U poslednjih dvadesetak godina donošene su razne strategije za suzbijanje bele kuge u Srbiji, ali je njihov učinak bio ravan nuli. Otuda, najavu osnivanja Demografskog saveta, koji bi trebalo da donese nove stimulativne mere za povećanje broja dece, deo javnosti dočekao je cinično kao još jednu priču od koje neće biti ništa.
Dr Vladimir Nikitović, viši saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu kaže za Sputnjik da u poslednjih 20-ak godina, otkad postoje određene mere populacione politike belu kugu. Podseća da u poslednjih desetak godina imamo populacione mere koje imaju dva aspekta — ekonomski i neekonomski deo i da se taj ekonomski deo mera sprovodi.
Nije sve u ekonomiji
„To je, samo po sebi, nedovoljno i nigde se nije pokazalo kao delotvorno. To je za državu bio veliki izdatak, ali nikako dovoljan za ono šta se nameravalo. Međutim, taj neekonomski deo je bio problematičan, to je ono čuveno usklađivanje rada i roditeljstva i taj sistem koji postoji u mnogim zemljama u Evropi kod nas nije zaživeo, iako je u Strategiji o podsticanju rađanja sve to lepo zamišljeno, stručnjaci su to lepo uradili, međutim, to nije u praksi sprovođeno jer je bilo u ingerenciji više ministarstava što je bio nerešiv problem", objašnjava Nikitović.
Sagovornik Sputnjika smatra da bi formiranje Demografskog saveta mogao da bude dobar korak da se napokon formira jedno telo i koje bi koordinaralo ministarstvima u okviru sprovođenja Strategije i da bi korak napred bio ako bi Savet prosto stvorio dobru populacionu klimu.
„Ne možemo očekivati značajne pomake i to nam govore primeri i ekonomski jačih zemalja. Ne može se nešto značajno očekivati na kratak rok i to je najveći problem za demografiju. Mi moramo doneti strateške mere za sledećih 20 godina minimum, da se prvo naše zakonodavstvo uskladi u tom segmentu, drugo, da se ti zakoni sprovode u praksi a treće je da se ljudima ne stvara pritisak da žene postaju fabrike za rađanje, jer se ta ideja praktično u startu uništava i nailazi na negativnu reakciju" kaže Nikitović.
On ističe da je jako važno da ljudi znaju da ti rezultati neće biti brzi i da će smanjenje broja stanovništva trajati u narednim decenijama, ali je cilj da se ono barem uspori.
Rađanje socijalnih slučajeva
„I to je ono što bi to telo moglo da uradi, da makar bude prisutno da ljudi znaju da postoji neko kome mogu da se žale kod konkretnih mera koje se ne sprovode i da pruža neku zaštitu roditeljima. Čim ljudi osete neku vrstu stabilnosti, kao i u ekonomiji, odnosno kad osete da država u tom smislu stoji iza njih, oni koji se dvoume će odlučiti, nevezano za ekonomsku situaciju, da imaju decu. To bi bila ključna uloga takvog tela a svako ko bude očekivao da će se nešto popraviti za narednih par godina je u teškoj zabludi što su i prethodne strategije pokazale", smatra Nikitović.
Babica i psiholog Jasmina Mihnjak sa roditeljskog portala „Bebac" kaže da se dugo i puno priča o podsticajnim merama, zbog čega su roditelji oguglali na te priče ali dodaje da je krajnje vreme da se nešto konkretno uradi.
„Roditelji se moraju osećati sigurno i bezbedno da bi se odlučili da rode dete. Ako nemate stalan posao, mogućnost da se odvojite od roditelja, kako da se uopšte usudite na takav jedan korak? Roditelji ne žele da rađaju socijalne slučajeve, već da prvo zbrinu sebe kako bi se osećali sigurno i odgovorno da bi se odlučili na takav jedan korak da dobiju bebu", ocenjuje ona.
Jasmina Mihnjak podseća da je „javna tajna" da u brojnim korporacijama u Srbiji prednost pri otpuštanju imaju trudnice i porodilje, ili da im se sistematski smanjuju plate ili se prebacuju na niže položaje.
„To su problemi na koje nailaze žene koje su već zatrudnele. Ne samo da strahuju za svoj posao, ako ga uopšte imaju, već strahuju i kako će da prehrane to dete. Takođe, treba da se traži veza prilikom upisa dece u vrtić. Zatim, majke nedovoljno dobijaju podršku države kako bi se posle usudile da rode drugo dete, zbog čega imamo jako puno roditelja koji se ne usuđuju na takav korak", ističe naša sagovornica.
Ona konstatuje da sve veći problem u društvu predstavlja porast roditelja koji se suočavaju sa sterilitetom i da te parove očekuju ne samo brojne birokratske zavrzlame već im treba i jako puno para da bi uopšte došli do mogućnosti da se ostvare kao roditelji.
„To je takođe jedan od velikih problema, koje država, nažalost, ne rešava. Pomogne se eventualno kod prve ili druge vantelesne oplodnje, ali imate parove koji po deset puta idu na vantelesnu oplodnju, a tu su jako zahtevne procedure i jako je malo podrške za takve parove. Birokratija je, generalno, problem svuda. Kad žena ostane trudna, dešava se da u pojedinim gradovima nema slobodnih lekara koji vode trudnoću, pa imate svaki mesec produžavanje bolovanja ako ste na održavanju trudnoće, i tu su procedure jako teške. Konačno je država izašla u susret u smislu prijavljivanja bebe jer je i tu bilo jako puno papirologije, tako da svakako administraciju treba smanjiti na minimum, gde god je to moguće“, kaže Jasmina Mihnjak.
Ona kaže da bi u udruženju „Bebac“ voleli da ih pozovu da učestvuju u radu Demografskog saveta jer bi to značilo da će se konačno čuti glas roditelja. Ono na čemu bi roditelji okupljeni oko portala „Bebac“ insistirali bilo bi podizanje opšte ekonomske sigurnosti, kao i bolje funkcionisanje države.
