorava: ako je fertilitet niži od jednog i po rođenog deteta po ženi, veoma su male šanse da se vratimo na viši nivo.
Rešenja kakva se sada predlažu u novom zakonu predviđaju povećanje dodatka za rađanje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Predloženo je da za svako prvo dete jednokratna pomoć porodicama umesto sadašnjih 40.000 dinara bude 100.000 dinara, kaže Đukić Dejanovićeva. I druga davanja će, dodaje, biti veća. Sada se za drugo dete dobija nepunih 149.000 dinara, za treće malo manje od 268.000, a za četvrto 357.000 dinara. Sve u 24 jednake rate.
Ističući da su naše depopulacione opštine upravo one poljoprivredne, ona napominje da je posebno zadovoljna što je u predloženom tekstu žena sa sela, majka koja najmanje dve godine živi u okviru porodičnog poljoprivrednog gazdinstva čiji je osiguranik, potpuno izjednačena sa onima zaposlenim u gradu. To što žena koja radi u fabrici pod otvorenim nebom i stub je porodice, prvi put nije diskriminisana je, smatra ona, najveća novina.
Ministarka se u potpunosti slaže sa ocenom sociologa sa novosadskog Filozofskog fakulteta Srđana Šljukića da je temelj populacione politike upravo na selu.
„Demografska slika jedne zemlje ponajviše zavisi od produktivnosti sela. Onako kako selo stoji demografski, tako stoji i celo društvo. Stanovništvo jedne zemlje se obnavlja u pravilu iz ruralnih oblasti. Tu se stvara višak stanovništva, pa onda višak stanovništva prelazi u grad. Ako imate lošu demografsku situaciju na selu, to je kao da sečete granu na kojoj sedite“, kaže za Sputnjik Šljukić, koji se posebno bavi sociologijom sela.
Gradovi ne stvaraju višak
On zato i smatra da ispravljanje naših problema koji su alarmantni kada je o demografiji reč treba da počne na selu. Selo je to koje, kako ističe, može da stvori višak stanovništva. Gradovi ga ne stvaraju, oni dobijaju mehanički priliv putem migracija.
Šljukić podseća na male i neredovne poljoprivredne penzije i napominje da upravo ova nova mera koja treba da izjednači majke na selu i one u gradu pokazuje koliko su do sada porodična poljoprivredna gazdinstva bila u lošem položaju i diskriminisana.
„Ovom merom se to delimično ispravlja i ja verujem da to može do izvesne mere da doprinese demografskom oporavku sela, a time će se oporaviti i celo srpsko društvo“, kaže on, ali i upozorava da ta mera koliko god da je dobra sama po sebi, nije dovoljna.
Tu je potrebno još materijalnih stimulacija da bi se demografska slika popravila. Mora se napraviti i takva situacija na selu da ljudi tamo hoće da žive, da tamo ostanu i zasnuju porodicu. A to, napominje Šljukić za Sputnjik, zavisi od poljoprivrednih subvencija porodičnim gazdinstvima i ruralnog razvoja, odnosno ulaganja u seosku infrastrukturu.
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku takođe smatra da finansijski momenat nije presudan za odluku o rađanju dece.
„Taj finansijski podsticaj je sigurno važan, ali kada bi on bio jedini i presudan onda zemlje koje nemaju finansijske probleme, poput skandinavskih, ne bi imale problem nataliteta, a imaju ga“, kaže Đukić Dejanovićeva.
Ona ističe da je bitna i ta „psihološka cena roditeljstva“. Istraživanja, kaže, pokazuju da je žena nesigurna kada nema sigurnost u svog partnera.
„S druge strane, ambiciozna žena želi da bude bar onakva majka detetu kakva je njena majka bila njoj. Ako nije sigurna da će to biti, teško se opredeljuje i odlaže to prvo rađanje koje posle ograničava i broj dece“, objašnjava ministarka.
Medicinski pomognuta oplodnja
Ona ukazuje i na probleme neusklađenosti radnih i roditeljskih obaveza, kada na primer obdanište radi od osam sati, a posao počinje sat ranije. Zato, dodaje, moramo da motivišemo poslodavce da rade na usklađivanju rada i roditeljstva. To su, kako ističe, važni faktori kao i finansijski podsticaji.
„Nama je rađanje drugog deteta najveći problem. Imamo 52 odsto žena koje imaju jedno dete. Da bi se obnavljalo naše stanovništvo, treba da imamo 11 odsto majki sa jednim detetom, 44 odsto majki sa dvoje dece i 45 odsto sa troje. Nažalost, deset odsto parova imaju problem steriliteta, tako da se mora raditi i na rešavanju tog pitanja, uključujući medicinski potpomognutu oplodnju“, rekla je Đukić Dejanovićeva za Sputnjik.
Među predviđenim rešenjima u novom zakonu je i ono da umesto dosadašnjeg povraćaja PDV-a porodica dobije jednokratnu naknadu za novorođenče od 5.000 dinara. Praksa je pokazala da je povraćaj PDV-a ostvario manji broj porodica, da se većina nije bavila tom procedurom.
Predložena novina je i da mesečne naknade za vreme trudničkog i porodiljskog odsustva budu limitirane maksimum na tri prosečne plate, umesto pet kako je trenutno.
Na pitanje da li su u pisanje novog zakona bila uključena i udruženja roditelja, ministarka kaže da na zakonu radi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali je u posao uključen čitav tim ljudi iz različitih ministarstava, kao i Republički zavod za statistiku i udruženja koja su bila dostupna. Ukazuje, međutim, da će biti mogućnosti da se još utiče na poboljšanje rešenja u toku izrade konačnog predloga teksta zakona i u skupštinskoj raspravi.
