Temu, koja je izazvala burne debate u ruskoj javnosti, pokrenuo je patrijarh moskovski i patrijarh cele Rusije Kiril nakon što je potpisao pismo u kojem poziva na potpunu zabranu abortusa na teritoriji Rusije. U polemiku su se uključili svi — verski poglavari, političari, sociolozi, lekari i celokupna javnost.
Diskusija o zabrani abortusa u Rusiji traje već godinama, a mišljenja o tom pitanju su podeljena. Protivnici abortusa pozivaju se na tradicionalne vrednosti i demografske probleme, kao i na iskustva stranih zemalja gde su abortusi zabranjeni, dok njihovi neistomišljenici upozoravaju da bi takvom zabranom procvetalo crno tržište abortusa, što sa sobom nosi brojne rizike. Oni navode i da je zabrana abortusa diskriminacija i da narušava pravo žena.
Zakon o zabrani abortusa nije novina — on je postojao još u SSSR-u i bio je na snazi od 1936. do 1955. godine. Ali, kako je pokazala praksa, zabrana nije dovela do porasta rađanja dece, nego do povećanja smrtnosti među ženama, koje su ilegalno, često u kućnim uslovima, prekidale trudnoću.
U Rusiji broj prekida trudnoće poslednjih godina opada, ali je i dalje veoma visok. Kako navode neki ruski lekari, prošle godine je u Rusiji izvršeno 747.000, a 2011. godine 989.000 abortusa.
Vicepremijerka Rusije Olga Golodec pozvala je da se tom pitanju pristupi sa posebnom pažnjom.
„Naravno, smanjenje broja abortusa je veliki plus za našu demografiju, ali ta odluka treba da bude izbalansirana, razumna i ne sme da nosi sa sobom nikakve ozbiljne posledice“, rekla je Golodecova.
Ona je naglasila da se beleži pozitivan trend smanjenja broja abortusa i to zahvaljujući programu savetovališta trudnica. Za godinu dana broj abortusa je smanjen za 100.000. Pritom, dodaje Golodecova, odnos porođaja i abortusa u Rusiji je veliki: 1,9 miliona rođenih naspram 700.000 abortusa.
Rusija, odnosno Sovjetski Savez se decenijama suočavao sa demografskim sunovratom. Demografski gubici izazvani abortusima u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina 20. veka naneli su Rusiji 2,5 puta veće gubitke nego Prvi svetski rat, Ruski građanski rat i Veliki otadžbinski rat zajedno.
Broj abortusa u SSSR-u je sredinom šezdesetih zabeležio rekordni broj prekida trudnoće u istoriji zemlje — čak 5,6 miliona u godinu dana.
Devedesetih godina, posle raspada SSSR-a, broj abortusa je smanjen, ali je bez obzira na to demografska situacija i dalje ostala loša — smanjivao se broj novorođenih, a rasla je smrtnost. Demografi su stalno upozoravali da ruska nacija stari. Tek posle 2000. godine i jačanjem budžetske kase, rukovodstvo zemlje, na čelu sa predsednikom Putinom, ozbiljnije se pozabavilo demografskim problemom.
Danas država sistematski pristupa tom pitanju i raznim programima podstiče rađanje i podržava porodicu. Država je, recimo, pre desetak godina počela da isplaćuje majčinski dodatak — finansijsku podršku za drugo i treće dete.
Peticiju koju je pokrenuo patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril do sada je potpisalo više od 300.000 Rusa. Ona će biti poslata predsedniku Rusije Vladimiru Putinu kada se sakupi milion potpisa.
U pismu patrijarha se poziva, između ostalog, da se svako začeto dete proglasi ljudskim bićem i da mu se da zakonsko pravo na život, zdravlje i blagostanje.
Predlaže se zabrana hirurškog i medikamentnog prekida trudnoće, sredstava kontracepcije i pomoćnih reproduktivnih tehnologija, koji su sastavni deo, kako se navodi, poniženja ljudskog dostojanstva i ubistva dece koja se nalaze u početnoj fazi embrionalnog razvoja.
Autori inicijative predlažu da se trudnicama i porodicama sa decom pruža materijalna pomoć iz federalnog budžeta u visini minimalne plate.
U Rusiji je danas abortus moguće izvršiti u svakoj klinici, on je deo obaveznog zdravstvenog osiguranja.
„Ruska pravoslavna crkva principijelno zahteva da se abortusi isključe iz sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja“, rekao je šef Sinoda za odnose sa javnošću i medije RPC Vladimir Legojda, navodeći da bi to mogao bi da bude jedan od koraka koji će dovesti do iskorenjavanja te pojave.
Ruska ministarka zdravlja Veronika Skvorcova izrazila je bojazan da bi isključivanje abortusa iz sistema obaveznog osiguranja moglo da dovede do povećanja broja ilegalnih abortusa, što bi „dovelo i do povećanja smrtnosti“.
Podršku patrijarhu Kirilu i RPC, pored brojnih građana, dali su i drugi verski poglavari. Vrhovni muftija Rusije Talgat Tadžudin kaže da bi potpisao peticiju i istakao je da islam dopušta prekid trudnoće samo ukoliko je život ili zdravlje trudnice ugroženo, a da je u svim drugim slučajevima reč „o ubistvu dece“.
Predstavnici Rimokatoličke crkve u Moskvi navode da je „abortus uvek ubistvo i greh“, i smatraju da abortusi i sredstva za prekid trudnoće u Rusiji ne bi trebalo da budu tako dostupni kao što su sada.
„Čak je i na Zapadu znatno teže uraditi abortus ili kupiti preparate za to, nego u Rusiji“, dodali su.
Dečji ombudsman Ana Kuznjecova založila se za potpunu zabranu abortusa u Rusiji, pozivajući se na iskustvo „celog civilizovanog sveta“. Ona je pozvala vlasti da se fokusiraju na zaštitu tradicionalnih vrednosti i „podršku majkama i porodicama sa decom“.
Prema njenom mišljenju, to pitanje zahteva sistematski pristup, a najefikasniji mehanizam u tom pogledu je jačanje mera državne podrške.
Kuznjecova je navela da su ruski lekari prošle godine uspeli da 67.000 žena odgovore od prekida trudnoće i da bi „ta cifra trebalo da raste“.
Lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski ustao je protiv zabrane abortusa u Rusiji, jer bi to dovelo do povećanja abortusa na crno, na čemu bi „zarađivala medicinska mafija“.
On je predložio da se ženama daje po 200.000 rubalja (oko 2.800 evra) da rode dete, koje bi im nakon porođaja bilo uzeto.
Eksperti smatraju da bi zabrana mogla da dovede do razvoja crnog tržišta i do povratka „srednjovekovnim metodama“ prekida trudnoće.
O zabrani abortusa diskutuje se u političkim, zdravstvenim i sociološkim krugovima, ali i na društvenim mrežama. Jedinstvenog mišljenja nema.
Jedno prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da 66 odsto Rusa smatra da bi abortus trebalo da bude lična odluka žene, dok 20 ispitanika smatra da država mora da se umeša u to pitanje.
Ipak, svi se slažu da su preventivne mere najvažnije, kako bi se izbegli problemi. To znači — veća edukacija žena, kroz, na primer, uvođenje seksologije kao predmeta u starijim razredima i slično.
